Nakon gvožđurije iz Drugog svetskog rata, ovovremenske gvožđurije, džinovskih robota i vazdušnih lađa, došao je red na svemirske brodove. Dreadnought je, kako glasi prikladan naslov ove igre, akciona makljaža svemirskim brodovima. Ovo je blic sudar dve ekipe, slično naslovima iz Wargaminga, a ne nekakvo strateško višečasovno nadmudrivanje. Igra je prvi put prikazana 2014. godine i trenutno se nalazi u beta verziji, koja bi u trenutku izlaska ovog broja trabalo da postane otvorena za sve zainteresovane. Zvanični izlazak trebalo bi da se dogodi tokom ove godine. Dreadnought razvija Yager Development, koji iza sebe ima samo jedan, doduše zapažen naslov - Spec Ops: The Line. Izdavači ovog naslova, Graybox i Sixfoot, takođe imaju „jedan, ali vredan” naslov - Gray Goo, koji je nova RTS igra u vremenu kada se ovaj žanr praktično sveo na Starcraft II i Total War.

Iz kratkog introa saznajete da je galaktički rat unazadio Mlečni put, ostali su oblaci olupina brodova, kao i napuštena (manje ili više razorena) vojna i industrijska postrojenja. Grupica izgnanika, veterana i avanturista (dakle, masovne ubice i plaćenici), napravila je svoje malo utočište u asteroidnom polju, pod imenom Sinley Bay. Izgnanici su nekako uspeli da naprave bazu za proizvodnju i opravku ogromnih brodova, koja je stecište najboljih kapetana, spremnih da se bore za slobodu svoje enklave, prodajući svoje usluge onome ko najviše plati. Konačna verzija će možda imati razrađeniji lore od navedenog, ali, s obzirom na tip igre, neka posebna priča nije ni potrebna.

Nakon što iz ponuđenih portreta kapetana, za svoj avatar izaberete nekog ćelavog muškarca ili ženu, igra će vam predložiti da prođete kroz tutorijal, kako biste se upoznali sa krajnje jednostavnim komandama. Koristićete uobičajenu kombinaciju WSAD tastera za kretanje i miša za navigaciju, nišan i aktivaciju osnovnog oružja i oruđa. Kako upravljete brodovima opremljenim antigravitima, a ne puzećim ili plovećim skalamerijama, imate i potisnike za podizanje i spuštanje koje kontrolišete LShift i LCtrl tasterima. Svako ko ima iskustva u igranju sličnih onlajn naslova, snaći će se kao „riba u svemiru”.

Okršaji u Dreadnoughtu su multiplejer bitke dva tima od po osam igrača, bazirane na klasama brodova. Njih ima pet i podeljene su po veličini i svrsi. Od malene korvete, koja služi za nerviranje protivnika s leđa i „skidanje” usamljenih naivčina, do gorostasa, po kom je igra dobila ime, koji u arsenalu ima nuklearku za pacifikaciju područja. Kao šlag na torti, naprednije verzije razarača mogu da koriste „ovna”, dakle citiraćete besmrtno „Prepare for ramming speed!”, dok srljate ka protivniku. Svaki brod ima jasno definisanu svrhu i rezultat meča zavisi od dobrog poznavanja svake klase i svog mesta u timu.

Iako na prvi pogled, zbog veličine brodova, deluje da će igra biti relativno spora, situacija je upravo suprotna. Dreadnought je veoma dinamična pucačina koja istovremeno zahteva koncentraciju i taktiku. Iako se brodovi ne kreću brzinom vojnika u FPS igrama i nema twitch napucavanja, u kojem će tinejdžer uvek da vas pobedi, stalno ćete morati da pazite na razvoj događaja i reagujete u pravom trenutku, ali sve vreme morate da imate u vidu i „veliku sliku” bitke. Pokretljivost brodova omogućava različite taktike nadmudrivanja zaobilaženjem (odozdo i odozgo na mapama u svemiru) ili zasedama. Koordinacija je krucijalna. Iako za sada nasumično sklepani timovi funkcionišu bez većih problema, pitanje je vremena kada će organizovane ekipe preuzeti primat. Već desetak sekundi nakon početka partije, sve puca od akcije, propraćene sjajnim vizuelnim i zvučnim efektima oružja i eksplozija. „Plovilo” kojim upravljate ima višečlanu posadu, prkosi gravitaciji i vakuumu, a posmatrate ga iz trećeg lica, pa ,logično, nema efekata drmanja i zujanja u ušima kao kod Tenkića. Međutim, salva projektila koji se nepogrešivo obrušavaju baš na vaš brod, ili crvena linija smrti Artiljerijske krstarice, itekako će vas naterati na manevre izbegavanja. Dreadnought je zahtevna igra, jer morate da se potrudite i „vučete sopstvenu težinu” u timu zato što se svake sekunde nešto dešava, makar to bilo samo pozicioniranje vašeg broda na mapi. Zaista, dovoljno je da „zadremate” samo na sekundu, pa da usledi animacija eksplozije vašeg broda. Pošto se eliminisani igrači neprestano respawnuju, imaćete priliku da greške ispravite ili ponovite, menjajući brodove u skladu sa promenom situacije u meču. Nažalost, izgleda da posao healera nije dovoljno atraktivan, pa je autor teksta bio prinuđen da većinu partija odigra baš u ovoj ulozi, kako bi tim ostao kako-tako balansiran. Bitke se odvijaju na površini planeta ili u svemiru. Iako upravljete svemirskim brodovima, trenutno samo jedna mapa nije „površinska”, što će se, nadamo se, promeniti do izlaska igre. Unreal 4 Engine, u ovom slučaju, primenjen je veoma dobro, a igra nije preterano zahtevna, te ju je sasvim lepo „gurao” blago klokovan Ivy i5 sa GTX570 i osam gigabajta bezimenog rama na 1333 megaherca.

Skupljanje i trošenje resursa i iskustva, gotovo je identično onom u igrama sličnog tipa, a isti je slučaj i sa monetizacijom. Za pravi novac moći ćete da kupujete skinove za brodove i krpice za vašeg random ćelavca, kao i da otključate specijalne brodove i „elitni” status. Nažalost, već u zatvorenoj beti implementirano je trošenje pravog novca, što budi nevesele uspomene na naslove kao što je MWO.

Ko ne voli svemirske brodove, ne treba ni da živi! Kada beta postane otvorena, Dreadnought zaslužuje da mu pružite šansu, jer je izuzetno zarazna, zabavna i dinamična igra. Da li sam spomenuo da je u pitanju makljaža svemirskim brodovima? Trenutna verzija deluje veoma stabilno, a razvojni tim radi na peglanju bagova i problema koje učesnici u beti prijavljuju. Početkom januara, poslednji put su resetovani nalozi i igrači koji sada igraju, trebalo bi da svoj trenutni progres prenesu u konačnu verziju igre, koja bi trebalo da postane live u mesecima pred nama.