Na samom početku web je bio samo tekstualne prirode, vremenom se pojavila potreba za ubacivanjem slika u dokumente. Kada je to bilo rešeno pojavila se potreba za dinamičkim HTML-om i potreba za interaktivnošću na Webu. U ovom tekstu biće opisani pokušaji da se to na pravi način reši.

Prvi način za prevazilaženje ovog problema javio se u obliku CGI (Common Gateway Interface). CGI predstavlja vezu između korisničkog browsera i servera i služi za razmenu podataka između njih. Suština ovog interfejsa je da se traženi program sa podacima dobijenim iz klijenta izvršava na serveru i vrši se formiranje HTML stranica sa rezultatima. Uprošćeno govoreći, CGI služi za prenos podataka od klijenta ka serveru. Na serveru se ti podaci obrađuju i rezultat obrade prosleđuje se klijentu u nekom od formata koji podržava korisnički klijent.

Treba napomenuti da CGI protokol podržava i naprednije mogućnosti kao što su prenos informacija o korisniku i korisnikovom hardveru i softveru. Prednosti ovog načina su sledeće: samo neophodni podaci se od korisnika prosleđuju ka serveru; korisnikovi resursi se ne koriste pri obradi podataka, što znači manje opterećenje korisnikove mašine i brže izvršavanje programa na korisnikovoj mašini. Mane su: zbog prenosa podataka, od klijenta do servera i nazad, može doći do usporenog rada u slučaju opterećenja ili malog propusnog opsega mreže.

Zbog toga su u Netscapeu došli do zaključka da je potrebno razviti jezik koji bi se izvršavao pri web klijentu i izvodio jednostavnije rutine. Tako je nastao JavaScript, interpretativni skript jezik baziran na C-u sa elementima objektnog programiranja. Prva verzija JavaScripta bila je izvedena na Netscape Navigatoru 2.0. Tada je zamišljen kao jednostavan programski jezik za pravljanje dinamičkih WWW prezentacija.

Da bi se primenjivao na WWW-u, JavaScript je morao zadovoljiti sledeće uslove: program napisan u JavaScriptu ne može čitati iz fajlova na korisnikovom računaru i ne može zapisivati datoteke na korisnikovom disku. Jedini podaci kojima JavaScript program može pristupiti nalaze se u HTML fajlu u kojem se dati program nalazi. Prednosti: programi pisani u JavaScriptu obezbeđuju brzo i efikasno programiranje dinamičkih web strana; Omogućuje brzo učitavanje skripta zajedno sa stranom. Mane: programi pisani u JavaScriptu izvršavaju se na korisnikovoj mašini, pa JavaScript programi mogu opteretiti mašinu i dovesti do pucanja browsera; programi koji se izvode u browseru dodatno opterećuju korisnikov računar, što se reflektuje kao vidljivo usporenje rada računara.

Dok čitate ove redove, Netscape je u razvoju JavaScripta stigao do verzije 1.2. Ova verzija je podržana od Netscapeovog Navigatora 4.0, dok Internet Explorer podržava verziju 1.1. Treba još napomenuti da se JavaScript programi sporije izvršavaju na IE nego na Navigatoru.

Zbog stalne borbe između „Netscapea” i „Microsofta”, sledeći na potezu je bio ovaj potonji. Ne želeći da protivniku bez borbe prepusti tržište skript jezika izbacio je VBS (Visual Basic Script) koji je izveden iz dobro poznatog jezika VB (Visual Basic) odnosno VBA (VB for application). Međutim, zbog slabe prihvaćenosti u dizajnerskim (programerskim) krugovima ostao je samo specifičnost Internet Explorera.

Sledeći Microsoftov potez bio je uvođenje ActiveX tehnologije koja je trebalo da na lak način omogući uvođenje dinamičkog HTML-a. Međutim, iako je bila podržana i od W3C (WWW konzorcijuma) nije postigla očekivani uspeh, jer je podržana samo u IE-u.

Zbog svih ovih stvari može se lako doći do zaključka da postoji problem (ne)kompatibilnosti između ova dva web čitača. Tako, isti dokument predviđen za jedan čitač možda neće biti pravilno prikazati u drugom.

Sledeća stepenica u razvoju WWW alatki je Java. Kompanija Sun microsystems razvila je za svoje potrebe programski jezik Java, zamišljen za programiranje „inteligentne” potrošačke elektronike. Međutim, kako je prvobitni projekat propao, od svega je ostala samo Java.

U današnje vreme Java se najviše primenjuje na webu u vidu Java appleta i servleta. Ono što je u kompaniji Sun zamisljeno je da jezik Java bude nezavisan od mašinske platforme tj. da se dati program izvršava isto na svakoj mašini.

Za razliku od JavaScripta, Java je pravi programski jezik, ne uključuje se u HTML već se iz njega poziva. Java program se izvršava iz klijenta kada su u pitanju tzv. appleti, dok se servleti izvršavaju na serveru.

Karakteristike Java programskog jezika su sledeće: to je objektno orijentisani programski jezik nalik C++; nezavisan je od hardverske platforme; Java program je siguran, ne može da izbriše, promeni ili na neki drugi način ošteti korisnikove datoteke; Java je multiprocesni jezik tj. može da izvršava više programa istovremeno. Prednosti: Java donosi WWW-u bolju interaktivnost, povezanost WWW-a sa drugim izvorima podataka (baze podataka, multimedija i sl.). Najveća prednost je intranet (lokalne mreže), gde postoji jedan moćan server i nekoliko klijent mašina na kojima zaposleni iz browsera izvršavaju svoje poslovne zadatke. Mane: veliki hardverski zahtevi (20 MB RAM-a pri podizanju Java virtualne mašine), nekompatibilnost Java aplikacija pisanih na različitim hardverskim sistemima (npr. PC i MAC).

Prosečnim korisnicima prvo će pasti u oči velika razlika u vremenu izvršavanja appleta između IE i Navigatora, u korist prvog.

Java je budućnost koja je počela. Kada preboli dečije bolesti, biće nezamenljivo sredstvo na Internetu. Dok svi ne dobijemo ISDN ili bržu vezu, kombinacija Jave, JavaScripta i CGI-ja biće nezamenljiva solucija.