Mnogi roditelji će se požaliti kako su njihova deca hiperaktivna i neposlušna, ali očigledno nisu igrali Gremlinov Jack the Nipper iz 1986. godine (goo.gl/CxPv7x, 45 KB) jer bi inače znali da su njihova deca pravi anđeli u poređenju sa glavnim junakom ove igre.

Cilj ove arkadne avanture je jednostavan: vodeći malog nevaljalca u benkici pravite smicalice i zagorčavate život stanovnicima rodnog gradića sve dok skalu nestašluka ne doterate do maksimuma i tako dobijete desetku iz osnova huliganizma, čineći prvi korak ka zvanju mladog delinkventa. Nestašluci se uglavnom svode na razbijanje raznoraznih predmeta, mada ima i onih koji se izvode uz malo kombinatorike, to jest upotrebom pravih predmeta na pravom mestu. Tako ćete, na primer, upotrebiti trubu da isprepadate mačku, pesticide da uništite cveće u bašti ili ključ kako biste pustili zatvorenike na slobodu. Korisni predmeti se obično nalaze na nezgodnim mestima, pa je potrebno i malo platformisanja kako biste ih dohvatili.

Zbog manipulacije predmetima igra dosta podseća na nešto starije hitove poput Pyjamarame, ali ovde statični ekrani imaju i „dubinu” sa više prostora za manevrisanje prilikom izbegavanja smetala. Oni tumaraju po ekranu gledajući svoja posla i većinu ih možete eliminisati pomoću duvaljke (koja zauzima jedno od dva dragocena mesta u inventaru), ali pazite da ne pogodite nekog od prolaznika jer će se ustremiti pravo na vas. Umesto da gubite energiju, kontaktom sa smetalima punite skalu pelenskog osipa, a kada dođe do kraja gubite jedan od pet života.

Nakon svršetka osnovnih studija, mali Džek je, kako britanska tradicija nalaže, deportovan u Australiju, ali uspeva da pobegne i sakrije se u afričkoj džungli, gde je benkicu zamenio pelenama sa leopard printom i nameračio se da stekne master diplomu kroz novu igru - Jack the Nipper 2: In Coconut Capers (goo.gl/fMCPH3, 41 KB).

Nastavak se prilično razlikuje od prvog dela: izvođenje je ovoga puta dvodimenzionalno, dosta je arkadnije, a igra nije izdeljena na statične lokacije nego se ekran konstantno skroluje. Ono što je ostalo isto je skala nestašluka i smicalice kojih ovoga puta ima jedva pet-šest, ali su mesta na kojima se izvode prostorno razbacana što, uz stalan respawn protivnika, stvara iluziju da je igra duža nego što zapravo jeste.

Inventar je i dalje ograničen na samo dva predmeta, a kako protivnike više nije moguće eskivirati ponuda naoružanja je bogatija, pa su uz duvaljku na raspolaganju još i dinamit i kokosovi orasi, uz štit za odbranu od neprijateljskih projektila. Svaki kontakt sa protivnicima ili zamkama ovde će vas koštati života, pa je i pored početnih devet života nastavak dosta teži od svog prethodnika.

Osim u pogledu gameplaya, prvi Jack the Nipper i vizuelno izgleda superiornije od svog, godinu dana mlađeg, nastavka pre svega zbog pametnije upotrebe boja. Muzička podloga je u obe igre, nažalost, ograničena samo na glavni meni, a za nju je zaslužan čuveni Ben Dagliš.