Beskrajni runner inspirisan muzičkim igrama, sa pedigreom koji obećava i ogromnom količinom patetike koja je karakteristična za japanske animirane filmove. Ovako bi, ukratko, glasio opis ove šarene i raskošne igre. U pitanju je, naravno, endless runner, a twist leži u segmentima u kojima „nabadate” ritam pesme koja se vrti u pozadini. Priča prati mladog skejtera Kaitoa i njegovu prijateljicu Ayu, koja se, držeći Kaitoa za leđa, vozi sa njim na skejtu. Kaito je pravi mladi hip bad boy (za anime standarde, naravno) i ima fensi slušalice, fensi jaknu i majicu, a može čak i da se opskrbi novim modelima, kao i da menja skejt ili stavi kapu. U ovom runneru, protagonisti se kreću „ka vama”, i ne gledate ih u leđa, već u lice, a prepreke mogu da dolaze iz oba smera. Muzički deo je malo konfuzniji, s obzirom na to da vam se najednom na ekranu pojavljuju orbovi koje tapujete u ritmu pesme, bez ikakvog upozorenja. Muzičku pozadinu igre moramo da pohvalimo, barem što se tiče produkcijskog nivoa, a ako se isprsite za Gold Edition, moći ćete da ubacujete numere po želji. Zbog svoje divne grafike i prilično „imerzivne” atmosfere, Lost in Harmony će vas lako usisati u svoj svet, čak iako to ne želite. Najveća zamerka odnosi se na (previše kratku) priču, čijih se patetičnih izliva nebi postideo ni Kameronov „Titanik” iz 1997. godine. Fin eksperiment, ali boljih rešenja ima i među endless runnerima i među muzičkim igrama.