Kada se zli čarobnjak „otkači” i počne da teroriše sve oko sebe, spawnujući svoje minione kao na traci, situacija ne može da izađe na dobro. Na scenu obično stupa hrabri junak koji je motivisan spasavanjem svoje ljube ili jednostavno želi da pomogne potlačenima. Baš tako je i u igri The Astyanax koju je 1989. godine potpisala softverska kuća Jaleco.

U pitanju je horizontalno-skrolujuća hack&slash igra sa znatnom primesom platformskih elemenata. Dok idete (mahom) u desnu stranu od života odvajate sve što se miče, a cilj je da stignete do kraja oblasti pre nego što istekne vreme i tamo porazite šefa oblasti. Čarobnjak na vas „baca” džinovske bogomoljke, podiže kosture i šalje gargojle, a neće se libiti ni da pomoć potraži od jata besnih slepih miševa. Protivnicima se suprotstavljate svojom moćnom vatrenom sekirom, dok usput možete pokupiti i štit, odnosno kristale koji vam daju specijalnu moć ispaljivanja munja koje brišu sve sa ekrana. Od neprijateljskih napada branite se i čučnjevima i skokovima, a treba napomenuti da svaki neželjeni dodir odnosi po jednu kockicu energije.

The Astyanax je sasvim lepo upakovan sa tehničke strane. Grafika je krupna, sprajtovi su detaljni i lepo animirani, jedino muzička pratnja zaostaje kvalitetom (naprosto je dosadna). Igra se ne može porediti sa perjanicama žanra iz svog vremena, ali je „sledeća najbolja stvar” kada poželite da eksperimentišete ili ostanete bez ideja šta bi ste igrali.