Zahvaljujući Valveovoj dalekovidosti i smislu za dobar biznis oličenom u Steamovim programima Greenlight i Early Access, mnoge genijalne ideje malih indie timova dobijaju tržišnu šansu. Ultra-specifične, niša-naslove kao što je Unclaimed World, 2D naučno-fantastične simulacije snalaženja i preživljavanja na negostoljubivoj planeti nijedan klasični izdavač ne bi pipnuo ni štapom, a kamoli ugovorom o distribuciji.

Unclaimed World bavi se kolonizacijom i istraživanjem nastanjive planete u sistemu Tau Ceti, na koju 2238. godine dolazi prva grupa kolonista sa Zemlje. Puna verzija igre imaće epizodni karakter: svaka misija baviće se jednim aspektom preživljavanja i uspostavljanja ljudskog prisustva na stranoj planeti; kolonistima ćete pomagati da započnu poljoprivrednu proizvodnju, eksploataciju mineralnih i vodnih resursa, asistiraćete im u podizanju naseobina i odbrani od neprijateljski raspoložene faune. Koncepcija, konstrukcija i šmek igre su sci-fi, ali vrlo lo-fi, da tako kažemo: u igri neće biti ratovanja sa vanzemaljskim civilizacijama, leta kroz hiper-svemir, kontakata sa živim, planetarnim omni-entitetom u stilu Solarisa ili Alphe Centauri i drugih sličnih elemenata. Autori žele da postignu efekat plauzabilne bliske budućnosti uz upotrebu tehnologija/situacija koje ne zadiru u preveliki SF: simulacija kontakta sa Zemljom, recimo, biće realna u smislu da će poruka u jednom smeru putovati više od decenije (Tau Ceti je 12 svetlosnih godina daleko od Zemlje, a u igri nema nadsvetlosnih brzina). Moderatori i fanovi Fejsbuk stranice „I f**king love science!” napokon dobijaju igru po svojoj meri.

Alfa verzija Unclaimed Worlda za sada poseduje samo jedan scenario, koji počinje rušenjem transportne letelice usred negostoljubive, vanzemaljske nedođije. Bez ikakvih zaliha osim ostataka havarisanog pseudo-helikoptera, četvoročlana ekipa naučnika moraće da preživi par nedelja dok ne stigne pomoć. Prva briga biće hrana, zatim sklonište, pa bezbednost...

Igru kontrolišete postavljanjem zadataka i određivanjem njihovih prioriteta, bez neposrednog kontrolisanja članova tima. Ako, recimo, poželite da prikupite drva za ogrev u bližoj okolini kampa, selektovaćete zonu „harvestovanja” i u okviru gather menija odabrati količinu materijala koji želite da prikupite. Pre prikupljanja resursa zonu morate da istražite koristeći opciju forage, tokom koje ćete identifikovati vidljive i skrivene resurse na određenom delu terena i omogućiti njihovo prikupljanje. Od ostalih opcija, na raspolaganju su vam lov, patroliranje i izviđanje, a za sve tri će vam biti poželjno neko improvizovano (hladno) oružje.

Opasnost u igri dolazi od predatorske faune oličene u četvoronožnim živuljkama koje najčešće izmile noću. Na početku igre vaš tim raspolaže jednom puškom i malo municije, što nije dovoljno za odbranu, te vaš prvi potez mora biti pravljenje improvizovanih kopalja, lukova i strela, koje ćete sklepati od granja, oštrih stena, kablova i drugih krhotina uništene letelice. Mali crni Kvaditi mogu da očas da ubiju izdvojenog člana tima, te bez nečeg šiljatog udaljavanje od kampa nema smisla. Kao i sve u igri, i borba/odbrana su automatski: ekipa će sama da reaguje na opasnost, mada preventivno možete reagovati zadavanjem komande „hunt” na Kvadita koji je izašao iz fog-of-wara i ušao vam u vidno polje.

Crafting komponenta jedan je od osnovnih elemenata igre, jer na početku ne raspolažete ničim do dobrom voljom, te sve što napravite podrazumeva budženje, snalaženje i krpljenje. Potencijalnih resursa ima na stotine, što broj „craftabilnih” stvari čini impresivnim. Što se tiče istraživanja, ono za sada nije implementirano: ruku na srce, naučnik-astronaut kome bi trebao research da provali način na koji se delje grana i pravi improvizovano koplje ne bi bio dobar naučnik, a ni astronaut. Kada se snađete za privremeni smeštaj napravljen od ostataka letelice ili granja i lišća, moraćete da razmislite o prehrani. U tu svrhu možete da pribegnete prikupljanju bobica i drugog jestivog bilja, lovu ili pecanju, te eventualnom kuvanju/pečenju klope na improvizovanoj kombinaciji pećnice na otvorenom i lonca od helikopterske oplate.

Dvodimenzionalna grafika igre balansira na tankoj žici koja deli prideve stilski simpatično i nepregledno. Igra se radi u Majkrosoftovom XNA frameworku i C++, bez upotrebe nekog komercijalnog ili besplatnog enginea. Na monitorima male dijagonale škiljićete kao nišandžija na BST-u pokušavajući da razaznate šta se dešava na ekranu, tako da bi zoom opcija zaista legla.

Ono što nam se najviše dopalo je interna komunikacija između članova tima oličena u čet-prozorčiću sa komentarima. Survajvori će komentarisati sve i svašta, od ukusa pečenih proto-krompira, preko diskusije o improvizovanom oružju i opasnostima, ohrabrivaće jedni druge i povremeno zbijati šale na račun situacije u kojoj su se našli. Iako se većina rečenica nakon vremena ponavlja, uzmimo u obzir da je ovo krajnje rana verzija u kojoj je dobar procenat elemenata još na nivou placeholdera. Takođe, igri fali i malo izražajnije žurbe i tenzije: bez obzira što ste neki zadatak označili kao urgentan (recimo, prikupljanje hrane), osoba koja ga preduzima i dalje će da se klatari sa noge na nogu i da se vuče kao dokoni Dorćolac, a isto važi i za (sporu) odbranu od Kvadita.

Igri za sada fali puno toga. Pored naprednijih misija i složenijih zadataka, nedostaju vremenski uslovi, veća raznovrsnost agresivne faune, različite vrste terenskih bioma, suvisli interfejs, mogućnost zumiranja... Puno zadataka je pred dvočlanim timom koji radi na igri, poželimo im puno sreće i priložimo koji evrić za igru koja ima potencijal.