O prenosu glasa putem Interneta „Svet kompjutera” je pisao u više navrata počev od decembarskog broja 1997. godine. Međutim, ova tehnologija je kod nas ostala privilegija malog broja ljudi. Da bi neko mogao da razgovara preko Interneta neophodno je da poseduje računar s mikrofonom, koji je priključen na Internet i to preko telefonske linije koja je na digitalnoj centrali. Broj takvih korisnika nije veliki.

Zapravo, i kada su svi pomenuti uslovi zadovoljeni, ljudima je mrsko da pričaju „u kompjuter”. Svi su navikli na telefonski aparat. Zato je pokušaj dve domaće firme da ponude domaćem tržištu kutiju koja posreduje između telefonskog aparata i Internet provajdera mnogo obećavao (SK 3/99). Međutim, što zbog NATO bombardovanja, što zbog ćudljivosti naših ljudi, ni ovaj pokušaj nije uspeo. Iako se ulaganje u tu kutiju veoma brzo isplaćivalo ukoliko bi se preračunala cena prekookenaskih razgovora, jedna od pomenute dve firme jedva se rešila skromnih zaliha tih kutija.

Dakle, od VoIP tehnologije se kod nas teško može zaraditi neka para. Tehnologija je zaživela samo unutar nekih firmi koje su svoju komunikaciju između udaljenih delova firme oslonili na VoIP uređaje.

S obzirom da od međunarodnih razgovora „Telekom Srbija” ubire veoma značajne prihode i da na domaćem tržištu nema konkurenciju u oblasti fiksne telefonije, od ove firme niko nikad nije očekivao VoIP servis.

Genijalan potez

Tokom nekoliko protekih godina VoIP je postao veliki biznis na Zapadu. Ljudi kod nas su počeli da razmišljaju kako da se i oni uključe u ovaj unosni posao. Nuđenja usluge zvanja preko Interneta sa običnih telefonskih aparata nije se niko prihvatao jer bi verovatno stao na žulj „Telekomu”, a s druge strane, našim ljudima je i tako komplikovano ukucavanje raznih šifri i pozivnih znakova (znam ljude koji plaćaju call back sistem, ali gotovo uvek prave pozive preko standardnih linija jer im je sistem suviše zamoran za korišćenje).

A onda je neko došao na genijalnu ideju da ponudi suprotan smer VoIP saobraćaja. Naime, u saradnji s nekim američkim VoIP provajderima domaća firma bi putem Interneta prihvatala dolazeće pozive, ovde ih konvertovala u glas i putem telefonske mreže prosleđivala do željenog broja telefona. To su prvo počeli da rade neki provajderi, a zatim su i posebne firme osnovane upravo da bi se bavile ovim poslom. Dakle, firme su plaćale „Telekomu” za Internet sobraćaj i za telefonske linije kojima su prosleđivali pozive, dok su u isto vreme „Telekom” uskraćivali za znatno veće sume novca koje bi on inače inkasirao od međunarodnih razgovora.

Monopol je monopol

Dok je broj poziva obavljen na ovaj način bio mali to se sve nije ticalo „Telekoma”. Zapravo, „Telekom” nije ni znao za celu operaciju. Međutim, kada je primećeno da iz meseca u mesec obim telefonskih poziva iz inostranstva opada, zapitali su se zbog čega se to dešava.

Sve je ukazivalo na Internet provajdere. I to na one koji su zakupljivali bazne ISDN priključke i sa njih pozivali. Klasični provajderi uglavnom primaju pozive, zar ne? Uz to je možda izvršeno i „snifovanje” saobraćaja Internet provajdera da se stvar potvrdi (snifovanje nije od pomoći ukoliko je veza do američkog VoIP provajdera kriptovana, ali kriptovanje smanjuje količinu korisnih podataka u Internet paketima pa je profit manji).

Kada su stvari postale jasne, „Telekom” je jednostavno isključio Internet linkove i telefonske priključke ovim našim VoIP provajderima i to bez sudske procedure. Na udaru se našlo osam firmi: „Absolut OK”, „Tehnikom”, „NET ncs”, „BITS net”, „Visnet” i „Infosky”. To se desilo u junu i u javnosti je obeleženo serijom članaka u dnevnom listu „Politika”. U izjavama su obe strane bile veoma oštre. Provajderi su se obratili sudu i dobili spor. Međutim, tada je „Telekom” jednostavno raskinuo ugovore i oduzeo provajderima linije preko kojih su prosleđivali pozive.

Stvar je ponovo otišla na sud, provajderi su ponovo dobili, čak se i Ministarstvo saobraćaja i telekomunikacija Srbije uplelo u celu stvar i stalo na stranu provajdera. Međutim sve ovo nije pomoglo da „Telekom” vrati kapacitete provajderima. Sredinom avgusta medijski rat se rasplamsava. „Telekom” optužuje pomenute firme da su ga opljačkale za sumu od šest miliona evra, a državu na ime poreza za dva miliona evra. Neki od provajdera su ponudili dokaze da se sav novac od pomenutog VoIP posla sliva u domaće banke i da se plaća porez...

Ko je u pravu

Ključna stvar je zapravo u pitanju da li „Telekom” ima monopolska prava na VoIP? Istinu može da zna samo neko ko je pročitao ugovor o prodaji dela „Telekoma” stranim invesitorima. Taj dokument nije iznet u javnost, a u njemu je definisan monopol „Telekoma” do 2005. godine na području fiksne telefonije. Gospodin Draško Petrović, generalni direktor „Telekoma”, tvrdi da u tom dokumentu postoji klauzula koja se odnosi na prenos glasa novim tehnologijama koje nisu postojale u vreme kad je on potpisivan, dakle da „Telekom” ima potpuni monopol kada je u pitanju prenos glasa. I pored toga, „Telekom” je javno izjavio da nema ništa protiv ako se VoIP obavlja između dva kompjutera.

Bilo bi lepo kad bi se javnost upoznala sa sadržajem ovog dokumenta, ali se to izgleda neće desiti jer po svemu sudeći on sadrži i neke druge stvari koje neko ne želi da objavi.

Epilog

Ceo slučaj još uvek nije okončan. Internet provajderi su se ujedinili i pokušavaju da održe sastanak sa predstavnicima Ministarstva i „Telekoma”. „Telekom” je obećao da će se sastanak održati tokom septembra kada se završe godišnji odmori i najavio da će za dva meseca provajderima omogućiti kvalitetnije Internet usluge.

Kao šlag na tortu došla je i vest da je provajder „B92.net” (linijab.b92.net) upravo u jeku medijskog rata povodom VoIP ponudio pripejd sistem jeftinog telefoniranja baziranog na VoIP. Servis radi na principu pozivanja određenog telefonskog broja, unosa lične lozinke i biranja željenog broja. Ubrzo nakon starta servis je zatvoren - zbog pregovora s „Telekomom”.