The Last Ninja je legenda, igra van okvira našeg literarnog umeća kojim bi dočarali emotivno kolebanje čitalaca rubrike pri pogledu na sliku iz teksta. U igri kontrolišete Armakunija, poslednjeg nindžu, koga do skrolova deli šest prelepo iscrtanih nivoa s jakim notama Dalekog istoka.

Igra je akcionog tipa s veoma specifičnim kontrolama za usmeravanje lika u crnom. Zato čuvene sekvence preskakanja reke ili močvare mogu da odluče partiju kao igra „Ko zna zna” u „Slagalici”. Osim gimnastike, nindža put krči borilačkim veštinama, a ako pažljivo motrite na sitan odbljesak pri prelasku na novi ekran, proširićete inventar na mač, šurikene ili nunčake. Na isti način nalazite predmete kojima ćete savladati avanturističke deonice, poput vreće za nošenje stvari ili eksplozivnih bombi kojima, uz dodatan zahtev za preciznost, uklanjate mitološku opasnost.

Muzika u igri dostojna je cene karte za koncert kakve filharmonije. Power metal bend Dragonforce je u svoju pesmu, uz dužne kredite, stavio deo fantastične Wastelands numere.

Igra je teška, ali svaki udarac kojim savijete protivnika, svaki naklon pred Budom, osvrt na divlji, ali prelepi, krajolik ili sumorno podzemlje i strpljenje pri pretresanju inventara kada rešavate logičke probleme, korak su da i sami postanete poput nindže. Napisati ovaj kratak tekst je velika čast i dug ostvarenju zaključanom u najsvetijim odajama računarske istorije.