Nimalo ne zavidim deci koja su rođena posle dvehiljadite. Ne zbog činjenice da će sopstveno potomstvo podizati u radioaktivnim kraterima velikih gradova, što će sigurno biti uzbudljivo, već zbog mentalnog minskog polja po kojem gaze odrastajući u poslednjim danima civilizacije. Kada sam ja bio u pubertetu, najgore što se čoveku moglo desiti bilo je da upiše ekonomsku školu i usled druženja sa ženama pokupi njihove navike, gestikulaciju i uzrečice nalik na: „Ju, moš’ misliti”. U 2012. godini ulozi su neuporedivo veći - ako nad spawnom ne stražarite kao Hajmdal pred ulazom u Asgard, vaše dete može da se navuče na mangu, feng šui, mučenje mačaka, krek, „Grand” ili na onu odurnu emisiju na televiziji Pink, u kojoj predstavnici ex-Yu naroda sede u školskim klupama i daju opravdanje arhanđelu Mihajlu da nas kolektivno zvekne Zweihanderom. Ako zaista ne pazite, može da postane lopov, političar ili neko ko će u multiplayer pucačinama igrati uvek kao snajperista, ruinirajući time assault tradicije svojih predaka. Život u gradu, Internet, televizija, Facebook i deca pokvarenih roditelja sa kojima će deliti zauške i liberalna shvatanja starih Beograđana... Da čovek urlikne „Gnarp!” i „Kraagh!” istovremeno! Ko može da pokrije sve pravce iz kojih stiže metak? Da li podići gard ili ga pustiti da raste u laissez-faire maniru? Nisam siguran da na to pitanje postoji pravi odgovor...

Ne, nisam dobio dete, ako ste to možda pomislili. Roda je posetila mog brata i njegovu ženu i donela prvog pureblood Kuzmanovića posle mnogo desetina hiljada godina. Q je postao stric i lord protektor mladog Lazara Kjua! Razlog za slavlje seljana, klanje flote bikova i plotun od 180 haubica? You bet!

Kako obezbediti da mladac odraste u superkul osobu nalik na strikana-kekana ili, u izvesnoj meri, sopstvenog oca Nenada Džej Kuzmanovića? Kako da protrči kroz „toplog zeca” odrastanja u Srbiji i postane dostojan naslednik imperije? Oduvek sam hteo da se igram omnipotentne sile koja oblikuje život i svest, a sada imam legalnu priliku da to uradim. Ovo je, takođe, megakorisna prilika da testiram svoje sholastičke metode pre nego što frau i ja odlučimo da imamo sopstveno potomstvo. Odakle krenuti sa profilisanjem karaktera ljudske larve koja se ispilila pre tri nedelje? „Star Wars” ili „Star Trek”? Želim li da Lazar Tekumze Kuzmanović postane neko ko daje gas pri ulasku u asteroidno polje ili lik koji podiže štitove i naređuje rikverc na 1/4 impulsne brzine?

„Star Wars”, naravno! Prvo što je Lord Strykan uradio bilo je potezanje kreditne kartice i naručivanje plišanog seta „Star Wars” igračaka. Neka mekani X-Wing, AT-AT u koji se može sliniti i Death Star pogodan za ležanje na stomaku potisnu konkurenciju medveda, zečeva, Teletabisa i drugih životinja koje bi ga mogle učiniti mekanim i dosadnim kad poraste. Sećam se uticaja koji su „Star Wars”, „Blejkova sedmorka” i ratni filmovi imali na moje formativne godine. Blagosloveni neka su starci koji me izložiše naučnoj fantastici i nasilju.

Mislim da je upravo SF alfa i omega, početak, sredina i kraj svakog vaspitnog procesa koji od deteta treba da napravi osobu koja se mršti na ideju sedenja u publici tokom snimanja talk show emisija na TV-u i tapšanja lokalnim medijskim retardima. Blagovremeno izlaganje naučnoj fantastici mladca će odvesti na put interesovanja za tehniku, video igre i literaturu, i prirodno ga odvojiti od društva koje zabave radi inhalira lepak za drvo ili zubima otvara pivske flaše. Za razliku od priglupih ideja koje nalazimo u knjizi dr Spoka (realno, šta Vulkanac može da zna o vaspitanju Human dece?), uopšte nisam pristalica teorije da dete treba pustiti da samo odluči o tome šta ga zanima. Šta ako ispadne da ga zanima pljačkanje grobova, testerisanje malih životinja ili odlazak na modne revije? No sir, od prvih sati ga treba gađati trening laserima koji podižu nivo coola.

Za peti rođendan ću mu pokloniti vintage ediciju Planescape: Torment, koju sam u vakuum kontejneru čuv... Just kidding. Borbenom treningu kroz pažljivo biranje igara esencijalnih za fokusiranje mladog mozga možda se ponajviše radujem, ali to je proces kojem se mora pristupiti kao pripitomljavanju laneta - jedan pogrešan potez i odskakutaće u šumu, ostavljajući vas da stojite u raskoraku kao bolid. Kontam da će Xbox 720 sa Kinectom 2 i nekim SF ludilom nalik na Child of Eden (probajte ako možete) biti pravi ekvivalent četki uz pomoć kojih je Danijel Laruso započeo odiseju Karate Kida. Jedino što može da nas spreči jeste smak sveta i posledični nestanak struje, u kom slučaju prelazimo na plan B - lov na bankare, advokate i beogradske menadžere iz kruga dvojke, sakupljanje jetri i žvakanje kože, uz osmehe i poglede pune nade u pravcu crvenog sutona.

My bratanac, the day you were born, the very forest of Lorderon whispered your name. Lazar!