Nakon dve godine razvoja i mnogo najava i obećanja, mod po imenu Dissolution konačno se pojavio. Pomenute najave uglavnom su u prvi plan isticale složenu, slojevitu priču i akcenat na istraživanju, pa odmah možemo prokomentarisati da u gotovoj verziji upravo to i jesu najjače strane ovog moda, uz veoma dobru atmosferu.

Uvodna priča predstavlja nam bogataša koji je odlučio da odbegne sa Zemlje od svih ratova, nedaća i problema tako što će sav svoj novac uložiti u izgradnju svemirskih kolonija, prvo na Mesecu, zatim na Marsu, a onda i na sve daljim i daljim planetama. Ljudima se to svidelo, te se turizam u svemiru sve više razvijao, dok se jednog dana nije desila nekakva prirodna katastrofa na samoj Zemlji. Populacija na našooj rodnoj planeti potpuno je uništena, a na pomenutog vlasnika kolonija pala je i odgovornost za opstanak ljudske rase. Turističke atrakcije postepeno su pretvorene u stalna naselja, a svima vlada megakorporacija Xterrier, koja pokušava da proklamuje život u miru i blagostanju.

Međutim, stvari ne mogu dugo ostati idilične. Igru počinjete kao stanovnik jedne od udaljenih kolonija 2089. godine. U skrivenoj laboratoriji čujete glas nepoznatog naučnika Vilsona, koji polako počinje da vas vodi kroz kompleks prostorija, ali i kroz jednu nešto drugačiju priču. Naime, u datoj koloniji naučnici su se malo zaneli u eksperimente s ljudskim umom (ali i sa vranama koje su i same poludele, a zatim i dovele ostatak ljudi do ludila), što je sve zajedno dovelo do opšte katastrofe. Na vama je da se probijete kroz dugačke metalne koridore, napuštene laboratorije i sisteme podzemne železnice i nekako odnesete dokaze o tome šta se tu dogodilo u glavnu bazu kako se greška nikad više ne bi ponovila.

Mod predstavlja neku vrstu mešavine avanture i akcione igre. Avanturistički aspekt leži pre svega u istraživanju i pronalaženju načina da se otvori dalji put. Ceo splet prostorija prilično je složen i lavirintski organizovan, a rešavanje nivoa uglavnom je zasnovano na pronalaženju ključeva i povezivanju prolaza. Ništa to nije previše teško, Vilson vas ponekad čak bukvalno vodi za nos, a usput pronalazite i audio logove, koji nekad sadrže priče pojedinih stanovnika kolonije, nekad Vladine govore o miru i blagostanju, a nekad otkrivaju i neke stvari koje bacaju novo svetlo na mit o dobronamernoj korporaciji.

Ambijentom kroz koji igrač prolazi vlada prilično dobra atmosfera, pogotovu kada postanete svesni toga da u toj pustoši ipak niste potpuno sami i da poneki stanovnik date kolonije još luta hodnicima i da nije nimalo prijateljski nastrojen prema vama. Borbe u ovom modu nema mnogo, ali je vrlo dobro raspoređena, tako da vas razmrda taman kad se ulenjite i uspavate od lutanja sivim hodnicima. Pri tom nije nimalo laka - potrebno je tri-četiri metka da se usmrti jedan čovek, a municija i razne lekarije su toliko retki da ćete ponekad zaboraviti kad ste pronašli poslednje. Lečite se uglavnom raznim otpacima: limenkama pića, ostacima hrane i slično, ili pak u retkim medicinskim stanicama. Posebno nezgodni protivnici jesu već pomenute genetski modifikovane vrane koje odašilju nekakve talase da bi vam pomutile mozak, pa se ceo ekran trese i blešti, što još više otežava ionako nezgodno ciljanje u tako sitnu metu.

Ubedljivost cele priče dodatno poboljšavaju odlična atmosfera, vešto uklopljena originalna muzika, koja se čuje samo povremeno, taman da uzbudi krv u žilama, i više nego odlična glasovna gluma, zbog koje ovom modu mogu pozavideti i mnogi komercijalni naslovi. Pored svega toga, za razliku od dobrog dela modova ove vrste, ovaj se ne završava nakon svega nekoliko soba ili jedva jednog sata igranja već nudi malo više sadržaja, naročito ako hoćete sve da istražite i pronađete sve PDA uređaje sa audio logovima. Pri svemu tome, priča ostavlja prostora i za eventualne buduće nastavke.

Ono što bi se moglo zameriti Dissolutionu u celini jeste to što nakon nekog vremena ceo sistem igre postaje pomalo predvidljiv. Nekako uvek sve ide istim ritmom - neko vreme istražujete puste prostorije, onda nalazite ključ-kartice za dalja vrata, zatim sledi nekoliko talasa protivnika, pa novi sektor, nove puste prostorije i tako ukrug. Možda to i nije toliko loše, ali utisak svakako pomalo bledi kako se ide prema kraju moda. Opet, priča jeste tu da malo razbije taj osećaj jednoličnosti i ona to vrlo dobro čini, doduše ne toliko preokretima i iznenađenjima koliko stalnim dodavanjem detalja, nadogradnjom događaja i pogledima iz više uglova.

Dissolution svakako možemo preporučiti svim ljubiteljima atmosferičnih modova za Half-life 2. Uz prilično inteligentno osmišljenu i ispričanu priču, taman dovoljno istraživanja i borbe za svačiji ukus, kao i uz nesvakidašnje kvalitetnu muziku i glasovnu glumu, sigurni smo u to da će vam pružiti prijatnih nekoliko sati igre.