Uno je igra sa kartama (obično za četiri igrača) koja je javnosti predstavljena 1971. godine. Iako može da se igra i sa klasičnim, predviđena je za specijalan špil karata. On se sastoji od 108 karata koje su razvrstane po bojama (četiri boje, od kojih svaka „pokriva” 19 karata) i 32 specijalne karte.

Na početku svaki igrač dobija po sedam karata, a na sto se baca ona koja bojom ili brojem odgovara postojećoj. Cilj igre je izbaciti sve karte na sto i naterati oponente da u svom posedu zadrže što veći broj karata. Svaka karta nosi određeni broj negativnih bodova, a igrači ispadaju iz igre pošto dostignu cifru od 500 negativnih poena. Specijalne karte služe za promenu aktivne boje, okretanje redosleda igranja ili teranje igrača na uzimanje dodatnih karata iz špila... Ukoliko igrač ne poseduje ni jednu kartu koju bi mogao da odigra, iz špila vuče novu.

Pocket Uno je u priličnoj meri kofigurabilan, tako da se „mečevi” mogu odigravati protiv živih protivnika (hot seat režim), odnosno AI rutine (postoje tri težinska nivoa). Takođe, dozvoljeno je podešavanje granice negativnih poena (od 100 do 10.000), to da li igrač mora da vikne „Uno” kada mu u rukama ostane jedna karta, da li će se karte sortirati, hoće li biti označavanja karata koje mogu da se odigraju... Za razliku od nekih drugih mobilnih verzija igre, Pocket Uno na ekranu ne iscrtava virtuelne igrače, audio/vizuelno nije preterano atraktivan, ali je vraški zarazan!