Igrački dodaci postoje otkad i računarske igre. Oni su prošli dug razvojni put - od prvog modela džojstika s jednim tasterom do današnjih kontrolera koji sadrže žiroskope, akcelerometre i pregršt tastera, čiji se broj u nekim slučajevima približava broju kojim raspolažu klasične tastature. Iako su mnogi od ovih uređaja neosporno bili revolucionarni i znatno unapredili kvalitet igranja na računaru, njihovo vreme polako ali sasvim sigurno prolazi. Zaboravite na brze reflekse koje ste godinama trenirali igrajući se, jer vam više neće biti potrebni, barem kada je igranje igara u pitanju. Budućnost upravljanja računarima ne leži čak ni u glasovnom izdavanju komandi, jer ma koliko ono delovalo impresivno, misao je ipak brža od jezika. Ideja o upravljanju računarom uz pomoć misli konačno je sprovedena u delo i postala je dostupna i običnim smrtnicima, a oličena je u novom OCZ-ovom proizvodu pod nazivom NIA.

Šta je zapravo NIA? Spolja gledano, obična kutija od brušenog aluminijuma ofarbanog u crno, koja je nešto veća od pakle cigareta. S jedne strane nalazi se USB priključak za povezivanje sa računarom, dok je s druge strane priključak za senzore, koji su postavljeni na gumenoj traci koja se stavlja na čelo. Uređaj ne poseduje nikakve prekidače i tastere, jedino je gumena traka podesiva prema obimu glave korisnika. Deluje prilično jednostavno za spravu koja bi trebalo da čita misli, zar ne? Ako zanemarimo spoljni izgled, koji zaista na prvi pogled nimalo ne asocira na namenu ovog uređaja, i pogledamo tehničke specifikacije, videćemo da NIA zapravo predstavlja kombinaciju više uređaja koji se koriste u medicini poput encefalografa. Uz pomoć pomenute trake koja se postavlja na čelo korisnika i senzora koji se nalaze na njoj, NIA je u stanju da prati moždane talase korisnika, kontrakcije facijalnih mišića, kao i pokrete oka. U skladu s podacima koje zabeleže senzori, kontrolerska logika ove signale prevodi u nešto što je razumljivo računaru.

Iako ovo u teoriji zvuči vrlo jednostavno i prosto fantastično, praksa je dosta komplikovanija. Pre svega, neophodno je traku sa senzorima dobro postaviti na čelo. Prema uputstvu bi trebalo da stoji što bliže očima, tik iznad obrva, kako bi senzori što uspešnije beležili treptaje i pomeranje očiju. Ovo ipak nije baš najudobnije rešenje, tako da će svaki korisnik morati da pronađe položaj koji mu ergonomski najviše odgovara, ali koji je ujedno i adekvatan za pravilno funkcionisanje uređaja. Pored ovoga, NIA zahteva period privikavanja, koji se može porediti sa vremenom koliko je potrebno da bi se ovladalo kucanjem naslepo. Potrebne su nedelje, pa čak i meseci treninga i strpljenja da bi se postigli zadovoljavajući rezultati, a za vrhunske rezultate verovatno i nekoliko godina. Period privikavanja zavisi od raznih faktora, pre svega od broja komandi koje korisnik želi da koristi na ovaj način. NIA nikako ne predstavlja zamenu za miša, tastaturu ili neki drugi igrački dodatak, već dopunu njima. Ipak, broj komandi koje se na ovaj način mogu zadati nije mali, tako da od utreniranosti korisnika zavisi koliko će biti uspešan.

Instalacija podrazumeva instalaciju samih drajvera i kalibraciju uređaja, koja je prilično jednostavna i svodi se na proveru rada senzora. U okviru kalibracije moguće je odigrati partiju jedne od prvih računarskih igara Pong, ali ćete ovoga puta upravljati snagom misli. Igra ima tri nivoa težine i predstavlja odličan početni trening. Tek kada uspešno savladate najteži nivo težine, bićete spremni da pređete na aktuelne igre. Drajveri dolaze sa već predefinisanim profilima. Lista igara koju oni inicijalno podržavaju nije mala i stalno se proširuje, ali ipak savetujemo da se ne obazirete uvek na unapred podešene parametre u profilima, već da ih prilagodite sebi ili čak kreirate potpuno nove profile. Za početak bi bilo najbolje da koristite najviše dve ili tri komande, pa tek onda, kada se stekne određena doza rutine, povećavati njihov broj. Lako se može desiti to da ako odmah pokušate da kontrolišete nekoliko različitih stvari u igri, zapravo ne uspete da kontrolišete uspešno nijednu od njih.

NIA nije posebno namenjena nijednom žanru igara, što znači da će odgovarati svakome ko ima dovoljno strpljenja i želje da se posveti treningu. Za relativno kratko vreme, koliko smo mi proveli testirajući uređaj, nismo ostvarili naročito poboljšanje rezultata u igrama. Štaviše, bilo nam je znatno teže nego uz upotrebu tastature i miša, što ne znači da posle nekoliko meseci stvari ne bi bile drukčije. Još jedna bitna stavka jeste to što se NIA vremenom takođe prilagođava korisniku i te podatke čuva u okviru kreiranih profila. Važno je napomenuti to da korisnik mora biti uzemljen da bi uređaj pravilno funkcionisao. Ovo je moguće izvesti na različite načine, od kojih je najjednostavniji držati se za kućište računara ili samog uređaja. Ipak, najelegantnije rešenje koje nam pada na pamet jesu metalne narukvice koje su žicom uzemljene za kućište računara, kakve koriste serviseri računarskih komponenti, mada je uz malo mašte njih vrlo jednostavno improvizovati i u kućnim uslovima.

Na kraju, kakav zaključak doneti kada je NIA u pitanju, a ostati objektivan? Ovo je nesumnjivo uređaj koji je otvorio novo poglavlje u igračkoj industriji i uređaj koji će biti uzor nekim novim, savršenijim modelima sa većim mogućnostima. S druge strane, njegov učinak daleko je skromniji od onog što svakome prvo padne napamet kada čuje o kakvom je uređaju zapravo reč. NIA neće izbaciti ni miša ni tastaturu iz upotrebe, i možda će, makar u početku, čak više smetati nego koristiti. Cena ovog uređaja nije previsoka, uzimajući u obzir to da je on trenutno jedini te vrste koji postoji, a ona iznosi oko 150 evra. S druge strane, cenu koju će svako morati da plati vremenom, strpljenjem i živcima dok ovlada uređajem nije moguće odrediti i ona će u svakom konkretnom slučaju biti individualna. Bojimo se da će za neke korisnike ova cena biti neprihvatljiva, tako da ostavljamo svakom da sam prosudi da li će rizikovati i upustiti se u avanturu igranja igara uz pomoć misli ili će sačekati da tehnologija još malo uznapreduje.