Kakve li grafičke nirvane! Ako ovo nije najlepši FPS na konzolama današnjice, onda stvarno ne znamo šta jeste. Apsolutno savršenstvo, eksplozija sklada i umeća, jasna prezentacija moći pohranjena ispod haube Sonyjeve igračke konzole. Od igre, koja je najavljena još pre četiri godine i za koju je prvi gameplay demo objavljen još 2007. godine, očekivali smo zaista mnogo. Ono što smo priželjkivali ostvarilo se. Pare na sunce, momci i devojke, vreme je za šoping.

Kada je neki naslov do te mere doveden do savršenstva u tehničkom smislu, izuzetno je teško baviti se ostalim aspektima. Prvi susret sa Killzoneom 2 oduzima dah, cedi suze radosnice iz očiju i pumpa adrenalin kroz vene kao da sutra ne postoji. Grafika je predivna, očaravajuća, nadrealna, fascinantna... Onda se hvatate kontrolera i osećate da je glavni lik natovaren opremom, težak, inertan, te da metke iz puce ispaljuje uz otklon vatrenog mu drugara. Osećate da će kampanja biti izazov, a igranje iskustvo koje ćete dugo pamtiti. Zaista, kampanja je prilično teška i za igračeve prste/reflekse neviđeno naporna. AI je za svaku pohvalu - neprijateljski vojnici će vas juriti u čoporu, skrivati se iza objekata kada su nadjačani, pucati „naslepo” iz zaklona i dovodiće vas do ludila trčkaranjem i manevrima... Eliminacija žive sile veoma je teška rabota, jer morate da budete precizni (headshotovi su dobrodošli), brzi kao munja i lukavi kao lisica. Svaka, pa i najmanja greška kažnjava se sivim ekranom i ponavljanjem oblasti. Nakon prve pogibije počećete da primećujete i jezivo kvalitetne zvučne efekte, muzičku pratnju, koja kao da je došla iz visokobudžetnog holivudskog filma. Naježićete se garantovano. Ima li ova igra mana? To je pitanje koje se momentalno postavlja. Nažalost, posle nekog vremena shvatate da savršenstvo ipak ima svoju cenu, te da ono što niste platili na mostu morate istresti iz džepova na ćupriji.

Pre svega, priča je prilično „tanka”. Dobro, šta smo i mogli da očekujemo? Već smo posetili sve žive izmišljene svetove, sa trona svrgnuli sve nasilne vladare, eliminisali milione drčnih vanzemaljaca i porušili gomilu arhitektonskih zdanja. Ipak, u Killzoneu 2 priča je nekako u drugom planu, kao da nije dorađena, kao da su autori više pažnje posvetili realizaciji tehničkih zamisli i pri tom se zadovoljili prosečnim zapletom. Naime, dve godine nakon napada Helganaca na Vektu, pripadnici ISA (Interplanetary Strategic Alliance) nalaze se u orbiti svoje matične planete. Kreće masovna potera za Scolar Visarijem, vođom crvenookih militanata, koji je prikazan kao glavna meta i osoba odgovorna za početak sukoba. Igrač se nalazi u ulozi vodnika Tomasa Ševčenka, pripadnika elitne Alfa jedinice, i od njegovog umeća zavisi uspeh cele akcije... Iako igra obiluje umešno režiranim međuscenama i šakom potencijalno zanimljvih likova, njihova korelacija baš i ne ostavlja naročit utisak na posmatrača. Stiče se utisak da je sve osmišljeno u hodu, čisto da se ne kaže kako se baš ništa smisleno ne dešava. Kao što smo rekli, obračuni tokom kampanje prilično su intezivni i u većini slučajeva suočićete se sa daleko brojnijim neprijateljem. Od savezničkih vojnika nema apsolutno nikakve hasne, a isto važi i za pripadnike vaše jedinice. Veći deo vremena provešćete jurcajući naokolo sa healing apartusom u šakama nego što ćete gledati kako vaš drugar od života odvaja nasrtnike. Baš bezveze... Treba dodati i to da se kompletna kampanja odvija u urbanom okruženju (šteta) i da je prilično kratka (opet, šteta). Taman ćete se zagrejati, a nastupiće poduži odjavni filmić. Isto tako, kampanja je neuravnotežena i kako se budete bližili kraju, mučićete se sve više i više.

Na sreću, dosadna priča, nezanimljivi likovi i kratka kampanja potpuno su bačeni u drugi plan zahvaljujući sjajnom izvođenju i superiornim tehničkim karakteristikama (eto, i to je moguće). Međutim, to ni izbliza nije sve! Killzone 2 sadrži neprikosnovenu multiplayer podršku, te bez razmišljanja možemo reći da je rame uz rame sa Call of Duty 4. Osećaj pripadnosti timu koji ovde imate je neverovatan - dišete, pucate i umirete zajedno. Sve to na osam različitih mapa, uz upotrebu sedam klasa, „prašenjem” kroz pet tipova mečeva (Assassination, Bodycount, Capture & Hold, Search & Destroy i Search & Retrieve) i limitom od 32 igrača po sesiji. Naravno, možete se organizovati u klanove, pa čak se i kladiti na pobede protiv drugih klanova u direktnom obračunu (postoji virtuelna moneta). Inače, svaki kill, svako ispunjenje tekućeg zadatka, donosi iskustvene poene koji otključavaju činove i nove skillove. Uz najavljen DLC (Downloadable Content), multplayer Killzonea 2 učiniće da igra dugo ostane zanimljiva.

Guerrilla Games je uradio vraški dobar posao! U to ne treba sumnjati. Killzone 2 je izuzetna igra, nešto što su svi vlasnici PlayStationa 3 čekali da se pojavi ove godine (uz God of War III i Grand Turismo 5, naravno). Na nedostatke može da se zažmuri, jer svo ostalo što je uključeno u „paket” vredi svaku paru.