Taman kada pomislite da je nemoguće naleteti na još jednu verziju Tetrisa, odnekud se stvori mlad i perspektivan autorski tim koji svoju budućnost želi da gradi upravo na novom viđenju popularne „zidaljke”. Svoju viziju stvari predstavili su nam momci iz softverske grupe Terminal Studio koji su odgovorni za jedan od privlačnijih Tetris klonova u poslednje vreme.

Challenger Tetris sadrži četiri moda igranja, a zbog činjenice da je tehnički veoma lepo upakovan (ističe se mnoštvom specijalnih grafičkih efekata i dinamičnom muzičkom podlogom), može da pruži više sati kvalitetne zabave. Zanimljivo je što praktično nijedan od ponuđenih modova ne podrazumeva klasično slaganje prepoznatljivih geometrijskih oblika po principu „dok vam prsti ne utrnu”, već svaki donosi unikatne zadatke koje igrač mora da ispuni kako bi prešao na sledeći nivo. Tako je u Challenge režimu potrebno „nazidati” unapred definisanu sekvencu redova pre nego što istekne vreme, kod Destroyer moda na ekranu se od samog početka nalazi grupa statičnih objekata koju je potrebno eliminisati uklapanjem u linije, dok je u Panic režimu cilj opstati u igri određen vremenski period (svakih nekoliko sekundi na dnu se pojavljuju novi redovi objekata koji „podižu” već naslagane ka vrhu ekrana). Jedino se Bricklayer mod može, u neku ruku, porediti sa klasičnim Tetris stilom igranja, s tim što su autori implementirali nekoliko novina kako bi igranje učinili zanimljivijim i dinamičnijim. Nakon isteka određenog vremena (jasno je predstavljeno putem skale), umesto klasičnih elemenata na ekranu će se pojaviti bomba koju možete smestiti tamo gde vam najviše odgovara i „počistiti” nepravilno uklopljene objekte. Međutim, ukoliko ste igrali ziheraški i neefikasno, možete biti kažnjeni pojavljivanjem gabaritnih (nepravilnih) elemenata koji će i te kako umeti da zadaju glavobolje. S druge strane, dobrom igrom omogućava se boostovanje razorne moći bombe koje, prirodno, rezultuje uklanjanjem većeg broja objekata s ekrana odjednom.

Što se upravljačkog sistema tiče, treba reći da su i u ovom segmentu autori pokušali da unesu nekoliko izmena. Iako je zadržana prepoznatljiva motorika rotiranja (pre početka partije moguće je odabrati smer) i uklapanja blokova, implementirano je nekoliko različitih brzina spuštanja blokova „na zemlju”. Pored standardnog, doziranog, spuštanja (strelica nadole), objekti se brže mogu „lepiti” za podlogu pritiskanjem razmaknice, a ako vam ni to nije dovoljno, hitro putem tastera ’Ctrl’ može se aktivirati turbo režim poniranja. Inače, ogromnu pomoć tokom igranja (pogotovu pri većim brzinama) predstavljaju ukrštene horizontalne i vertikalne linije u pozadini igračkog polja koje se mogu upotrebiti kao svojevrsne vodilje prilikom uklapanja elemenata u kompaktnu celinu.