Obično nemamo praksu da preterano insistiramo na analizama demo verzija niskobudžetnih igara, ali ćemo u ovom slučaju napraviti izuzetak zbog intrigantnosti premise. Simulacija projektovanja međunarodne svemirske stanice i života i rada na njoj sjajna je ideja čije se „ekranizacije” prihvatalo nekoliko timova u proteklih 10 godina. Nažalost, nijedan od tih pokušaja nije doveo ni do čega osim do krajnje loših naslova. Ovaj poslednji će, po svemu sudeći, podeliti potpuno istu sudbinu.

Space Station Sim je „delo” razvojne ekipe koja svake dve nedelje izbacuje novu tycoon igru (Prison Tycoon i slično). Vision Video Games je predstavnik specifične vrste gerila-developera koji igre proizvodi po APP sistemu (ako prođe - prođe): nogama skarabudže nešto što liči na igru, gotov proizvod zapakuju u atraktivnu kutiju, zalepe neku smešnu cenu i nadaju se najboljem. Ovaj sistem ne može, a da ne upali u prazničnoj sezoni kada se napolju kupuje lopatama.

Tehnički gledano, igra je potpuni čabar, prvenstveno zbog jednog te istog 3D enginea koji Vision Video Games koristi za sve svoje igre. Zemlja gledana iz orbite deluje potpuno neuverljivo, sa kontinentima koji umesto na detaljne zemljane mase podsećaju na mrlje. Enterijer stanice je izveden za nijansu bolje, ali nedovoljno da igru shvatimo previše ozbiljno. Manipulacija ljudstvom i opremom urađena je krajnje nezgrapno, a vođenje računa o tehničkim aspektima rada stanice i potrebama astronauta zavisi od potpuno imaginarnih faktora. Igra podseća na krajnje pojednostavljeni Sims u kojem imate samo rudimentarnu kontrolu situacije.

Finalna zamerka tiče se odjavne špice koju dobijate kada poželite da izađete iz demoa: tirada o superadvanced features koji vas čekaju u punoj verziji igre i baršunasti glas koji vas upućuje na sajt gde je možete kupiti ne mogu se prekinuti osim ručnim gašenjem procesa iz Task Managera. Kao da autorima nije bilo dovoljno što su vam servirali trulu gurabiju, već su se potrudili da vas iznerviraju i pri pokušaju izvlačenja. Ovo zaista ostavlja utisak...