Bez obzira na kvalitet i popularnost Counter-Strikea i Unreal Tournamenta, ultimativna multiplayer igra za mene je još uvek Worms. Tačnije rečeno, original i njegovi 2D nastavci. Ova urnebesna franšiza je nekako izgubila dopadljivost i šmek kada je onomad urađena u 3D izvedbi, što je izgleda bio potpuno nepotreban kompromis sa dominantnim tržišnim trendovima. Bazična, ali neodoljiva akciona strategija ovog tipa najbolje funkcioniše u jednoj preglednoj ravni, bez preteranog zakukuljivanja i potrebe za rotacijom perspektive.

Team 17, uvidevši grešku, u novom međunastavku Wormsa pokušava da kroz nekoliko zanimljivih ekstenzija gameplaya dâ realno opravdanje trećoj dimenziji i 3D engineu igre, verovatno radi izbegavanja sindroma „džaba smo krečili”. Worms Forts: Under Siege dodaje standardnom napucavanju crvića i graditeljsko/stratešku dimenziju kroz projektovanje i postavljanje stacionarnih utvrđenja, koja donose čitav niz novih ofanzivno-defanzivnih mogućnosti. Fortifikacije i zidovi, pre svega, omogućavaju korišćenje teškog stacionarnog naoružanja koje predstavlja najveću novinu igre. Laserski top, balista, bacač nosoroga, kokoški i biskupa omogućavaju razaranje stacionarne odbrane protivničkih timova, a sami zidovi čine mnogo bolji zaklon za vašu ekipu.

Uništavanje fortifikacionog sistema i prekidanje niza zidova onemogućava protivniku da koristi teško naoružanje (izolovane platforme postaju neoperativne), tako da će kokanje oponentskih crva ponekad postati sekundarni element uništavanju njihove odbrane. 3D mape poseduju i specijalne lokacije označene zvezdicom koje omogućavaju različite bonuse i upgrade naoružanja, tako da borba za teritoriju i hot-spotove postaje važan strateški činilac.

Četiri osnovna „tileseta” igre hronološki su projektovana oko arhitekture i ikonografije starog Egipta, Bliskog i Dalekog istoka, drevne Grčke i Rima, te srednjeg veka. Ovako obogaćena, forma trodimenzionalnih Wormsa deluje smisleno i zanimljivo, tako da čitavom konceptu vraća deo popularnosti iz slavnih dana.