U okviru međunarodnog festivala digitalne umetnosti i novih tehnologija „MediaTerra 2001” (www.mediaterra.org) održana je tribina na kojoj su kao gosti učestvovali Miroslav Hristodulo, narodni poslanik (SDU) i svojevremeno osnivač udruženja YUCCA i sistema ZaMir, Sima Ivaneža i Dragan Večerina iz YUBC.neta i Gordan Paunović sa radija B92. Moderator tribine bio je Slobodan Marković, vođa projekta „Internodium” (www.internodium.org.yu) i saradnik našeg lista.

Gospodin Ivaneža prvo je obavestio prisutne o osnivanju udruženja domaćih Internet dobavljača. Objasnio je da je cilj udruživanja zajednički napor da se prevaziđu rastući problemi, pre svega sa „Telekomom Srbija” koji ne poštuje svoje zakonske obaveze, naročito onu da se na zahteve mora odgovarati u roku od 30 dana. Najavio je skore razgovore sa direktorom i predsednikom UO „Telekoma”, kao i moguće tužbe ukoliko ti razgovori ne dovedu do rešenja.

Gospodin Hristodulo je podržao ideju dobavljača da se Internet odvoji od zakona o telekomunikacijama i izrazio nadu da će udruženje poraditi na njegovom nacrtu, a ponudio je i svoju podršku u skupštinskom lobiranju. Taj zakon morao bi sistemski da reši prava i slobode korisnika, omogući jednak pristup svima i potpunu privatnost njihovih podataka, kao i da ih zaštiti od samovolje dobavljača i države. Založio se takođe za osnivanje nezavisne agencije za razvoj Interneta gde bi ušli predstavnici svih „slojeva”: dobavljača, firmi, korisnika itd.

Komentarišući ponašanje „Telekoma”, osudio je monopol i predložio da se on ukine u novom zakonu, jer je protiv propisa Evropske unije. Uveren je da bi zbog toga strani deoničari izgubili eventualni arbitražni spor. Osvrnuo se i na problem računarskog kriminala, koji će ući u novi krivični zakon. Zapitao se kako precizno definisati računarski prestup i da li je hakerisanje kada se koristi propust u softveru za koji vlasnik sistema i ne zna.

Gordan Paunović se osvrnuo na medijsku sliku Interneta kod nas. On smatra da status Interneta mora da se predstavi ne kao tehnički, već kao društveni problem. Treba nam široka koalicija za društvenu promociju Interneta, da se stanovništvu objasni zašto je globalno povezivanje važno za naš razvoj. Kritikovao je i same medije zbog slabe informisanosti, i primetio da se po novinama Internet firme i dalje pominju kao „isporučioci sati”.

Dragan Večerina se nadovezao na priču o slobodama pristupa i izneo svoja iskustva dok je radio na Elektrotehničkom fakultetu, od 1994. kada je računarski centar postao preteča otvorenih učionica za pristup Mreži, do kobne 1998. godine kada je dekan Teodosić preuzeo šifre svih korisnika da bi nadgledao njihovu poštu i ostale komunikacije. Po njegovom mišljenju, pravi problem našeg računarstva leži u zastarelom obrazovnom sistemu, koji ne uči ljude da razmišljaju, već samo da memorišu informacije.

Kao kuriozitet, na kraju je emitovan video snimak Krisa Bejlija iz Asocijacije za progresivnu komunikaciju (www.apc.org), koji je pričao o evropskim i svetskim problemima privatnosti na Mreži i šta korisničke asocijacije čine da reše te probleme.