Doskora je pomen Linuxa kao alternativnog operativnog sistema kod nedovoljno upućenog korisnika izazivao asocijaciju na memljivi podrum u kome sedi mršavi zaluđenik sa pozamašnom dioptrijom i kuca nešto oznojenog čela, prateći pogledom promene na ekranu s kog šljašte vrištavo zelena slova.

Tu sliku nastoje da promene različite kompanije koje se bave sastavljanjem i prodajom distribucija zasnovanih na Linux jezgru. Uvidevši isplativost prodaje nečeg što je besplatno, uložen je veliki trud na promeni imidža Linuxa i „približavanju krajnjem korisniku”. To je dovelo do nastanka SuSE, RedHat, Mandrake i mnogih drugih distribucija koje lakoćom instalacije i korišćenja, šarenim interfejsom i lokalizacijom uspešno konkurišu i prevazilaze Windows.

Pomoć novajlijama

Ako je sve to tako, gde je rulja pobesnelih korisnika koja ruši sve pred sobom jagmeći se za svoju kopiju besplatnog operativnog sistema?

Nema je. Sedi kod kuće i igra igrice pod Windowsom. Možda zvuči okrutno, ali to je ipak slika najvećeg procenta korisnika računara u Srbiji - mladih igrača. S druge strane, među samim korisnicima Linuxa postoje različiti pogledi na njegovu popularizaciju među „običnim” korisnicima. Ekstremni primeri uvek postoje, od večnih agitatora u korist Linuxa koji neupućene podsećaju na nekakvu sektu, do onih koji ljubomorno čuvaju svoje teško stečeno znanje trudeći se da zadrže dozu tajanstvenosti u cilju opravdanja holivudske slike hakera. Pri tom zaboravljaju da je veliki broj mladih korisnika privučen igranjem na računaru kasnije uvideo njegovu korisnu stranu i možda prema tome odabrao svoj životni poziv.

Srećom, uvek ima i onih koji su spremni da naprave Linux pristupačnim svakome i pomognu novajlijama. Među njih treba svrstati i autore pomenutih user-friendly distribucija koji naplaćuju svoj proizvod i usluge tehničke podrške. Jedina mana takvih distribucija, nepremostivo ograničenje uslovljeno licencom pod kojom se Linux izdaje ili cenom, jeste nedostatak kompleksnijeg zabavnog softvera. Zapravo, to predstavlja najveći problem ekspanzije Linuxa kod nas.

Velike softverske kuće uglavnom ne prave takav softver za Linux pravdajući se neisplativošću. Domaći prodavci nalaze slična opravdanja. Tu nesrećni Linux upada u circulus viciosus između nezainteresovanosti korisnika usled nedostatka igara i nezainteresovanosti programerskih kuća usled nedostatka korisnika. Retke igre za Linux mogu se nabaviti samo posredstvom on-line naručivanja na sajtovima kompanija poput „Tux Games” (www.tuxgames.com) ili, doskora, „Loki” (www.lokigames.com) čiji bankrot govori sam za sebe. Zato prosečni igrač u Srbiji, koji ne poseduje kreditnu karticu a osmelio se da na svoj računar instalira Linux, posveti mu vreme i prostor na celom hard disku, upada u gotovo bezizlaznu situaciju ako želi da odigra neku igru složeniju od pasijansa.

Rešenje ipak postoji i to u vidu emulacije Windowsa. Pod zavereničkim akronimom wine (Wine Is Not Emulator) krije se najpoznatiji open source emulator Windowsa. U suštini, to nije emulator u klasičnom smislu te reči jer ne poziva nikakav Windows pod Linuxom, već aplikacije pokreće direktno, što dovodi do povećane brzine pokrenutog programa. Stabilnost već zavisi od verzije winea kao i same Windows aplikacije, što u praksi znači da postoji dobar deo igara koje neće raditi ili će loše raditi.

WineX projekat

Igre koje podržavaju OpenGL standard će u većini slučajeva raditi sasvim solidno, dok one koje se zasnivaju na Direct3D-u neće raditi uopšte. Za sve igrače spas donosi projekat WineX (www.transgaming.com) nudeći komercijalni wine prilagođen Direct3D standardu i dodatno prilagođen igranju Windows igara pod Linuxom. WineX je komercijalan samo ukoliko se downloaduje u binarnoj verziji, dok je pristup preuzimanju izvornog koda putem CVS-a potpuno slobodan. Strpljivo preuzimanje desetak megabajta postiže se komandama:
$cvs -d:pserver:anonymous@cvs.winex.sourceforge.net:/cvsroot/winex login
i $cvs -z3 -d:pserver:anonymous@cvs.winex.sourceforge.net:/cvsroot/winex co wine
Kasnijim kompajliranjem stvara se wine okruženje sposobno da pokrene veći broj igara sa Windows platforme (da podsetimo, ne kuca se znak za prompt $, koji ovde znači da treba uneti komandu kao neprivilegovani korisnik). Za uspešno kompajliranje sa OpenGL podrškom potrebni su tzv. mesa razvojni fajlovi i treba pozvati skript iz preuzetog direktorijuma wine komandom:
#./tools/wineinstall
(Znak #, koji takođe ne treba kucati, ovde znači da komandu treba uneti u svojstvu root korisnika.) Igranje se onda u većini slučajeva svodi na pokretanje setup programa koji će instalirati igru u emulirani direktorijum i njeno pokretanje odatle jednostavnim:
$wine ime_igre
U slučaju problema, prvo treba proveriti bazu podržanih programa na zvaničnom sajtu winea. Treba još napomenuti da je za kvalitetno igranje potrebno imati drajvere sa podrškom za OpenGL. Najpodržanija je serija kartica nVidia za koje se mogu preuzeti drajveri sa zvaničnog sajta www.nvidia.com. Njihovo kompajliranje podrazumeva posedovanje kernel header fajlova, pa treba instalirati paket koji ih sadrži, zavisno od distribucije.

Strpljenja na pretek

Posle svih frustracija oko kompajliranja, nepostojanja potrebnih hedera, biblioteka, pretraživanja Interneta, čitanja korak-po-korak uputstava i konsultacije sa prijateljima, pred umornim igračem prikazaće se glavni meni omiljene igre...

Činjenica je da će igara za Linux biti sve više sa povećanjem broja korisnika, pogotovo u siromašnijim državama čiji građani ne mogu da izdrže teret legalizacije „Microsoftovog” softvera. Do tada treba sačekati, imajući u vidu da je igranje pod Linuxom itekako moguće, iako zahteva avanturistički duh i strpljenje. A toga ljubitelji Linuxa imaju na pretek.