Komandni interfejs prosto je zatrpan opcijama

Krajem decembra upravo završene godine svetlost dana ugledala je nova verzija verovatno najpopularnijeg Amiga emulatora WinUAE. Posle svih ovih godina od kada je „najbolja prijateljica” otišla u zasluženu penziju, žal bivših vlasnika za nekim lepšim vremenima nikako ne jenjava. Programeri WinUAE-a očigledno spadaju u tu grupu i kako sada stvari stoje još uvek ne nameravaju da napuste projekat koji sa sigurnošću donosi uspešnost emuliranja od blizu sto odsto. Većina vas sigurno je upoznata s dotičnim programom, a cilj ovog teksta je da Amigin svet približi i onima koji nikada nisu posedovali „Commodoreovo” čedo. Dodatni podsticaj predstavlja program pod nazivom AIAB (AmigaInABox) čijom se upotrebom emuliranje serije računara Amiga približava onima naviknutim na radno okruženje Windowsa.

Pregršt opcija na malom prostoru

Deluje poznato? Klasični start-up screen sa AGA mašina

Ako ste početnik u emulatorskim vodama, komandni interfejs WinUAE-a može da bude zbunjujuć i pomalo konfuzan. Opcija ima zaista mnogo pa ni činjenica da su tematski uredno sortirane ne pomaže da se otmete utisku prenatrpanosti. Ipak, nakon obaveznog vremena privikavanja uvidećete da su sve one itekako neophodne te da od pravilnog razumevanja njihovog značenja zavisi kakve ćete rezultate dobiti. Podešavanje se obavlja kroz četrnaest oblasti od kojih su svakako najzanimljivije one koje obrađuju detalje vezane za specifične Amigine čipove, a samim tim pravilnim podešavanjem obezbeđuju veću kompatibilnost. WinUAE podržava emuliranje Amiga baziranih na procesorima 68000, 68010, 68EC020, 68EC020+FPU, 68020, 68020+FPU i 68040, a podrazumeva se i podrška za neuspešnu „Commodoreovu” epizodu zvanu CD32. Iako verujemo da većinu zanima pokretanje neprevaziđenih Amiginih igračkih hitova, ovim programom bez problema mogu da se „poteraju” svi uslužni programi koji su „prijateljicu” godinama razlikovali od konkurencije. Prilikom podešavanja programa za rad treba obratiti pažnju da se ne pretera sa dodeljivanjem resursa virtuelnoj Amigi kako bi se izbegli konflikti sa programskim okruženjem (čitaj igrama). Većina igara koju ćete nabaviti pisana je za Amigu 500 (ECS grafika) pa se ništa pozitivno ne dobija uključivanjem AGA čipova i procesora 68040 (sem mogućih konflikata). Isto važi i za memoriju, tako da je za većinu igara sasvim dovoljno dodeliti 1 + 1 MB (chip + fast memorija). Jednom podešene i u praksi ispitane parametre možete da snimite u okviru konfiguracione datoteke pa nije nikakav problem program podesiti za rad sa širokom paletom programa i igara (neograničen broj konfiguracija). Posebnu poslasticu predstavlja snimanje video-materijala tokom rada pod emulatorom, u AVI formatu, uz automatsku upotrebu audio-video codeca radi kompresije.

Šta je sve potrebno?

Ovako je nekada sve izgledalo: Workbench 3.0

Downloadovanje i podešavanje samog programa neće vam omogućiti da na ekranu svog PC-a ugledate prepoznatljiv start-up ekran Amige. Potrebne su još dve stvari. Obavezni Kickstart (verzija 1.3 je preporučena za emuliranje Amige 500, a verzija 3.1 za novije verzije) i prva disketa (image fajl) Workbencha (1.3, 3.0 ili 3.1 sasvim će lepo da „legnu”) ako želite da koristite AIAB. Kako je ovaj sadržaj još uvek pod kopirajtom, do njega se malo teže dolazi putem Interneta (sajtovi se često gase, adrese premeštaju...), pa jedino što možemo da savetujemo jeste pretraga putem Googlea ili nekog sličnog pretraživača. S druge strane, ako posedujete avanturistički duh i volite da eksperimentišete, a pri ruci imate Amigu, pomoću programa Transrom (dolazi u paketu) možete da „iščupate” sadržaj iz ROM-a direktno u fajl. Što se tiče neophodnog PC hardvera, potreban je minimalno Pentium na 233 MHz i 64 MB RAM-a, dok bismo mi za optimalne performanse ipak preporučili nešto jaču mašinu - Pentium III na 500 MHz i 256 MB RAM-a. Pored toga, neophodan je i DirectX 8 za koji WinUAE ima potpunu podršku.

U Octamedu su nastale mnoge sjajne muzičke numere

Međutim, kada se reše neophodne tehnikalije, jedino što stoji između vas i višesatne zabave jeste nabavka igara. Nažalost, ne postoji način da diskete sa Amiga igrama koje eventualno posedujete od ranije direktno iskoristite u WinUAE-u (vidi dodatak). Umesto toga potrebne su tzv. „slike” disketa u ADF formatu (mogu biti još u ADZ, GZ, DMS, FDI i IPF formatu) koji je i najčešći na Internetu kada je Amiga u pitanju (domaće cedeteke „forsiraju” DMS format). S obzirom da program može da emulira do četiri Amiga flopi uređaja (DF0-DF3) u slučaju igara na više disketa, vaše je jedino da odredite pravilne putanje do željenih „slika” za svaki drajv i uživate u igranju. Zanimljivo je što je ostavljena mogućnost simuliranja brzine rada originalnog flopija, pa ako ste baš nostalgičar možete iz prve ruke da se prisetite kako smo nekad strpljivo iščekivali šta će da „iskoči iz ekrana”. Nažalost, neke igre neće biti u mogućnosti da prepoznaju sve virtuelne flopi drajvove niti da rade sa ubrzanim učitavanjem, pa ćete igranje iščekivati uz „prebacivanje” disketa kao nekad.

AIAB za potpuno uživanje

Ovako izgleda danas uz AmigaInABox r10c

Mnogi kažu da je Amigin operativni sistem bio daleko ispred svog vremena i da je još uvek u nekim stvarima nedostižan i neprevaziđen. Međutim, čisto sumnjamo da bi danas bilo ko bio oduševljen izgledom i mogućnostima klasičnog Workbencha. Zato je AIAB zamišljen kao svojevrsna zamena za Workbench koji u kombinaciji sa WinUAE emulatorom (i to samo s njim) vlasnicima PC računara dočarava feel & look modernog Amiga OS-a (sistem je nazvan SCALOS). Modularno je organizovan, što znači da se pored osnovnog paketa pojedinačno mogu instalirati dodaci koji omogućavaju proširenje mogućnosti. Na sajtu programa trenutno mogu da se nađu jezički, muzički (bez njega je nemoguće startovanje Octameda, Exotic Rippera i Eagle Playera) i Internet dodatak (donosi AmIRC za IRC ćaskanje i Voyager 3 Web browser) kao i dodatak za emuliranje Mac platformi (dobro ste pročitali - emulator pod emulatorom). Instalacija kopira potrebne fajlove u WinUAE direktorijum (i vrši automatsku konfiguraciju) na hard disku, a startovanje se vrši pre WinUAE-a kako bi se ostavila mogućnost učitavanja konfiguracionih parametara (WinUAE i dalje možete da koristite samostalno, kao pre instalacije AIAB-a). Startovanje otkriva pravi moderni Amiga OS koji neodoljivo podseća na ispeglani Linux, sa zadržanom prepoznatljivom strukturom fajlova i foldera. S obzirom da simulira rad s hard diska (iz WinUAE-a se odredi poseban direktorijum koji će „glumiti” hard disk) omogućena je instalacija velikog broja programa i igara, mada mnogo toga već dolazi u paketu. Tu je neizbežni Directory Opus za manipulaciju s fajlovima, pomenuti muzički program (treker) Octamed itd. Rad pod AIAB-om je prijatno iskustvo, a osećaj prisutnosti Amige pobuđuje nostalgiju i setu. S druge strane, brojne igre znatno je lakše pokrenuti direktno sa hard diska i izbeći mučno prebacivanje „slika” disketa iz WinUAE-a, ali za tako nešto potrebne su vam i njihove instalacione HD verzije (nešto igara nalazi se i na sajtu programa i njihovo preuzimanje je sasvim legalno jer je autor dobio dozvolu proizvođača za njihovu distribuciju). Najlepše je što za startovanje ovog svojevrsnog operativnog sistema ne treba posebna particija, boot manager i ostale drangulije (samo poseban direktorijum), a iz njega su vidljive i PC particije hard diska kao i CD-ROM. Nostalgija može da počne.