Kumulativni nastavci prilično su retki u svetu letačkih simulacija: fanove koji uvažavaju i konzumiraju ovaj tip igara znatno je teže impresionirati nego decu navučenu na Fifu i Tomb Raiderku, što podrazumeva mnogo obimniji autorski trud u projekciji eventualnog nastavka. I dok je „Core Designu” dovoljno da proširi volumen Larinih grudi i vlasnicu istih šutne u 3D lavirint sa teksturama pećine, uske ulice ili piramide (sa neizbežnim psima), razvojnom timu koji se dohvatio rada na nastavku neke uspešne simulacije treba neuporedivo više resursa od templejta u 3D Studio Maxu. S obzirom da ključne reči za uspešan poduhvat gravitiraju u sektoru „gomila dolara, tridesetočlani tim, dve ili više godina rada...”, izuzetno je razumljivo što je kontinuitet žanra spao isključivo na „Microsoft” i njegovu civilnu i vojnu gamu sobnih simulatora. Pošto „Microprose” više ne postoji (pa samim tim ni nada za Falcon 5) i svesni činjenice da su konkurentske civilne simulacije sa kakvim-takvim timelineom odavno potonule (Flight Unlimited & Fly!), ostaje nam samo da se uzdamo u nekoliko preostalih talentovanih Rusa (koji nam, uzgred budi rečeno, spremaju mastan expansion pack za Iljušina).

Šta nam to lepo donosi novi nastavak Combat Flight Simulatora? Tematski, u pitanju je povratak korenima i bici na evropskom bojištu tokom Drugog svetskog rata. Sa tehničke i konceptualne strane, odgovarajući elementi sasvim su u skladu sa aktuelnim trendovima: fenomenalna grafika (pogotovo avionskih modela, kokpita i terena posmatranog sa velike visine), odgovarajuća zvučna podloga, visokobužetna prezentacija cele stvari (ono što na Zapadu zovu „production value”)... Kao posebno iznenađenje, vešti „Microsoftovi” inženjeri sve su to uvili u oblandu dinamičko-nelienarne kampanje! Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito?!

Oh, yeah. Šljašteću grafiku više niko ne posmatra kao svetsko čudo, već kao neophodni sastojak svakog softvera koji želi prelaznu ocenu. Skoro da je postalo pravilo da je divljenje grafici letačkih simulacija obavezna stavka svakog kritičarskog osvrta: odsustvo toga (tj, sočne grafike) niko zaista ne posmatra kao realnu mogućnost! Uzevši ovaj elemenat zdravo za gotovo, jedine realne novine možemo potražiti u sektoru podržanih aviona i karakteru single-player kampanje.

Što se tiče letelica, izbor aviona kojima možete upravljati relativno je bogat, svodeći se na 18 lovaca i lakih bombardera (to su ujedno i svi avioni u igri, a pomalo čudi odsustvo teških bombardera, makar kao dekoracije u kampanjama). U ulozi Amerikanca imaćete priliku za šibanje u klasičnim lovcima: P-47 Thunderbolt, P-38 Lighning, P-51 Mustang; lakim bombarderima B-25 Mitchell i B-26 Marauder, kao i eksperimentalnim avionima i prvim mlaznjacima (P-55 Ascender i P-80 Shootong Star). Ako se slučajno pitate šta podrazumeva to magično P ispred oznake lovaca, reći ćemo vam da je pre prelaska na Fighter kategoriju, avion za borbu sa drugim avionima spadao u klasu letelica za Pursuit...

Britanci na raspolaganju imaju Supermarine Spitfirea, Hawker Typhoona i Tempesta (opasni naslednici Hurricanea za podršku trupama na zemlji), DeHavilland Mosquitoa i čuvenog Vampirea (prvi britanski mlaznjak, do sada neobrađen u igrama). Naši prijatelji Švabe imaju mogućnost da se za Rajh bore u klasičnim Me-109 i FW-190, kao i lakom bombarderu Ju-88 i prvim mlaznjacima, od kojih je samo prvi korišćen u borbenim operacijama (Me-262, Go-229 i Do-335).

Dinamička kampanja. Sveti Gral za prave ljubitelje simulacija, uspešno urađena svega tri puta (F-22 Total Air War, Falcon 4 i Rowan’s Battle for Britain) u ovom slučaju je skockana na prilično neepohalan način. Kao da je neko želeo da na gomili sakupi minimalan broj faktora dovoljnih za atribut „nelinearan” i zapakuje ih u kutiju s nadom da će neko progutati nakovanj. Cela stvar izgleda otprilike ovako: imate liniju fronta koja na početku razdvaja (po sred Lamanša) Englesku u severnu Francusku. Svaki hex koji se nalazi na toj liniji nudi vam jednu misiju, čije uspešno kompletiranje može, ali ne mora uticati na pomeranje fronta.

Ovakav koncept ima dve ozbiljne mane. Kao prvo, nisu podržane misije u dubini teritorije: nikada recimo, nećete jezditi u pratnji letećih tvrđava u misiju bombardovanja Frankfurta ili Drezdena! Vazdušni rat u Evropi bez razaranja nemačkih gradova, isključivo sveden na lokalnu kombinatoriku oko krckanja tanke crvene linije! Kao drugo, misije koje vam se budu nudile veoma su jednolične i ponekad nemaju mnogo veze s mozgom. Na samom početku, nezavisno od odabrane strane 80 odsto hexova nudi bombarderski napad na brodske konvoje (preostalih 20 odsto su patroliranje). Helou! Nemački trgovački brodovi koji kasne 1943. godine krstare Lamanšom su nečija jako glupa fantazija. Kao (moguća) treća zamerka tu je akutna jednoličnost zadataka koje ćete dobijati, kao i globalno odsustvo osećaja progresivno većeg izazova. Elemenat koji vadi stvar je skupljanje poena prestiža, koje možete iskoristiti na nekoliko načina: nadograđivanjem sopstvenih psiho-fizičkih atributa (izdržljivost na G-sile, otpornost na ranjavanje, vid(!)...), nabavkom boljeg aviona, ili investiranjem u lansiranje kopnene ofanzive u određenom sektoru (što je ekstremno skupo, pa ćete ovu opciju koristiti na kašičicu).

Raznovrsni avioni, dobar letački model, sjajna grafika stoje sa jedne strane, a jadna i razočaravajuća kriptodinamička kampanja leži na drugoj. Delimični promašaj ili parcijalni pogodak? Konačni sud zavisi od toga da li ste optimista ili pesimista.