Prošlo je tačno tri godine od prethodne inkarnacije igre Civilization (SK 6/96), tada pod rednim brojem II i još uvek sa potpisom Sida Mejera. U međuvremenu, bure na igračkom tržištu oterale su Mejera iz „MicroProsea”, pa je njegova sledeća igra na ovu temu, zbog autorskih prava, morala da se zove Alpha Centauri. Istovremeno, „MicroProse”, „Activision” i „Avalon Hill” ušli su u trostruku sudsku parnicu oko izrade novih igara sa nazivom i konceptom Civilizationa. Taman kad je parnica zadovoljavajuće okončana, skoro niotkuda pojavio se „Hasbro Interactive” i kupio prvo „Avalon Hill”, a zatim i „MicroProse”, pošto su potrošili lepe pare na advokate umesto da su pravili bolje igre...

„Activision” se iz cele te priče izvukao sa pravom da neometano izbaci na tržište svoju verziju pod imenom Civilization: Call to Power. Kao što smo i očekivali, novi Civ donosi nove, do sada neupotrebljavane jedinice, građevine, svetska čuda i civilizacijska dostignuća. Poređenja radi, u prvom Civu bilo je 20 građevina, u Civu II 38, da bi ih u ovoj verziji bilo skoro duplo više - 72. Svetska čuda su se od prvih 21 skromno proširila na 28 (Civ II), da bi ih sada bilo čak 35, a broj jedinica je triput uvećan - bilo ih je 21, pa 51, a sada ih je 67!

Sa tolikim porastom broja ključnih elemenata igre prirodno je došlo i do značajnijih pomaka na koncepcijskom planu. Pre svega, omogućena je borba na tri fronta - kopnenom, podvodnom i orbitalnom. Razvojem potrebnih tehnologija u kasnijem stadijumu igre može se kolonizovati morsko dno cele planete. Za razliku od sporog osvajanja kopna na početku igre, grabljenje za podvodne teritorije odvija se strelovito, zahvaljujući naprednoj tehnologiji. Na drugoj strani je svemir, koji je u prethodnim Civilizacijama bio samo magloviti udaljeni cilj. U Call to Power Zemljina orbita pretvorena je u pravo bojište, dajući još jednu dimenziju naučnom i vojnom aspektu igre.

Međutim, virtuelni osvajači susrešće se sa još nekoliko novih, nekonvencionalnih načina za porobljavanje susedne države. Verovatno najubojitija i, s obzirom na naše poimanje ekonomije nama najudaljenija, jeste upotreba korporacija i advokata. Najprostije rečeno, ako ne možete da se oduprete ubojitoj vojnoj mašineriji svojih neprijatelja, pošaljete im četu svojih advokata i korporacija koje će im u nekoliko poteza vrlo efektno skršiti ekonomiju i osiromašiti zemlju. Najzaslužnija za dodavanje ovog neuobičajenog metoda u osvajački koncept igre je Sesilija Barahas, direktor projekta Call to Power, koja je pre zapošljavanja u „Activisionu” radila kao okružni tužilac u Los Anđelesu.

No, pošto je ovakva upotreba pravnih službi moguća tek u savremenom dobu, u početnim stadijumima igre koriste se drugačija nekonvecionalna sredstva. Prvo je klasično porobljavanje, korišćenjem jedinice po imenu Slaver. Mali debeljuškasti ćelavac, nalik na mletačkog tamničara, kreće se po mapi i zarobljava nedužne suparničke Settlere, koji od tog momenta postaju robovi i rade podjednakom snagom kao i drugi žitelji, ali za duplo manje hrane. Slaver može zarobljavati i stanovnike unutar neutvrđenog grada.

Drugi način za unošenje zabune u protivničke redove je „opijum za mase” - religija. Ako sami ne proizvedete sveštenika, doživećete silno iznenađenje kada protivnički Cleric krene da preobraća vaše gradove i plaši stanovništvo zloslutnim vračanjem, rapidno vam umanjujući proizvodnju. Još opasnije je njegovo moderno izdanje, Televangelist - TV-propovednik. Mi smo, nažalost, isuviše dobro iskusili moć televizije u savremenom vladanju i ratovanju, pa nam je taj segment Civilizacije savršeno realističan.

Poboljšan je i princip borbe više jedinica koje su na istom polju. Usvojen je metod viđen u Heroes of Might & Magic, pa se bitka odvija na posebnom ekranu, gde su jedinice frontalno suočene. Dalekometne jedinice, prirodno, imaju pravo prvenstva napada, zaštićene pešadijskim štitom.

I pored značajnog koncepcijskog napretka, Civilization: Call to Power pati od ozbiljnih nedostataka. Korisnički interfejs je trapavo rešen. Početnici u civilizovanom igranju teško će se snalaziti po menijima i prozorima koji se preklapaju na najgori mogući način. Usvajanje novih civilizacijskih dostignuća, recimo, stavlja igrača pred strašnu dilemu šta izabrati sledeće. Premda je za Great Library (nekadašnju Civilopediu) upotrebljen hypertext, taj princip nije dosledno ispoštovan kada su u pitanju sama dostignuća, već samo jedinice i građevine koje ta dostignuća omogućavaju. To znači da igrač mora preko hyperlinka jedinice da uđe u Great Library (ne može drugačije), pa tek onda, unutar tog ekrana, pregleda pogodnosti dostignuća koja su mu ponuđena (ako u međuvremenu nije zaboravio njihova imena). Pokušaj pregleda grananja tih dostignuća uneće još više konfuzije, zbog aljkavog dizajna. I iskusniji igrači imaće problema zbog ovakvog previda. Premda od ranije znaju šta omogućavaju Banking ili Engineering, izvesno će biti sasvim zbunjeni terminima kao što su Cryoning, Gaia Theory, Subneural Ad, ili Zero-G Industry...

Ako progledamo „Activisionu” kroz prste za ove propuste, njihov Call to Power svakako predstavlja korak napred u izradi upravljačkih simulacija Civ tipa. Lopta je sada ponovo u „MicroProseovom” dvorištu.