Američki predsednički izbori, najveći svetski cirkus demokratije, u punom su jeku uprkos činjenici da do glasanja ima više od godinu dana. Do sad nismo mnogo pisali o novim (i oprobanim) načinima na koje internet megakorporacije ovaj put pokušavaju da usmere volju glasača u kolevci moderne demokratije, što ćemo svakako nadoknaditi, imamo preko godinu dana, a znamo da se većina prljavog veša obelodani tek nakon izbora (nakon što je šteta napravljena). Za uvodni tekst ćemo se fokusirati na jednu malu opservaciju ograničenog karaktera, dok ćemo brojne studije koje ukazuju na ogromne strukturalne probleme uplitanja internet megakorporacija ostaviti za drugi put. Dotičnih studija ne fali, počevši od nove knjige našeg starog znanca, doktora Roberta Epštajna (Robert Epstein, američki psiholog koji je razotkrio manipulacije Google pretrage u korist Hilari Klinton tokom izbora 2016. godine). Ne znamo da li je u srodstvu sa poznatim prezimenjakom Džefrijem, investitorom, drugarom Hilarinog muža i osumnjičenim seksualnim predatorom.

Iako je u najvećem broju do sad obelodanjenih i dokazanih skandala manipulacija bila uperena protiv Republikanske partije, pošto su njihovi primarni izbori napeti kao kanap u džepu i na njih niko ne obraća pažnju, internet megakorporacije su morale da nađu antagonistu među Demokratama protiv koga će nameštati internet mnjenje, jer bi im inače valjda bilo dosadno. Izbor je pao na Talsi Gebard (Tulsi Gabbard, američki kongresmen, predstavlja drugi kongresni distrikt Havaja). Talsi naizgled predstavlja idealnog kandidata demokrata, veteran je rata u Iraku i prva žena samoanskog porekla i hindu veroispovesti koja je kandidat neke od glavnih partija. Ipak, Talsi nije uspela da pridobije podršku značajnog dela vodstva svoje partije, kao ni rukovodećeg kadra internet megakorporacija zbog svoje odlučne antiintervencionističke politike koja se suprotstavlja interesima vojno-industrijskog kompleksa. Internet megakorporacije su već duže vreme u redovima glavnih snabdevača, kontraktora, američke vojne mašinerije. Takođe, praktično su nerazdvojni deo srodnog i još moćnijeg obaveštajno-industrijskog kompleksa koji predstavlja oznaku za interese birokrata vladinih obaveštajnih službi, privatnih obaveštajaca koji sa njima sarađuju i korporacija koje razvijaju i proizvode špijunsku tehnologiju. Veze američke obaveštajne zajednice i internet megakorporacija su takođe dosta dublje od puke kupovine informacionih sistema i usluga, što je posebna tema. Pored potencijalnog smanjenja profita proisteklog iz „širenja demokratije”, Talsi se nije umilila internet džinovima ni svojim odlučnim anticenzorskim stavom, pošto je bila jedna od nekoliko istaknutih liberalnih političara i novinara koji su ukazivali na raširenost cenzure na društvenim mrežama. Stala je u odbranu cenzurisanih konzervativaca i više puta prozvala Facebook zbog politizovane moderacije.

Aloha sa bine i interneta

Zahvaljujući svom odličnom nastupu u prvim debatama unutarpartijskih izbora Demokratske partije, gde je dosta progresivnu, levičarsku platformu obogatila apsolutnim odbijanjem da se uključi u igranje politike identiteta (status žene, pripadnice i verske i rasne manjine bi joj svakako zagarantovao popriličan uspeh u toj šaradi) i odlučnim antiratnim stavom, postala je najtraženiji kandidat na Googleu tokom dana debata.

Onda se desilo nešto neobjašnjivo, što je nagnalo kampanju Talsi Gebard da traži sudsko poravnanje. U trenutku kada ju je guglala cela nacija, Google je odlučio da blokira zvanični AdSense nalog kampanje. To je svakako nanelo neprocenjivu štetu jer ljudi koji su je tražili nisu mogli da vide njen politički marketing u kom izlaže razloge zašto je upravo ona idealan kandidat. Ako biste guglali nekog drugog kandidata, njihova reklama bi bila na vrhu stranice, kao što je i uobičajena praksa prilikom pretrage generalno. To sad nije bio slučaj jer je nalog blokiran i reklame nisu prikazivane. Talsi nije dobila reklamni prostor koji je dobrano platila, u ključnom trenutku kad je njena kampanja doživljavala proboj. Iz Googlea kažu da je nalog suspendovan zbog neautentičnih modela ponašanja posetilaca, što je ekstremno ljigav način da se od kritike odbrane pozivajući se na dobro poznatu i široko objavljivanu laž da Rusija vrši organizovano internet manipulisanje za korist nekih kandidata na američkim izborima. „Ruska prevara” je već tri godine glavno oružje u rukama neoliberalnih intervencionista koji sve protivnike ratova za promenu režima i korporativnog status kvoa oslikavaju kao tajne agente Kremlja, uključujući i etablirane političare, ugledne naučnike i novinarske veličine poput više puta pominjanih Taibija i Grenvalda. Optužba je u slučaju Talsi daleko uvredljivija pošto je ona ratovala na frontu za SAD, ali to ne sprečava rukovodioce internet megakorporacija i njihove drugare iz obalske liberalne elite da nju, kao i sve kritičare koje prete njihovim privilegijama, označe izdajnicima. Iz kampanje takođe navode da je Gmail slao mejlove od kampanje u spam ljudima koji su se prijavili na newsletter. Talsi je prilikom podnošenja tužbe više puta navela da monetarna kompenzacija (traže 45 miliona dolara nadoknade) predstavlja sekundarnu motivaciju i da joj je prevashodni cilj da ukaže na neverovatan uticaj koji internet megakorporacije vrše na odvijanje demokratskih procesa širom sveta, navodeći mnoge primere i studije koje smo mi već detaljno izložili na ovim stranicama u proteklih par godina. Sudski postupak još nije ni blizu završetka, da ne govorimo o žalbama na višim instancama.

Rat drugim metodama

Da Google nije usamljen u manipulativnim pokušajima potapanja kampanje, dokazali su odgovorni u Twitteru. Veliko interesovanje Talsi je izazvala i u drugim debatama, pošto je opet bila najpretraživaniji kandidat. Ne bismo ulazili u detalje, ali je neophodno zbog konteksta. Naime, Talsi je pažnju gledalaca privukla suočavanjem sa drugom kandidatkinjom, Kamalom Haris (Harris, senator), kojoj je spočitala agresivno i nepošteno gonjenje siromašnih građana u ulozi kalifornijskog tužioca, uključujući i momenat kada nije htela da objavi dokaze za koje je znala da bi oslobodili nevinog čoveka. Kamala važi za jednog od glavnih kandidata i, po mišljenju mnogih, omiljeni je kandidat rukovodstva partije zbog svog identiteta (pripadnica rasne manjine, potomak migranata), korporativno-blagonaklone platforme i drčnosti koja bi joj omogućila da se nosi sa predsednikom Trampom, kog krasi oštar pristup debatama i sučeljavanjima van njih. Zahvaljujući velikom publicitetu koji prati debate, trending teme na Twitteru u SAD su tih dana uglavnom kandidati unutarpartijskih izbora, tako je bilo i ovaj put, sa jednim značajnim izuzetkom. Talsi nije bila prisutna na listi, a s obzirom na njenu popularnost među korisnicima platforme, status najpretraživanijeg kandidata i veoma zapažen performans to svakako začuđuje. Veliki broj novinara i korisnika Twittera je radio eksperimente sa promenom lokacije na Twitteru, te su zapazili da je na svetskim trendovima, trendovima drugih zemalja, poput Australije ili samim SAD trendovima kada se gledaju sa druge lokacije, Talsi visoko rangirana. Istovremeno je u news tabu u SAD prva vest bila sedam meseci star članak koji napada Talsi zbog susreta sa sirijskim predsednikom Asadom na krajnje nekritički način.

Možete zamisliti naše iznenađenje kada smo od američkih kolega saznali da je direktor komunikacija Twittera, izvesni Nik Paćilio (Nick Pacilio), čiji je prethodni posao bila uloga sekretara za štampu senatorke Kamale Haris. Zaista, jedan čovek i jedan incident sublimiraju sve ono što smo godinama govorili o „revolving door” fenomenu između politike i korporativne uprave i krajnje nekontrolisane bahatosti rukovodilaca internet megakorporacija koji su, bez adekvatnog nadzora čak i unutar kompanije, slobodni da iživljavaju svoje političke i druge tripove kako im volja. Kada su na vodećim pozicijama u internet megakorporacijama politički insajderi sa debelim vezama u vrhu obe partije, jasno je da će svako ko uznemirava status kvo na bilo koji način teško dobiti fer tretman na ovim platformama. Platforma sa ptičicom je već dugo kritična po pitanju politički motivisane cenzure i manipulacije (SK 10/2018) i nevezano za odmetnute propagandiste (realno, šta je sekretar za štampu, ruski i kineski sekretari za štampu su stalno tako nazivani u američkim medijima). Twitter je već najavio da će pokrenuti novu praksu obeležavanja tvitova političara koje smatra neprikladnim, umesto da ih obriše. Glavna meta je naravno predsednik Tramp, ali će se ovaj netransparentni sistem svakako koristiti za „deprioritizaciju” (njihov termin) svega što se kompaniji ili nekom od bahatijih rukovodilaca ne bude sviđalo u tom trenutku, rules or no rules.

Ko broji glasove

Ovo je, naravno, samo jedan u nizu primera kojima smo vam pokazali da se korporativno rukovodstvo internet servisa ne libi da suptilno i manje suptilno manipuliše javnim mnjenjem kako bi izborne rezultate upodobili sa svojim interesima, dok naravno primera širom sveta ima još nekoliko desetina puta više, ali ni mi ne možemo sve saznati ili adekvatno pokriti. Prema rečima dr Epštajna - na osnovu trendova se mogu nazreti indikacije da će internet megakorporacije tokom američkih predsedničkih izbora 2020. godine krenuti u all-in ofanzivu kako bi izgurali svoje političke podobnike, tako da nas očekuje vrela godina puna događaja od svetske važnosti, pošto će nakon uspešnog reverse-engineeringa američke demokratije biti prelako manipulisati manjim i manje kompleksnim sistemima vlasti drugih demokratskih država.