Papazjanija sa označavanjem i svrstavanjem u odgovarajuće klase grafičkih kartica koju je Nvidia stvorila predstavljanjem Turing generacije nikada ranije nije viđena. Tako smo dobili modele koji zvanično pripadaju novoj generaciji, a suštinski im nedostaju delovi čipa (RT i DLSS) koji čine okosnicu Turing arhitekture. Dalje, tu je i problem sa cenama, koje su visoke kao nikada. Tako sada modeli koji su nekada spadali u srednju klasu koštaju i preko 400 evra, pa se postavlja pitanje kako ih klasifikovati, u skladu sa cenom ili performansama.

Kako smo tokom prethodnih meseci kroz testove ispratili skoro sve modele, čitaoci su mogli da saznaju detalje o razlici u arhitekturi i performansama među modelima, svrsishodnosti ray tracinga i generalnom utisku koji je na nas ostavila Turing generacija. Ipak, jedan model se provukao i do sada ostao van ovih stranica, iako se oko njega podiglo možda i najviše prašine. Da li je RTX 2060 dovoljno jak da bi mogao da koristi prednosti raytracinga, kada se i znatno jači modeli jedva nose sa ovom novotarijom? Koliko je brži od modela koji je za lestvicu ispod, a kod koga ne postoje RT jezgra - GTX 1660 Ti? Isplati li se uopšte kupovina RTX 2060? Na ova, ali i još neka pitanja pokušaćemo da odgovorimo u nastavku, ali najpre da se upoznamo sa tehničkim detaljima i konkretnim modelom koji smo testirali.

Testirani model je najjači među svim RTX 2060 modelima koje proizvodi MSI. Visok radni takt koji je za gotovo 200 megaherca viši u odnosu na druge modele sluti da su za RTX 2060 Gaming Z birani najbolji čipovi. Zbog toga je i deklarisana potrošnja nešto veća od prosečnih 160 vati za RTX 2060, pa ovaj model može da „povuče” i 190 vati kada se propisno optereti, što zahteva već ozbiljniju naponsku sekciju. U ovom slučaju, komponente naponske sekcije raspoređene su u konfiguraciji 5+2, pri čemu grafički čip napaja pet faza, a memoriju dve. U suštini, tu je jedna faza više za GPU u odnosu na prosek. Sve komponente su vrhunskog kvaliteta i napajaju karticu sa lakoćom i uz nizak nivo zagrevanja.

Uz navedenu potrošnju, jasno je da kvalitetna naponska sekcija nije dovoljna da bi kartica ispunila specifikacije, već joj je neophodan i kvalitetan rashladni sistem, a njemu je posvećeno mnogo pažnje. Dobro poznati TwinFrozr kuler već godinama unazad je jedna od glavnih karakteristika najboljih kartica koje proizvodi MSI. Ovoga puta on je prisutan u svojoj sedmoj iteraciji, sa pažljivo konstruisanim ventilatorima, punim malih spojlera na lopaticama rotora, koji stvaraju dodatne turbulencije i bolje fokusiraju i dodatno povećavaju protok vazduha. Pritom je buka koju proizvode manja nego kod klasičnih rešenja. Telo hladnjaka sastavljeno je od četiri veoma duge toplotne cevi i velikog broja aluminijumskih rebara, koja su zadužena samo za hlađenje grafičkog čipa, dok komponente naponske sekcije i memoriju prekriva poseban hladnjak. Naravno, ovako masivan rashladni sistem nije mogao da prođe bez backplatea, koji ni na koji način ne učestvuje u rashlađivanju, već je tu kao strukturno ojačanje. Kao rezultat, dobijen je hladnjak koji retko kad dozvoljava grafičkom čipu da dostigne temperaturu od 65 stepeni, a pritom su mu ventilatori potpuno nečujni, čak i u otvorenom kućištu. A šta se zapravo krije iza tolike gvožđurije?

Model sa oznakom RTX 2060 koristi grafički čip TU106, baš kao i jači model - RTX 2070. Tek sufiks glavne oznake navodi na zaključak da su to ipak različiti čipovi, pa tako RTX 2070 kartice nose čip pune oznake TU106-400A, dok slabije RTX 2060 koriste TU106-200A. A da li je razlika među čipovima baš toliko mala da dovoljnu distinkciju čini samo promenjeni sufiks, dok je glavna oznaka ista?

Kod RTX 2070 kartica grafički čip sastoji se od tri klastera za grafičku obradu (GPC), od kojih svaki raspolaže sa po šest klastera za obradu tekstura (TPC), koji su sastavljeni od po dva streaming procesora (SM). Dalje, svaki SM blok sastoji se od 64 CUDA, osam Tensor i jednog RT jezgra, kao i četiri teksturne jedinice. U zbiru, to sve čini čip površine 445 kvadratnih milimetara u koji je ugrađeno 10,8 milijardi tranzistora sa 2304 CUDA, 288 Tensor i 36 RT jezgara, uz 144 teksturne i 64 ROP jedinice.

Kod RTX 2060 modela, svaki od tri GPC modula raspolaže sa po pet teksturnih klastera, dok je ostatak strukture čipa nepromenjen. Tako je dobijen TU106-200A, koji raspolaže sa 1920 CUDA, 240 Tensor i 30 RT jezgara, sa 120 teksturnih i 48 rasterskih jedinica. U suštini je to isti čip kao kod RTX 2070, samo je malo „ošišan”. Memorijski kontroler takođe je pretrpeo „šišanje”, pa je ograničen na 192-bitnu magistralu, ali su zadržani brzi GDDR6 memorijski čipovi. A kako to utiče na performanse?

Nvidia je svakako postala ekspert u ograničavanju performansi slabijih modela, kako oni ni slučajno ne bi mogli da uz pomoć malo overkloka dostignu jače i skuplje modele, kao što je to nekada bio slučaj. Po tom pitanju, situacija je savršeno čista, pošto RTX 2060 stoji tačno između GTX 1660 Ti i RTX 2070, gde i cenovno pripada. Od slabijeg modela je skuplji 50 evra, a od jačeg jeftiniji za čak 200! Pošto i sam RTX 2060 sa cenom od skoro 400 evra spada u klasu koja je do pre par godina spadala u visoku, svakako neće biti dostupan mnogima. Zato se postavlja opravdano pitanje isplativosti njegove kupovine.

U 1440p rezoluciji se solidno snalazi sve dok se ne pokrene neka od najnovijih i najzahtevnijih igara, gde počinje da „štuca”. Tu je već osetno sporiji od RTX 2070, ali ako nas pitate, ta razlika nikako ne vredi 200 evra doplate. Od GTX 1660 Ti modela je brži u svakoj situaciji, ali tamo gde zapne GTX 1660 Ti, ni RTX 2060 nije dovoljno brži da bi se to igranje moglo nazvati glatkim, barem kada je u pitanju 1440p rezolucija. U 1080p obe kartice svakako briljiraju. Jedina suštinska prednost RTX 2060 nad slabijim modelom je hardverska podrška za DLSS i ray tracing. Od prvog za sad nema baš nikakve koristi, dok RT performanse obećavaju samo to da ih vlasnik nikada neće uključivati, jer su ispod granice upotrebljivog.

Nakon svega, RTX 2060 ostavlja mlak utisak. Da je jeftiniji za stotinak evra, bio bi odlična kupovina. Ovako, ne nudi baš sjajne performanse u 1440p rezoluciji, raytracing je tu gotovo samo „na papiru”, a za 1080p rezoluciju je svakako overkill. Kako je jaz između RTX 2060 i RTX 2070 modela vrlo izražen, pre svega cenovno, možda će neki budući RTX 2060 Ti imati malo bolji odnos cene i performansi, pod uslovom da ne bude skuplji od sadašnjeg, non-Ti modela. Sa ovakvom cenovnom politikom, uopšte ne čudi što kartice Turing generacije, naročito jači modeli, beleže rekordno niske rezultate prodaje.