Kako kalendar nalaže, april je vreme za novi Ubuntu, a prvi za 2019. godinu zove se Disco Dingo. Nova zver, iako izgleda bolje nego ikada, ispostaviće se kao ne tako pitoma. Da stvari stavimo u kontekst za sve vas koji niste toliko familijarni sa Ubuntuovim načinom izdavanja novih verzija, u ovom slučaju posla imamo sa redovnim ili međuizdanjem za koje podrška traje kraće, za razliku od LTS izdanja koja imaju podršku pet godina. „Interim” izdanja, poput 19.04, podršku imaju devet meseci i kako Canonical kaže, predstavljaju „prostor za dokazivanje novih mogućnosti” koje bi u nekom momentu trebalo da završe u LTS izdanju. Drugim rečima, ako tražite Ubuntu koji je stabilan kao stena, LTS je izdanje za vas (poslednji LTS je 18.04), a međuizdanja poput ovog više su za entuzijaste.

Ako se sada pitate zašto pišemo sve ovo kada su stvari koje manje-više znamo, razlog je postavljanje očekivanja. Iako su LTS izdanja počela još 2006. godine, međuizdanja dugo su bila stabilna skoro kao LTS, koja su se koristila za kritične sisteme koji ne trpe bilo kakvu neizvesnost. Drugim rečima, bilo je potpuno u redu da koristite međuizdanje na radnoj stanici. Stvari se, izgleda, menjaju. 18.10 je dao malo nade da će međuizdanja biti sve bolja i stabilnija, pa 19.04 ima šta da brani. Stiže očekivano sa novom svitom softvera koji pakuje u celinu, od pomenutog GNOME-a, preko kernela i pratećeg softvera. Ima i nekoliko novina, ključna su ikone na GNOME-ovoj radnoj površini, osvežene ikone, mogućnost podešavanja skaliranja interfejsa na intervalima od 25% na Waylandu za ekrane sa velikim rezolucijama/gustinama (HiDPI), te bolje performanse desktopa uopšte zbog unapređenja koja donosi sam GNOME 3.32.

Da krenemo od kraja, novi GNOME zaista jeste brži nego ranije. Doduše, nije sve što je urađeno za GNOME 3.32 i stiglo u Ubuntu 19.04, naročito stvari koje se tiču manjeg korišćenja procesora pri radu shella i pomeranju kursora, izgubljenih frejmova i kašnjenja grafičkih elemenata, ali animacije jesu brže, tu su bolje osvežavanje monitora i rešeni problemi sa „glatkoćom” interfejsa uzrokovani na I/O nivou. 19.10 i 20.04 bi trebalo da donesu sve ono što nije stiglo sada, a ovo što jeste donelo je određeni boljitak. Tamo gde boljitka neće biti su ikone na radnoj površini, kada ih ima mnogo. Zanimljivo je da se ovim problemom očigledno niko nije bavio kako valja, GNOME je paradigmatski odustao od ideje da na desktop stavljate fajlove i direktorijume, ta funkcionalnost prešla je na nivo ekstenzije, a dobro znamo da priča sa ekstenzijama nije bajka. Ekstenziju koja radi ovo prigrlio je Ubuntu, ali čini se bez mnogo razmišljanja pošto problema sa njom nema u „poznatim stvarima” za ovo izdanje. Ako imate puno stvari na radnoj površini, tj. u direktorijumu „Desktop”, GNOME će se podizati jako sporo i biti neupotrebljiv sve dok ekstenzija ne prođe kroz sve fajlove. Rešenje za ovo je pomeranje ovih fajlova u direktorijum koji nije /home/<user>/Desktop, što nije loše znati i pre instalacije, ako vas ova situacija pogađa.

Kada se jednom podigne, GNOME na Ubuntuu izgleda za nijansu bolje nego ranije. 19.04 donosi novu unapređenu temu za ikone, koja se čini lepšom i funkcionalnijom. Ako se ne slažete, lako je možete promeniti, Ubuntu je sada GNOME distribucija, pa izbora ima više nego dovoljno. Ostatak novina svodi se na sitnice koje ćete primetiti tamo ili ovamo, poput novog interfejsa za upravljanje audio-ulazima i izlazima. Ispod haube Dinga pogoni Linux 5.0, što na papiru znači podršku za Raspberry Pi 3B i 3B+, Radeon RX Vega M i Intel Cannonlake grafičke čipove, Qualcomm Snapdragon 845, bolju podršku za USB 3.2 i USB-C i „bitne uštede energije”. Ova poslednja stvar bila je naročito zanimljiva tokom testiranja, pošto su rezultati koje smo dobili potpuno suprotni. Računar (laptop) koji je sasvim pristojno funkcionisao u kontekstu koji je česta boljka GNU/Linuxa, na 19.04 otišao je tamo gde niko ne bi poželeo. Baterija se praznila brže neko ikada ranije, a sva rešenja koja su bila primenjivana u prošlosti sa uspehom, ovoga puta nisu funkcionisala. Drugim rečima, ako vam je važna podrška za uspavljivanje vašeg uređaja i što duže trajanje baterije, dobro pogledajte i probajte 19.04 pre nego što pređete na njega.

Ako se preselimo u KDE kamp i pogledamo šta ima novo sa Kubuntuom 19.04, sačekaće na Plasma 5.15 i „KDE aplikacije” 18.12.3 (što znači i KDE Frameworks 5). Sve to bazirano je na Qt 5.12.2, podrazumevane aplikacije za web i kancelariju iste su kao i na GNOME rođaku, dakle Firefox (u ovom momentu najnoviji) i LibreOffice 6.2.2.

Drugi „ukusi” Ubuntua donose sve pomenuto ispod haube, što znači isti oprez. Tamo gde je moglo stigle su nove verzije radnih okruženja, uz ostatak aplikacija koje su u skladu sa verzijama iz matičnog Ubuntua. Tako MATE Desktop 1.22 ipak nije stigao na Ubuntu MATE, kako kažu - zbog izazova kada je stabilnost novog MATE u pitanju, pa ćete morati da se zadovoljite verzijom 1.20. Budgie desktop na istoimenom „ukusu” je na verziji 10.5, Lxqt u Lubuntuu 19.04 je u verziji 0.14.1, a Xubuntuov XFCE je 4.13.4.

Sveukupno, kada vas problemi koje smo uočili u ovom izdanju ne pogađaju, Ubuntu 19.04 može se okarakterisati kao „u redu” izdanje. Kao što smo napomenuli, dobro obratite pažnju na power management za mobilne računare i vodite računa pre nego što pustite GNOME da se bavi mnoštvom fajlova na vašoj radnoj površini. Sva je prilika da je generalno dobar savet ostanak na LTS ako sve funkcioniše onako kako želite, jer će blagi dobitak u performansama koji donosi novi GNOME biti prevelika cena za gubitak stabilnosti i bezbednosti koju imate.

Imajući to u vidu, ovo bi mogao da bude dobar momenat da Ubuntu i Canonical sebi postave pitanje da li bi ovo trebalo da bude Ubuntu 19.04 ili možda Ubuntu 20.04 LTS Beta 2. Najvažnije je da znamo na čemu smo, a pravo izdanje svake dve godine ne zvuči kao loša ideja, naročito u vreme kada su web browseri gotovo uvek sveži, a većina onoga što koristimo dostupna u nekom od modernih paketa za koji vam ni ne treba nova verzija distribucije.