Novim Ubuntuom poslednji put bavili smo se pre skoro godinu dana, i to sa dobrim razlogom. 16.10 bilo je jedno od najdosadnijih izdanja u istoriji Ubuntuovih dosadnih izdanja, ne donoseći gotovo ništa sem novih verzija softvera i podrazumevane pozadine. Uprkos Unity8 „preview” sesiji u LightDM meniju, 16.10 bez problema mogao je biti LTS, zbog čega je i preskočen. Godinu dana bez Ubuntua u Lakim pingvinima već je previše.

Novopridošli 17.04 nastavlja istim tempom, što je cena Unityja 8, oko kog se Ubuntuov krug godinama vrteo. Tačku na nezavršenu konvergenciju stavio je njen tvorac nedelju dana pre izdavanja 17.04, objavivši svetu da će Canonical „okončati investiciju u Unity8”, te da će se sledeće LTS izdanje (18.04) vratiti na GNOME kao podrazumevano okruženje. Malo je verovatno da će bilo šta ove godine biti veća vest u ovom delu tehnološkog sveta, a u tako veliku senku moglo bi stati nekoliko Ubuntua 17.04, a kamoli jedan.

17.04

Najveće novine u novom Ubuntuu dolaze sa „drugih strana”. Nove verzije softvera su na sve strane, što je jedna od najvećih i najlepših posledica Ubuntuovog šestomesečnog osvežavanja. Zesty Zapus pogoni Linux 4.10, što u startu znači generalno bolju podršku, naročito za noviji hardver. 17.04 prvi je Ubuntu koji se podrazumevano instalira bez swap particije i prelazi na swap fajl. Ubuntu sada podržava „bezdrajverske” štampače (Apple AirPrint i IPP Everywhere), a DNS razrešavanjem sada se bavi systemd-resolved. Delovi GNOME-a koji se kriju iza Ubuntuovog desktopa prelaze na 3.24, uz izuzetak Nautilusa i Terminala, koji su ostali na 3.20, i Softverskog centra i Evolutiona, koji su za verziju noviji od prethodnih. Unity 7.5 radno okruženje se još više naslanja na systemd, a izgleda da funkcioniše gotovo isto kao ranije.

Aktuelna verzija LibreOfficea sada je 5.3 i donosi Notebookbar, što je eufemizam za ribbon (MS Office), dostupan kao eksperimentalna mogućnost. Tu su i Plasma 5.9.4, KDE aplikacije 16.12.3, Xfce 4.12 sa još više komponenti portovanih na GTK3. Lubuntu još nije prešao na LXQt, a novi „ukus” je Ubuntu Budgie, koji donosi ovo okruženje u verziji 10.2.9. Krajnje ironično, u novim okolnostima Unity8 (8.15) je dostupan kao alternativna desktop sesija.

Canonicalov fokus na cloudu i „kontejnerizaciji” dostiže vrhunac u 17.04, sa boljom podrškom za Snapove i LXD, ali i Docker i Kubernetes. Snapovi sada rade na deset distribucija, a novi LXD (2.12) podržava GPU passthrough (uključujući i Nvidia CUDA). Zesty isporučuje najnoviji OpenStack (Ocata), a uz pomenute tehnologije, u novim verzijama stižu qemu (2.8) i libvirt (2.5). Kako Canonical tvrdi, Ubuntu je najviše korišćena distribucija u cloudu i IoT-u, a da se radi o važnim tržištima, znamo već dugo. Novost koja je protresla Linux hemisferu neposredno pred objavu 17.04, pomerila je bitno ka najbitnijem.

Zbogom konvergencijo

Posledice Canonicalove odluke da prestane sa razvojem Unity8, višeslojne su, sa makar dva ključna aspekta. Ubuntu desktop/radna stanica od sledeće godine podrazumevano postaje GNOME okruženje, šta god to u ovom momentu značilo. Sa druge strane, Unity8 nije bio isključivo „PC” okruženje, Canonical je njime postavio svoju paradigmu modernog računarstva kroz korisničko iskustvo koje spaja različite uređaje i slučajeve. Odustajanje od Unity8 znači odustajanje i od te konvergencije, Ubuntu ostaje na PC-u, a aktuelne platforme i njihovo spajanje sa tradicionalnim primenama ostaju kod Googlea i Applea. Canonical pokušava da preskoči „sadašnji trenutak” i umesto, kako kažu, izgubljene bitke, žele da krenu u postavljanje temelja za slobodni softver u onome što tek dolazi, odnosno IoT-u i cloudu.

Prelazak na GNOME znači upravo to, od 18.04 Ubuntu desktop biće GNOME 3 Shell. Jedan od prvih rezultata ove odluke je da Ubuntu GNOME više neće biti poseban flavor, a njegov tim biće spojen sa Ubuntuovim desktop timom. Ono što još uvek ne znamo je kako će GNOME u Ubuntuu izgledati i funkcionisati. Shuttleworth sa jedne strane tvrdi da novi desktop neće biti drugačiji, niti konkurencija GNOME-u, ali da i dalje stoji iza odluka koje su oblikovale Unity, očekujući da će GNOME biti otvoreniji za njih, uz mišljenje da bi principi GNOME-a trebalo da budu poštovani. Pitanje izbora okruženja naročito je zanimljivo u svetlu potpune preorijentacije sa Unity8 na Qt, što je indikator da je KDE možda mogao doći u obzir. Canonical ima istoriju sa Qt. Unity2D, koji je svojevremeno bio alternativa „punom” Unityju na slabije podržanom grafičkom hardveru, pisan je u Qt-u. Ipak, sadašnji Ubuntu desktop već koristi GNOME kao bazu, proširivost GNOME-a 3 kroz ekstenzije sazrela je i već sada omogućava transformaciju GNOME-a u okruženje veoma slično Unityju, ako to ikada bude bio cilj. Uz to i Red Hat Enterprise Linux, koji je još uvek sinonim za Linux u poslovnom okruženju, svoju verziju za radne stanice isporučuje sa GNOME-om.

Sva nova dešavanja Xorg neće spasiti penzije, budući da se Wayland najavljuje čak i za 17.10. Ka penziji ipak kreće sam, iako neće biti ništa od desktopa i konvergencije za Mir, njegov razvoj se ne obustavlja budući da postoje IoT projekti za koje je, kako Shuttleworth kaže, važan. Do 18.04, Unity 7 i 8 ostaju manje ili više zombi projekti. Podrške na koju se Canonical obavezao će biti, ali bi dešavanja i dinamiku trebalo tražiti na drugom mestu. Možda će ta mesta biti forkovi Unityja, pred kojima su teški izazovi, poput eventualnog portovanja Unityja na Wayland. U trenutku pisanja, najprominentniji Unity8 fork je Yunit, uz ideje koje idu do Plasma baziranog okruženja, koje izgleda i radi kao Unity7.

Postizborna matematika

Iako je Unity8 dobio mnogo pažnje, odluka o vraćanju na GNOME dolazi u poslednjem dobrom momentu za tako nešto. Velika promena ipak će se desiti, ali ne onako kako smo mislili i ne na način na koji smo se nadali. Canonical je pogrešio, a ovo su greške čije posledice prave razliku između velikih kompanija i gubitnika.

Upgrade na 17.04 se podrazumeva, sve je za nijansu bolje, što je limit ovakvih iteracija. Na kraju ove epizode ispostavlja se da je 16.04 (SK 6/2016) zaista bio poslednji LTS sa Unity7. Zameniće ga GNOME i konačno zgaziti tračak nade da Googleov i Appleov duopol može imati alternativu.