Nešto stariji čitaoci se sećaju dana kada je Mandriva gospodarila svetom Linux distribucija i iznedrila nebrojeno forkova, koji su danas uglavnom napušteni. PCLinuxOS je svoj život započeo kao izdanak Mandrive, ali je vremenom prerastao u nezavisnu i veoma specifičnu distribuciju, kako ispod haube, tako i izgledom. Danas je sve manje korišćen, ali i dalje se drži u gornjem delu Distrowatch liste, što znači da se ljudi interesuju za njega. U ovom tekstu ćemo vam predstaviti najnovije izdanje 2017.02, koje je izašlo u februaru, u KDE verziji, tipičnoj za PCLOS.

Prvo što ćete primetiti na internet stranici distribucije je izgled, koji kao da je zarobljen u vremenu. Ovo ne odaje dobar utisak, ali više o tome kasnije u tekstu. Idemo odmah da skinemo željeni iso fajl. U ponudi su KDE i MATE izdanja, u 64-bitnim verzijama, a iz nekog razloga i dalje kao opcija stoji Full Monty KDE izdanje, iako piše da je ono obustavljeno, kada pokušate da ga skinete. Sitnica, ali već drugi negativan bod, nadamo se da će sama distribucija popraviti početni utisak. Nakon preuzimanja i postavljanja na fleš memoriju, pokrećemo sistem i započinjemo instalaciju. Instaler je nešto drugačiji od onih na koje ste navikli, pošto je u pitanju Drakelive. Početnicima savetujemo, kao i uvek, oprez pri radu sa particijama, mada ne bi trebalo da imaju problema, jer je program jednostavan. Tu su samo najosnovnija podešavanja, a dodatne opcije sistema će vam biti ponuđene nakon prvog startovanja instalirane distribucije.

Prvi pogled odaje utisak neuobičajenog, a u stvari su jedine izmene tema ikonica (u pitanju je La Capitane) i pozadina radne površine. Ovo je dokaz koliko sitnice znače i doprinose pozitivnom ili negativnom utisku. Što se tiče izbora aplikacija, moramo reći da je napravljen savršen odabir, makar po subjektivnom ukusu autora teksta. Tu su dobro poznati programi: Firefox, VLC, DeaDBeeF, Cantata, Clik Radio, MKVToolNix (GUI verzija), LibreOffice, VirtualBox instaler, HP Device Manager, BleachBit, Choqok, KDE Connect, Qbittorrent. Pored njih, skrenućemo vam pažnju i na neke manje poznate programe, koje do sada nismo videli da dolaze u sklopu neke distribucije. MyLiveGTK pravi iso fajl od vašeg postojećeg sistema, a MyLiveUSB instalirate na usb fleš memoriju. ddCopy možete koristiti kao image writer, i kao alat za formatiranje usb fleš memorija. Za zaštitu vaših podataka i baratanje njima, tu su zuluCrypt i zuluMount. Prvi put se susrećemo sa njima, ali možda im posvetimo više pažnje u nekoj od budućih recenzija, jer deluju zanimljivo i korisno. LibreOffice menadžer nismo uspeli da testiramo zbog izbacivanja grešaka, ali smo mogli da vidimo da treba da služi za odabir željene verzije ovog paketa. NTFS configuration tool je alatka za početnike koji ne žele da zalaze u terminal i sami menjaju fstab datoteku da bi montirali NTFS particije, pa je pomoću par klikova ovaj posao rešen. Kako je ovo distribucija (između ostalog) namenjena početnicima, sudo paket nije prisutan, pa ga morate sami instalirati i konfigurisati, ukoliko vam je potreban. Obični korisnici ovo neće smatrati manom, jer se GUI programi, kojima su potrebna root ovlašćenja, pokreću bez ikakve dodatne intervencije. Ono što će mnoge nove korisnike buniti je korišćenje Synaptic paket menadžera. Paketi koje koristi su RPM. U pitanju je APT-RTM paket menadžer, koji radi u kombinaciji sa forkovanim Synapticom. Poznavaocima APT će biti drago da vide dobro poznat GUI i komande za instalaciju i brisanje programa.

Distribucija poseduje svoj kontrolni centar, kao i sve distribucije nastale iz Mandrake Linuxa. U kategoriji mrežnih servisa možete do detalja podesiti mrežu i deljenje resursa. U hardverskom odeljku nalaze se alati za konfiguraciju miša, štampača, skenera i dodatnog hardvera, kao i instalaciju vlasničkih drajvera za grafičku karticu. Zatim, tu je sistemska kategorija, gde se podešava lokalizacija, fontovi, korisnici i detalji vezani za njih. Izdvojili bismo još i podešavanja vezana za bootloader i njegovu izmenu, postavljanje firewalla, alat za particionisanje hard-diskova. Primetili smo da i ovde postoje neke duplirane opcije u samim KDE podešavanjima. Iako bi ovo developeri mogli da reše, problem bi nastao ukoliko korisnik instalira dodatno okruženje ili preuzme MATE verziju sa stranice. Rešenje jeste malo zbunjujuće, ali je trenutno neizbežno.

Što se negativnih iskustava u radu tiče, imali smo problema sa UID (brojem za identifikaciju korisnika), jer PCLOS vrednost postavlja na 500, dok većina popularnih distribucija podrazumevano koristi vrednost 1000, tako da su nam fajlovi, kreirani u drugoj distribuciji bili nedostupni. Najjednostavnije rešenje za početnike je kreiranje novog korisnika iz podešavanja sistema i postavljanje njegovog UID na 1000. Nešto napredniji korisnici će znati sami da se snađu na neke brže načine.

Kao što smo na početku teksta pomenuli, internet prezentacijom nismo zadovoljni. Ne samo što izgleda zapušteno, nego fale odeljci na kojima novi korisnici mogu potražiti informacije i pomoć, u vidu wiki stranica. Podrška za korisnike se svodi samo na IRC kanale i forum, što nije dovoljno.

Pored svojih boljki i bagova koje smo vam naveli (i par sitnih koje nismo), prijatno smo iznenađeni PCLinuxOS distribucijom. Nakon loših početnih utisaka, što smo više otkrivali mogućnosti distribucije, sve nam se više dopadala. S obzirom na to koliko nudi GUI alata za velik broj podešavanja samog operativnog sistema, greškice su zanemarljive. Možda iskusnijim korisnicima ovakav pristup neće odgovarati, ali zato početnicima preporučujemo PCLOS. Iako distribucije kao Linux Mint nude zaokružen proizvod, bez potrebe za dodatnim intervencijama, ovde dobijate velike mogućnosti finog podešavanja, ali i učenja nekih novih stvari o Linuxu kroz praksu, na relativno lak način. Možda su dani velike slave prošli, međutim, PCLinuxOS se i dalje drži i pokušava da privuče nove korisnike. Možda to bude i neko od vas.