Razvojem projekta Internet 2 (I2) upravlja naučno-istraživački i poslovni konzorcijum, predvođen od strane 180 američkih univerziteta, uz podršku i saradnju vlade SAD i mnogih kompanija iz oblasti hardvera i softvera. Ovaj projekat nema za cilj stvaranje fizički odvojene mreže, već razvoj i primenu novih tehnologija na već postojeću mrežnu infrastrukturu.

Sadašnja globalna Mreža, podsetićemo, nije optimizovana za sadržaje kojima je danas preplavljena. Najpopularniji Internet servis - World Wide Web, doneo je koliko blagodeti i prednosti, toliko i muka u vezi sa nemogućnošću mrežne infrastrukture da se „izbori” sa mnoštvom cirkulišućih multimedijalnih podataka.

Teleimerzija

Jedna od oblasti u kojoj će mogućnosti I2 doći do punog izražaja jeste teleimerzija. U pitanju je mogućnost da dve ili više fizički udaljenih osoba obavljaju zajedničke aktivnosti unutar jedinstveno doživljenog virtuelnog okruženja, sa istim nivoom kvaliteta kao da se zaista nalaze u istom prostoru. Ova primena I2 tehnologije podrazumeva više nezavisnih zadataka: prostorno skeniranje različitih okruženja u realnom vremenu i njihovu obradu u niz digitalnih podataka; transfer podataka na udaljene lokacije, uz upotrebu odgovarajućih tehnika za projekciju i prikaz slika, kao i za praćenje kretanja fizičkih objekata i primenu naprednih (robotizovanih) pomagala za teleprisustvo. Prilikom teleimerzione seanse kompjuter prepoznaje prisustvo i kretanje osoba, pravih i virtuelnih predmeta i projektuje ih u realnom vremenu na više udaljenih lokacija, stvarajući jedinstveni čulni doživljaj kod svakog učesnika seanse.

Moguće primene

Primene teleimerzije ograničene su jedino maštom! Jedna od oblasti pionirske primene bez sumnje je telemedicina. Uvođenjem I2 tehnologija postaće moguće obavljanje čak i najsmelijih medicinskih poduhvata, poput operativnih zahvata na daljinu u realnom vremenu, koje bi recimo, mogla uživo da prati stručna, pa i šira publika, uz recimo simuliranje iste operacije od strane drugog tima medicinskog osoblja, negde hiljadama kilometara daleko.

Prenos animiranih trodimenzionalnih audio i video podataka omogućiće inžinjerima i naručiocima projekata da se „na licu mesta” uvere u izgled finalnih proizvoda, a dizajneri će biti u mogućnosti da stvaraju nove kreacije, zajednički radeći na trodimenzionalnim modelima.

Najsmelija vizija je da se, recimo, poslovna kancelarija pretvori u deo većeg, virtuelnog kancelarijskog prostora, gde ćete sedeti zajedno sa svojim (udaljenim) kolegama, koji će takođe imati utisak da su fizički blizu vas. Zidovi (prave) kancelarije bi, u tom slučaju, služili kao platno za projekciju trodimenzionalnih scena, dok bi se u sredini tako deljenog prostora nalazio projektovan trodimenzionalni radni sto (jedna vrsta „zajedničkog desktopa”), koji bi služio za međusobnu razmenu informacija i zajednički rad na projektima. „Prolazak” u druge prostorije bio bi omogućen „kroz zidove”, kad god ste ulogovani na Mrežu.

U daljoj budućnosti eliminisala bi se potreba za objektima pravilnih ivica, a kao projekciono platno mogao bi da posluži bilo koji predmet, bio on pravilnih kontura ili ne.

• • •

Ova hibridizacija virtuelne realnosti i video-konferensinga nije nesagledivo daleka naučna fantastika! Veliki koraci već su napravljeni od strane razvojnih timova na četiri vodeća univerziteta, a više detalja možete naći na sledećim adresama: www.advanced.org/tele-immersion/publications.html, www.advanced.org/teleimmersion.html, www.advanced.org/ippm.html, www.cs.brown.edu/~lsh/telei.html, www.cs.unc.edu/Research/stc/teleimmersion/, www.cs.unc.edu/Research/stc/office/ i www.cis.upenn.edu/~sequence/teleim1.html.