Autor ovih redova ne poznaje nijednog vlasnika „ličnog računara” koji se tokom rada (čitaj: surfovanja internetom) oslanja samo na jedan browser. Jedan je uvek primarni, to stoji, ali u zasedi redovno vrebaju dve-tri alternative za slučaj nužde i problema. Njih je, nažalost, više nego što bismo to želeli, pa se takva praksa dobro pokazuje na terenu. U kom grmu leži zec? Kada browser „proglasite” glavnim on na svoja pleća preuzima sve akcije vezane za listanje online sadržaja. Ako želite da iz alternativnog programa pristupite nekom materijalu, to morate da obavite ručno. Ne više, ako se pitaju autori programa Browser Chooser...

Ovaj besplatni vragolan zadužen je za žongliranje instaliranim internet pregledačima. Prepoznaje većinu širokorasprostranjenih rešenja, pa čak dozvoljava da koristite i naročite Beta verzije, komplemente za razvojna okruženja, privremene buildove i tako dalje. Detekcija je pouzdana i sa te strane korisnik ne treba da očekuje ama baš nikakve probleme. Ovde moramo da naglasimo da je Browser Chooser portabilan i da dolazi u obliku jedne izvršne datoteke. Može da se koristi na dva načina, a preporučuje se da ga navedete kao podrazumevanu alatku za baratanje online sadržajem. Šta to znači? Na taj način ćete sistemu naglasiti da umesto klasičnog browsera prvo otvori Browser Chooser. U realnom okruženju to dalje znači da se po kliktanju na neki hiper-link korisniku daje mogućnost izbora u kom pregledaču će se njegov sadržaj prikazati. Verujemo da polako počinjete da uviđate potencijal. Nakon što se obavi selekcija, program se terminiše (ne odlazi u systray i ne čuči u memoriji) i vi nastavljate normalno da radite.

Sve što smo do sada rekli odvija se gotovo bez učešća korisnika i važi za korišćenje u „viđenom” stanju. Međutim, Browser Chooser nudi još nekoliko zanimljivih stvarčica. Na primer, u sekciji sa podešavanjima nalazi se oblast Auto-URLs koja služi kao svojevrsna baza omiljenih sajtova i online lokacija. Nije u pitanju obična lista favorita, jer svaki item na listi je interna komanda za pokretanje naročitog browsera. Taj i taj sajt otvarate sa browserom X, onaj šareni sajt gledate iz pregledača Y i tako dalje. Stvar dodatno može da se generalizuje korišćenjem wildcardova, mada je takva akcija namenjena nešto naprednijim korisnicima. Oni manje iskusni će se zadovoljiti „nalepljivanjem” adrese sajta, odabirom internet pregledača iz padajućeg menija i podešavanjem odloženog učitavanja sadržaja. Sada, pokušajte da zamislite sve ovo, ali sa običnim programima! Pogledajte dobro naziv prve radne kartice u sekciji sa podešavanjima - Browsers / Applications. Eto domaćeg zadatka...

Browser Chooser može da se pokaže kao veoma korisna alatka. U većini slučajeva koristi se u as is formatu, ali „ispod haube” sadrži i pristojan broj trkačkih komponenata. S obzirom na to da se radi o besplatnom projektu, u njegove prednosti (i mane) lako i sami možete da se uverite i odlučite da li ga vredi držati na hard-disku ili ne.