Projekat PPSSPP na tržištu obitava već pune četiri godine. Njegovi autori vredni su kao pčelice, pa u ovom sjajnom emulatoru mogu da uživaju gotovo sve zainteresovane strane. On postoji za sve važnije mobilne platforme (pa čak i one raritetne i pomalo zaboravljene), ali i za desktop komplemente - Windows, Mac OS X i Linux. Naravno, postojanje „stonih” verzija programa značajno doprinosi njegovoj popularnosti i upotrebljivosti, jer se, za igranje nezgrapno, okruženje ekrana osetljivih na dodir može zameniti kontrolerom, tastaturom i mišem. Konačno, ovde su hardverski resursi praktično neograničeni, a na raspolaganju je i upscaleovanje tekstura i igranje u Full HD rezoluciji na gabaritnim displejima.

PPSSPP je portabilan, tako da je po preuzimanju datoteke sa zvaničnog sajta sadržaj arhive potrebno samo otpakovati u direktorijum po želji i spremni ste za poletanje. Za razliku od nekih drugih emulatora, PPSSPP ne zahteva od korisnika da se bakće sa BIOS-ima za konzolu, audio/video plug-inovima i ostalim neprijatnim stvarčicama. Sve potrebno već se nalazi pod skutima programa i na vama je jedino da obezbedite „slike” UMD-ova koje se koriste kao izvor informacija. Na ulazu se prepoznaju ISO, CSO, PBP, ELF i PRX formati, a moguće je učitavanje i homebrew ostvarenja uskladištenih u okviru ZIP datoteka. Igre ne morate da držite u nekom posebnom direktorijumu, pošto PPSSPP funkcioniše preko klasične Load rutine, što znači da ih možete skladištiti bilo gde na hard-disku.

Velika automatizacija posla zaslužna je što je emulator bez ikakvih problema prepoznao DualShock 4 kontroler koji inače koristimo za igranje na PC-u, tako da je odgovaranje na upite koje virtuelni PSP postavlja jednostavno zbog gotovo identičnog rasporeda komandnih tastera. Po defaultu, program vrši emulaciju PSP-a u verziji 2000/3000, a moguće je „oponašanje” i originalne verzije 1000. Treba reći da se XMB ne emulira, tako da se podešavanje uređaja obavlja iz sistemskog menija i uglavnom nema dodirnih tačaka sa originalnom mašinom. Inače, emulacija može da se pokrene u prozoru ili preko celog ekrana i to uz veličinu rendering polja koje će biti do 10 puta veće od originalnog. Upscale level maksimalno može da se postavi na 5x vrednost, a moguće je još uključiti postprocesiranje slike u vidu antialiasinga ili specijalnih grafičkih filtera. Zanimljivo je da PPSSPP koristi OpenGL rendering režim, a kao alternativa postavljen je Direct3D9. Takođe, program još uvek nije u stanju da u potpunosti iskoristi sve prednosti viška procesorskih jezgara, pa je to ujedno i razlog zbog čega je emulacija podjednako dobro optimizovana i na desktop mašinama i na mobilnim uređajima.

Ovaj emulator obiluje opcijama i podešavanjima, ali njihovo „stavljanje u promet” nije od esencijalne važnosti na kraju dana. Kao što smo već rekli, PPSSPP će već po otpakivanju raditi u potpunosti i na taj način u potpunosti eliminiše potrebu za eksperimentisanjem. Od dodatnih mogućnosti, program donosi funkciju emuliranja memorijske kartice i, samim tim, obezbeđuje čuvanje pozicija iz igara na sigurnom mestu. Tu je i ugrađena rutina za „čupanje” sadržaja ekrana, odnosno snimanje slika u PNG formatu, baš kao i brojač brzine iscrtavanja sličica na ekranu (FPS counter). Podržan je i rad sa igrama koje zauzimaju više UMD-ova, na raspolaganju je mapiranje komandi, virtuelno „obrtanje” uređaja i još mnogo toga. Sve igre koje budete isprobali smestiće se u naročitu sekciju Recent gde će biti predstavljene zgodnim thumbnailovima. Prava je šteta što za sada nije podržan rad sa temama i frontendovima koji bi još više igre približili korisnicima, uz ispisivanje dodatnih informacija i prikaz screenshotova.

Savršena emulacija (još uvek) ne postoji, ali moramo da konstatujemo da PPSSPP posao za koji je namenjen obavlja odlično. Tokom perioda testiranja probali smo petnaestak igara i samo sa tri smo imali problema. Fieldrunnersi su „zakucali” emulator, Resistance: Retribution se po otpočinjanju akcije „smrzavao” (uvod i meniji su fercerali za desetku), dok je MotorStorm: Artic Edge radio savršeno, ali bez zvuka za vreme trka. S druge strane, Virtua Tennis 3, Pro Evolution Soccer 10, Metal Slug XX, Tetris, Gran Turismo... radili su bez većih poteškoća. Ponekad je dolazilo do manjih usporenja i „kvrckanja” iz zvučnika, ali su igre radile baš onako kako su autori emulatora to i zamislili. Na našoj test mašini (AMD FX-8300, Nvidia GeForce GTX 760 i 8 GB RAM), PPSSPP je bez ikakvih muka i znojenja izvlačio 30/60 sličica u sekundi. Pri tome, aktiviran je bio maksimalan kvalitet upscaleovanja tekstura i maksimalna rendering površina (10x). Zvuk je bio tečan i sinhronizovan sa dešavanjima na ekranu, a najviše nam se svidelo pomenuto upscaleovanje grafike koje je zaslužno da sada već vremešne igre, namenjene sićušnom ekranu sasvim dobro izgledaju i na Full HD monitoru od 24 inča. Prednost pri renderingu dali bismo Direct3D9 komplementu, koji je pravio znatno manje problema od OpenGL-a i na ekran je donosio glatku akciju.

PPSSPP je, uz razumno jak PC, idealan partner za ulazak u svet emulacije Sonyjeve popularne prenosne konzole. Sa podešavanjem programa nemate baš nikakvih dodirnih tačaka i dovoljno je da emulator snabdete „slikama” igara kako biste uživali u starim hitovima. Čak i kada budete poželeli da kvalitet prikaza prilagodite sopstvenom ukusu i željama neće biti greda da savladate osnovne funkcije i značenja, iako ih ima podosta. Ipak, autori imaju još dosta posla ako žele da ostvare konačnu kompatibilnost, a moglo bi još i da se poradi na prezentaciji sadržaja. Ne bi bilo loše da postoji i mogućnost snimanja video-klipova za vreme igranja, ali smo svesni da je tako nešto u ovom trenutku na dugačkom štapu.