Jedna od najboljih stvari kod računara je to što omogućavaju jednostavno eksperimentisanje, o kom god da se poslu radi. Na tu kartu igra i program koji ćemo vam sada predstaviti. Amberlight je napravljen samo sa jednom namerom - da kreira interesantne apstraktne pozadine koje mogu da se iskoriste kao podloga za neku kompleksniju scenu ili kao pozadina na desktopu računara, tableta ili telefona.

Celokupan doživljaj koji Amberlight donosi je umetničke prirode. Eksperimentisanje sa ponuđenim parametrima rezultovaće fantastičnim slikama, kako u umetničkom tako i u tehničkom smislu. Amberlight može da kreira slike u praktično neograničenim veličinama (bar kada je registrovana verzija u pitanju), uz odabir različitih pozadinskih boja, uključujući i transparenciju.

Iako se kao zamerka može navesti činjenica da program radi samo tu jednu pomenutu stvar, moramo da kažemo da je radi na najbolji mogući način. Veliki broj parametara doprinosi velikoj raznolikosti rezultata, a renderovanje može da se obavi u maksimalnih 999.999 prolaza. Pod renderovanjem ovde se podrazumeva algoritamsko izračunavanje krivih koje će se prikazati na radnoj površini, uzimajući u obzir boje i ostale podešene parametre. Napominjemo da, iako pomenuta brojka deluje impresivno, u praksi neće biti potrebe za tolikom detaljnjošću i to iz dva razloga. Da biste dobili završenu scenu iz toliko prolaza, morali biste da se poprilično načekate (mereno u satima), što je ipak manje bitan razlog. Mnogo bitnije je što se pokazalo da jednostavno nema potrebe za tim. Metodom probe utvrdili smo da je sasvim dovoljno odabrati nekih 15 do 20 hiljada iteracija u algoritmu, jer nakon toga sve izmene su toliko sitne da ih bez detaljne analize nećete ni primetiti. Analogiju bismo mogli da povučemo sa razlikom između JPEG i nekompresovanih fotografija, između MP3 i audio-CD formata, kvalitetnog video-ripa i originalnog Blu-ray snimka... U svim navedenim slučajevima razlike u tehničkoj prirodi postoje, ali ako su izabrani kvalitetni algoritmi za kompresiju, veoma je teško uočiti ih. U tom svetlu možemo da posmatramo i pomenute razlike u broju izvršenih iteracija u Amberligthu.

Ako ćemo da tražimo dlaku u jajetu, onda potencijalni problem može da bude nešto drugo. Na osnovu zadatih parametara pre obrade teško da može da se u potpunosti predvidi kako će da izgleda finalni rezultat. Neke grube naznake mogu da se pretpostave na samom početku generisanja slike, ali ništa više od toga. Doduše, baš zbog toga autori naglašavaju da se ovde se radi o alatu za dizajnersko i umetničko eksperimentisanje. U suštini to i jeste tako. Korisnik može da bude siguran da će dobiti interesantan finalni rezultat, može da definiše boje koje želi da preovlađuju na slici, može da se igra sa intenzitetima, radijusom efekata, da dodaje ili oduzima nivoe transparentnosti..., ali jednu stvar teško da može da predvidi - kako će izgledati finalni rezultat. Možda baš u tome i leži draž Amberlighta.