Mikrotik je letonska kompanija osnovana 1995. godine sa ciljem razvoja rutera i bežičnih sistema predviđenih za korišćenje od strane internet provajdera. Dve godine nakon osnivanja, napravili su (tada revolucionarni) RouterOS, softverski sistem koji pruža visoku stabilnost, kvalitetne kontrole i fleksibilnost za sve vrste prenosa podataka, kao i rutiranje. Njegova najbolja osobina bilo je to što radi na standardnim računarima i pratećim komponentama, te je korisnik mogao da napravi sebi mrežni uređaj „po meri”. Godine 2002. počeli su i sa proizvodnjom sopstvenog hardvera koji pokreće pomenuti softver, pod nazivom Routerboard.

Mi smo ovom prilikom na testu imali najmanjeg predstavnika Routerboard porodice koji nosi naziv mAP, što je skraćeni naziv od Micro Access Point. Radi se o uređaju izuzetno malih dimenzija, koji ima 802.11n bežičnu pristupnu tačku (AP) sa radnom frekvencijom od 2,4 GHz i punim opsegom RouterOS opcija.

Pored samog uređaja, u pakovanju je još i napajanje (24 V DC, 0,8 A), šrafovi i tiplovi za montažu na zid, USB kabl (ženski USB A na muški Micro USB B), kao i kratko štampano uputstvo. Kućište uređaja izrađeno je od kvalitetne plastike crne i bele boje, sa sjajnom završnicom, ali nije preterano atraktivnog izgleda. Srce sistema čine Single Core Atheros CPU / Wi-Fi čip AR9331-AL1A sa radnim taktom od 400 MHz, 64 MB RAM i interna antena (1,2 dBi). Od hardverskih kontrola, tu je džamper za reset RouterOS konfiguracije i ’Reset/Mode’ taster koji služi za reset na fabrička podešavanja ili promenu režima rada uređaja. Signalna sekcija ima sedam zelenih LED za prikaz statusa napajanja, AP-a, bežične veze, PoE Out, LAN 1 i LAN 2 porta. Od konektora, tu su napojni, dva LAN porta (100 Mbit/s) i mikro USB (tip AB). Početna konfiguracija LAN portova je uređena tako da je LAN 1 WAN Internet port, a LAN 2 LAN port predviđen za povezivanje na računar ili svič. Napajanje uređaja rešeno je vrlo interesantno. Naime, uređaj se može napajati na tri načina - putem napojnog konektora, PoE In porta (LAN 1) ili mikro USB porta. Kada radi preko napojnog ili PoE In porta, može da na ulazu koristi jednosmerni radni napon u opsegu od od 10 do 57 V, dok se kod upotrebe mikro USB porta koristi standardnih 5 V. Takođe, uređaj na LAN portu 2 ima PoE Out koji daje na izlazu oko 22 V i 0,5 A sa fabričkim adapterom, ukoliko detektuje da je s druge strane PoE In port drugog uređaja (Smart Detect).

Uređaj se može konfigurisati na dva načina: putem programa Winbox ili brauzera, sa (skoro) identičnim setom opcija. Ovaj model ima verziju 6.23 RouterOS-a i može da radi u nekoliko režima. To su: CAP (Controlled Access Point), CPE (Customer-Premises Equipment), Home AP (Access Point), PTP Bridge (Point-to-Point) ili WISP AP (Wireless Internet Service Provider). S obzirom na to da se na Mikrotik uređajima sve može podešavati do „sitnih crevaca”, izdvojićemo samo najzanimljivije opcije. Po našem mišljenju, najznačajnije opcije su mogućnost pravljenja Hotspota, Ipsec sigurnosne veze i korišćenje Watchdog opcije koja proverava da li je neka adresa (najčešće drugi ruter) aktivan i na osnovu toga pokušati rešenje automatskim rebootom. Tu su takođe brojne alatke izuzetno korisne za admine, poput Bandwidth testa, IP Scana, Packet Sniffera, Pinga, Telneta, Tracerouta, Traffic Generatora i Traffic Monitora. Tu je naravno i neizostavni Linux Terminal, kom je moguće pristupiti kroz browser sa potpunom funkcionalnošću. Zanimljivo je pomenuti da panel za podešavanja ima Hide Passwords, Undo i Redo komande, što u nekim situacijama može da bude izuzetno korisno.

Pri testiranju ovog uređaja uradili smo dve standardne baterije testova - dometa i protoka. Na testu dometa uređaj se pokazao dobro. Pokrio je tri sprata prosečne kvadrature stana bez mrtvih tačaka, s tim da je on bio lociran u centralnoj tački na srednjem spratu. Za potrebe ovog testa korišćena je integrisana Wi-Fi karta laptop računara i jedan USB Wi-Fi dongl. Napominjemo da je bežični signal dosta osetljiv, i da je, u zavisnosti od uslova, moguće postizanje boljih, ali i nešto lošijih rezultata. Kada je u pitanju test brzine prenosa podataka pri slanju i prijemu, bilo nam je bitno da proverimo WLAN na LAN vezu, ali i WLAN na WLAN, s obzirom na to da je u pitanju nešto jača veza (150 Mbit/s). Na testu protoka informacija sa WLAN-a na LAN, postignute brzine prenosa kretale su se oko 10,1 MB/s za preuzimanje, dok su za slanje iznosile oko 7,5 MB/s. Za potrebe ovog testa koristili smo jedan desktop računar povezan na ruter kablom kategorije pet pri registrovanoj brzini od 100 Mbit/s i jedan laptop računar na ruter povezan bežičnom vezom registrovane brzine od 150 Mbit/s. Što se tiče protoka informacija sa WLAN-a na WLAN, postignute brzine prenosa bile su oko 4,6 MB/s kod preuzimanja, dok su pri slanju iznosile oko 2,8 MB/s. Za potrebe ovog testa koristili smo jedan desktop računar povezan na ruter Wi-Fi USB donglom pri registrovanoj brzini od 150 Mbit/s i jedan laptop računar na ruter povezan integrisanom Wi-Fi kartom pri registrovanoj brzini od 150 Mbit/s.

Kada uzmemo u obzir broj opcija i kvalitet operativnog sistema ovog uređaja, dobru finalnu izradu, kao i solidne rezultate postignute na testu (kako brzine pri prenosu podataka kroz ovaj uređaj, tako i dometa), možemo ga preporučiti za korišćenje u kućnim uslovima, SOHO okruženjima (Small Office, Home Office), većim firmama, ali i za ozbiljnije mrežne primene.