Za razliku od pojedinačnih prikaza novih proizvoda, ovog meseca paralelno pokazujemo dva direktna konkurenta koji su se istovremeno pojavili - procesori Celleron (II) u Coppermine tehnologiji i AMD Duron. Da bi prikaz bio bolji, oba dobijena procesora rade na frekvenciji od 600 MHz, a poređenja radi naći ćete i rezultate za Pentium III Coppermine i Athlon procesore na frekvenciji 650 MHz. Kako je Celeron stekao slavu zbog svoje mogućnosti da radi na frekvenciji višoj od deklarisane (overklokovanje), kod svih ovih procesora i taj faktor smo uzeli u obzir i izvukli smo iz njih maksimum koji mogu da daju. Gornja frekvencija do koje smo išli bila je ona na kojoj je računar uspeo da obavi sve testove, ali za stabilan rad ona bi trebalo da bude nešto niža.

Intel Celeron (II) 600

Na prvi pogled procesori su slični i oba zauzimaju mali centralni deo pločice na kojoj se nalaze. Celeron sa donje strane ima već dobro poznati FC-PGA raspored iglica, dok Duron ima novi Socket A raspored koji ima znatno drugačiji raspored iglica i, naravno, ne mogu se nikako zameniti. Sudeći po stvarima „ispod haube”, Duron je bolji za 32 KB keš memorije (192 naspram 160 KB), ima višu frekvenciju interne magistrale (200 prema 66 MHz) i ima bolje rešen numerički deo. Dok „Intel” nudi dodatne MMX i 70 SIMD (Internet Streaming Extensions) instrukcija, ADM se drži svog 3DNow! seta instrukcija koji su dodatno proširili. Oba procesora su u 0,18-mikronskoj tehnologiji i nijedan nije imao problema sa pregrevanjam ni pri standardnom ni pri overklokovanom radu.

AMD Duron 600

Naravno, dok je za Celeron na raspolaganju veliki broj ploča (mi smo ga probali sa Abit BF-6), za Socket A izbor je sveden na nekoliko modela. Mi smo Duron dobili u sklopu konfiguracije iz „PC Centra”, sa pločom Microstar K7T Pro, baziranom na VIA KT-133 čipsetu, koji je neznatno modifikovani KX-133 o kome smo već pisali. Jedina razlika je podrška za Duron, koju za sada pruža samo KA-133.

Novi Celeron i Duron su u istoj cenovnoj klasi, iako je Duron malo jeftiniji, dok je Pentium III na 650 MHz skuplji od Athlona na istoj frekvenciji za dvadesetak procenata. Na grafikonu se vide brzine u uobičajnom radu (CPU) i matematičkim operacijama u pokretnom zarezu (FPU). Dati su i rezultati u standardnom radu i pri maksimalnom overklokovanju na kome su testovi prošli. Ali, imajte na umu da to ne znači da će svaki procesor raditi na frekvenciji na kojoj je radio u našem slučaju.

Iz ukupnih rezultata vidi se da je AMD napravio dobar procesor i da u ekonomskoj klasi beži „Intelu”. U višoj klasi je „Intel” još uvek dominantan, ali Athlon je jedini izrađen u 0,25-mikronskoj tehnologiji dok su ostala tri modela u novijoj 0,18-mikronskoj. Verujemo da ćemo već u sledećem broju imati zadovoljstvo da vidimo i novi Athlon, pa se može očekivati da AMD po drugi put u poslednjih godinu dana preuzme primat sa najbržim procesorom. Jedina „mana” Durona i Athlona je mali broj odgovarajućih matičnih ploča, što je donekle i dobro, jer ne možete kupiti Duron konfiguraciju sa pločom nepoznatog proizvođača i sumnjivog kvaliteta.

Nakon svih ovih testova i uvida u cene, čini nam se da je pred nama vreme kada će AMD najzad stati na svoje noge i doći do zaslužene pozicije na tržištu.