Da li spadate među ljude koji često imaju potrebu da svoj računar povezuju na različite mreže? Ukoliko to nije slučaj, možete da preskočite čitanje ovog teksta (mada čak i tada ovaj program može da vam bude od koristi). Ako pak spadate u pomenutu grupu, NetSetMan će zasigurno postati vaš miljenik i teško ćete moći da zamislite računarski život bez njega. Šta dakle ovaj program čini naročitim? Postoji mnoštvo raznoraznih mrežnih menadžera za Windows, ali skoro svi imaju jedan veliki nedostatak. Ukoliko promenite naziv računara ili radne grupe, potrebno je resetovati sistem i čekati da promene stupe na snagu. Koliko to može da frustrira, nepotrebno je trošiti reči.

Korisnički interfejs je urađen u klasičnom stilu sa linijom menija na vrhu, dok je glavna logika programa smeštena u okviru takozvane Tab kontrole, koja u sebi sadrži šest identičnih stubaca. Svaki stubac je predviđen da sadrži jedan profil i svakom je moguće promeniti naziv preko kontekstualnog menija, preko desnog tastera miša. Najvažnija stvar u okviru svakog profila je da izaberemo mrežni adapter kojem nameravamo da dodelimo IP adresu. Ukoliko je istovremeno potrebno dodeliti IP adrese za više adaptera, to nije problem. Ispred liste prisutnih mrežnih adaptera se nalazi znak „+”, i ukoliko kliknemo na njega dobijamo novi stubac sa celim arsenalom za prilagođavanje. Leva strana svakog stupca je namenjena za određivanje IP adrese, kao i DNS i WINS servera. Adresa može da se dodeljuje preko DHCP servera ili da odredimo statičku vrednost. Klikom na dugme sa natpisom IP+ ulazimo u napredne opcije. U pitanju je ceo jedan podskup funkcija koje omogućavaju podešavanje do najsitnijih detalja. Između ostalog, tu možete naći jednu vrstu grafičkog frontenda za naredbu Route, koja spada u komplikovanije naredbe koje se pokreću iz komandne linije. Grupa parametara Additional sadrži 12 stavki za podešavanje gotovo svih relevantnih opcija. Ovde biramo Wi-Fi mrežu na koju se (ako je potrebno) priključujemo, naziv radne grupe i našeg računara u njoj, osnovni štampač, aktivnu konekciju VPN/DUN/RAS, adresu SMTP servera za e-mail, mrežni disk (ili više njih), postavljanje IPv6 adrese, izvršenje BAT i VBS skriptova i podešavanje parametara sistema. Ova poslednja opcija u sebi sadrži mnoštvo stavki za prilagođavanje novom radnom okruženju. Počevši od „neozbiljnih” koje se odnose na zvučnu šemu i izgled korisničkog interfejsa, preko relativno korisnih (određivanje jačine zvučnika i mikrofona, biranje plana ekonomije energije), pa do zaista korisnih (uključivanje/isključivanje firewalla, promena MAC adrese). Pozitivna stvar u svemu tome je da ne morate pojedinačno unositi parametre koje želite da promenite, već ih možete kopirati iz vaše aktuelne konfiguracije. Rad sa skript sistemom je svakako namenjen iskusnim korisnicima, ali je njegov potencijal zaista veliki. Uz pomoć skripti možete automatski podesiti sve relevantne detalje vezane za određeni profil, a za čije ručno aktiviranje bi vam bilo potrebno mnogo vremena. Dijalog prozor za rad sa skriptama je podeljen na dva prozora: Before i After. To opet omogućava vraćanje svih zadatih parametara na početne vrednosti posle završetka rada.

Osim standardnog načina prikaza interfejsa, postoji i takozvani Compact Mode, koji u suštini i nije toliko kompaktan i razlikuje se jedino po tome što ovde ne možemo menjati podatke i što su profili poredani vertikalno. Korisnicima oslonjenim prvenstveno na korišćenje Wi-Fi mreža će se sasvim sigurno dopasti opcija za aktivaciju određenog profila onog trenutka kada ta mreža postane dostupna. Ona se nalazi u gornjem desnom uglu i predstavljena je u obliku sijalice. Od ostalih sitnica koje dolaze uz program, svakako moramo pohvaliti olakšani pristup do nekoliko važnih opcija u okviru samog Windowsa. One su dostupne preko menija Tools iz glavnog prozora aplikacije ili preko kontekstualnog menija iz sistemskog treja.

U slučaju da postoje problemi prilikom aktivacije profila, toplo se preporučuje aktiviranje Windows servisa koji dolazi zajedno sa ovim programom. To će vam omogućiti prevazilaženje svakojakih zabrana koje kontroliše operativni sistem. Isto tako, da biste sprečili potencijalno nesankcionisano aktiviranje profila od strane trećih lica, na raspolaganju je uvođenje zaštite uz pomoć šifre, kao i zaštita konfiguracionog fajla putem enkripcije.

Generalno, NetSetMan je sjajan program koji nudi mnoštvo opcija koje nedostaju Windowsu, a koje su naprednim korisnicima od velikog značaja. Za razliku od brojnih naslova slične tematike, njegov korisnički interfejs ne odiše nekom naročitom estetikom, ali je zato po pitanju funkcionalnosti u samom vrhu. Postoje samo dve stvari koje nećete pronaći u ovom programu, a koje su relativno često potrebne. Nedostaje mogućnost priključivanja na mrežu sa domenima i mogućnost podešavanja proxy servera. Pošto su ove dve opcije najčešće u vezi sa poslovnom upotrebom računara, autori su (s pravom) smatrali da je za takve stvari potrebno platiti. Takvim korisnicima na raspolaganju stoji verzija NetSetMan Pro po ceni od 21 evra, koja osim ove dve mogućnosti podržava i dodavanje neograničenog broja profila. Veštijim korisnicima neće biti veliki problem da preko Visual Basic skripta postave željene vrednosti za proxy server i da se priključe na željeni domen. Ograničenje na šest profila je moguće rešiti kreiranjem više portabilnih instanci programa (opcija predviđena prilikom procesa instalacije). Vlasnici Windows 8.x računara sa ekranima osetljivim na dodir imaju mogućnost da preko Windows Storea instaliraju aplikaciju NetSetMan Touch, koja olakšava upotrebu programa u okruženju gde se najveći deo komunikacije sa računarom obavlja pomoću prstiju. Međutim, ta aplikacija se u radu oslanja na klasični NetSetMan koji prethodno mora biti instaliran na sistemu.

Bilo kako bilo, reč je o programu koji ima potencijalno veliku upotrebnu vrednost i koji će vas definitivno poštedeti mnoštva problema sa kojima se susreću korisnici koji često menjaju svoju mrežnu lokaciju.