 Kada je sudija Džekson 7. juna prihvatio predlog Ministarstva i doneo konačnu presudu da se „Microsoft” pocepa na dve kompanije, jednu koja bi proizvodila operativni sistem Windows, i drugu koja bi izdavala sve ostalo, u javnosti su se pojavili šaljivi predlozi kako da se nazovu dve nove kompanije: „Billco” (koju bi vodio Gejts) i „Ballco” (koju bi vodio Balmer), „Micro” i „Soft”, „Mono” i „Poly”, „Reboot” (za Windows) i „Reinstall” (za aplikacije), „BOSCO” (Bilijeva kompanija operativnih sistema) i „SAPCO” (Stivova kompanija za aplikacije), „Applets” i „Oplets”.
Zaista, tokom suđenja su korišćeni nazivi „Ops Co.” i „Apps Co.”, mada će ako do cepanja zaista i dođe u igri ipak biti neka sasvim druga imena. Reč „ako” nije upotrebljena bez svrhe, jer se ovaj sudski proces ne zove maratonski bez razloga. Svi osuđeni imaju pravo na žalbu višem sudu, pa i „Microsoft”. Viša sudska instanca u ovom slučaju je Federalni apelacioni sud u Vašingtonu, a ako tu presuda ne bi bila preinačena, ostaje žalba i Vrhovnom sudu. Mada bi cepanje kompanije bilo odloženo sve do završetka kompletnog procesa, sudija Džekson je odlučio da se već od septembra uvedu značajne restrikcije u poslovanju kompanije, uključujući razdvajanje Internet Explorera od Windowsa, otvaranje programskog koda Windowsa konkurentima i jednake uslove za sve proizvođače kompjutera. Predstojeći događaji biće podjednako zanimljivi jer proces ulazi u neiscrtane mape američkog pravnog sistema, koji je samo nekoliko puta imao posla sa cepanjem velikih korporacija optuženih za monopol, s puno pravnih regulativa koje se retko koriste. „Microsoft” svakako želi da dobije u vremenu i da što više odloži dan kada će iscrpsti sve žalbene procedure, sve u nadi da će viši sudovi ipak poništiti odluku o razdvajanju kompanije. Ministarstvo pravde želi da se suđenje okonča što pre, po mogućstvu pre ovogodišnjeg kraja predsedničkog mandata Bila Klintona, kako bi njegov naslednik mogao da započne mandat neopterećen pitanjima u vezi s ovim slučajem. U skladu s tim, Ministarstvo je zatražilo od sudije Džeksona da se ceo proces ubrza i dovede direktno pred Vrhovni sud, preskočivči apelacioni, što omogućava propis iz 1974. godine u slučaju antimonopolskih procesa. Sudske zavrzlame Međutim, „Microsoft” ne želi da preskoči Apelacioni sud, jer je ovaj već jednom doneo odluku u njegovu korist, oslobodivši ga optužbe za monopol. Zato je brže-bolje odmah poslao žalbena dokumenta, iako je trebalo da sačeka nedelju dana do odluke sudije Džeksona o slanju slučaja pred Vrhovni sud. Dopis Apelacionom sudu odmah je podnelo i Ministarstvo, moleći ga da se izuzme iz slučaja. Međutim, Apelacioni sud nije želeo da se potpuno ostane po strani, pa je doneo neobičnu odluku kojom je jasno stavio do znanja Ministarstvu da ga je nemoguće potpuno zaobići, ali da će se ipak saglasiti sa sudijom Džeksonom ukoliko on donese odluku da se slučaj direktno preda Vrhovnom sudu. Ova neobična odluka tako glasi jer Vrhovni sud, koji je sada na letnjem odmoru, može odlučiti da slučaj ipak sledi normalnu pravnu proceduru pred Apelacionim sudom. Neobično je i veliko interesovanje sudija Apelacionog suda. Praksa je da se između 12 članova bira tzv. panel od troje sudija. Međutim, zbog važnosti događaja u panelu će biti čak sedam sudija, odnosno svi oni koji su to želeli. Četvorica su „najkonzervativnije sudije u Americi, koji ne veruju u optužbe za monopol i državna uplitanja”, a trojica su „umereni”. To je glavni razlog zašto Vlada želi da izbegne ovaj sud. U nastavku događaja, 21. juna sudija Džekson je zvanično zatražio od Vrhovnog suda da prihvati slučaj. Odgovor se čeka, mada i ako ovaj sud prihvati nadležnost, prvo slobodno ročište je tek u novembru. Sudija Džekson je istog dana doneo i iznenađujuću odluku da zamrzne kaznene mere koje bi trebalo da stupe na snagu u septembru, što je veoma obradovalo „Microsoft”. To je učinjeno kako bi se Vrhovni sud privoleo da prihvati slučaj zato što ne bi morao da se zamara odlukama o zamrzavanju, ali i zato što je postojavala velika verovatnoća da se konzervativni Apelacioni sud umeša i donese istu odluku. Kopanje po đubretu U vreme dok su se donosile sudske odluke dogodila se i afera sa kantama za smeće. Predsednik trgovačke grupacije Asocijacija za konkurente tehnologije (ACT) izjavio je novinarima da je izvesna Branka Lopez nudila od 50 do 500 dolara čistačima firme kako bi došla do kesa sa đubretom ovog udruženja, finansiranog od strane „Microsofta”. Čistači su odbili ponudu, a udruženje tvrdi da ni ne poseduje poverljiva dokumenta o „Microsoftu”. „Da je to slučaj, bačeni papir seckali bismo na sitne komade”, rekao je predsednik udruženja. Lopezova je navodno tražila od čistača da đubre donesu u firmu „Upstream Technologies”, na istom spratu zgrade, a ova se opet povezuje sa kompanijom „Investigative Group International” gde u savetodavnom odboru radi Džordž Vradenburg, jedan od potpredsednika „America Onlinea”, giganta na polju Interneta i medija. AOL je ove optužbe odbacio kao smešne. Policija ne ispituje slučaj, jer kupovina smeća nije prestup. |
