Generalno, grafičke alate možemo da podelimo na dve grupe - moćne, ali preskupe programe i jeftine ili čak i besplatne, ali često nedovoljno kvalitetne programe za napredniju upotrebu. Naravno, kao i svuda, i ovde mogu da se nađu izuzeci, a jedan od njih je i Pixopedia.

Interesantno je da ceo ovaj projekat, koji nije ni malo naivan, na svojim plećima vuče samo jedan čovek i to iz našeg komšiluka (Hrvatske). Činjenica da su proizvodni resursi ograničeni donekle umanjuje celokupnu vrednost projekta, a obrazložićemo i zašto. Kako je u pitanju one man show to znači da se jedna osoba bavi i programiranjem i pisanjem uputstva. Nažalost, kako sam autor priznaje, nedostatak vremena uticao je na kvalitet uputstva, koje je prilično škrto, a u nekim delovima nije čak ni ažurno. A, s obzirom na put razvoja Pixopedije i na funkcionalnosti koje nudi, detaljno uputstvo je više nego dobrodošlo, da ne kažemo neophodno. Razlog više za to je jedinstven interfejs, kao i neuobičajen sistem rada na kome se Pixopedia zasniva. Drugim rečima, ne postoji (iole poznatiji) uzor po kome bismo mogli da se vodimo prilikom rada u ovom programu, što znači da će bez pravog uputstva biti mnogo lutanja među opcijama, a verovatno i previda u mogućnostima programa.

Jedna od dobrih stvari vezanih za Pixopediu, a koja nema veze sa funkcionalnošću, je da se radi o portabilnom programu koji je besplatan za korišćenje. Barata sa više od 20 grafičkih formata i poseduje veliki broj standardnih, ali i naprednih grafičkih alata.

Prvi susret sa izgledom programa verovatno vas neće oduševiti. Sačekaće vas neuobičajen, rekli bismo čak i ružnjikav interfejs, sa velikim brojem kriptičnih ikonica raspoređenih po obodu ekrana. Nema standardnih Windows menija, niti integrisanog helpa, već on mora da se preuzme posebno u obliku PDF-a. Ovo je dovoljno da odbije bar polovinu potencijalnih korisnika. Ali, ako savladate tu početnu prepreku i ukoliko uspete da malo dublje prodrete u, definitivno neobičan način razmišljanja autora, počećete da shvatate da Pixopedia ima dosta skrivenih aduta. Na primer, program nudi skoro 30 različitih načina crtanja, poseduje realistične „pečate” zasnovane na clip artu, podesive metode deformacije objekata, gomilu upotrebljivih filtera...

Jedna od neobičnih osobina koje donosi je i fluidno menjanje četkica u toku rada. Na primer, tokom pomeranja miša sa odabranom četkicom i iscrtavanjem linije u skladu sa njenim profilom, dovoljno je u toku tog procesa pritisnuti na tastaturi brojčanu oznaku neke druge četkice i ona će se automatski promeniti, bez ikakvog prekida povlačenja linije. Ovakav način promene parametara je jedna od glavnih prednosti programa i primenjiva je na velikom broju različitih opcija.

Po pitanju detaljnosti podešavanja parametara, Pixopedia može da se meri sa mnogim komercijalnim i priznatim grafičkim alatima, a neke od njih verovatno čak i prevazilazi na tom polju. Dodatni (veliki) plus je podrška za Photoshop kompatibilne filter plug-in module, od kojih je dvadesetak filtera u startu uključeno u instalacionoj arhivi, zajedno sa Pixopediom.

Neosporno je da je u pitanju moćan, a pri tom i besplatan, grafički program. Ali to nije uvek dovoljno za uspeh. Da je interfejs programa ukalupljen u „normalniju” formu sigurni smo da bi Pixopedia imala više poklonika. Ovako izgleda kao da je autor želeo da napravi trijažu i da moćan grafički program nameni samo korisnicima koji su dovoljno voljni i strpljivi da savladaju sve prepreke koje je pred njih postavio. Pitanje je samo koliko će biti takvih korisnika?