SUSE je ime koje i dalje nešto znači u svetu GNU/Linux distribucija. Nakon što je Novell kupio nemačku firmu SUSE pre deset godina, nastale su dve grane njihovog operativnog sistema. Prva je komercijalna distribucija SUSE Enterprise Linux, koja se može preuzeti i koristiti besplatno tokom dva meseca, ali je za tehničku podršku i softverska osvežavanja nakon isteka probnog perioda potrebno kupiti licencu. Druga grana je besplatna verzija zvana openSUSE, koja nema ovakva ograničenja, ali je održava korisnička i razvojna zajednica pa je nešto „slobodnijeg” karaktera. Štaviše, nije tajna da openSUSE služi za ubacivanje novih „cutting edge” mogućnosti zarad testiranja na relativno velikoj bazi korisnika, pre nego što budu migrirane u komercijalnu verziju (slično odnosu koji postoji između Red Hat Enterprise Linuxa i Fedore). Ipak, za razliku od Fedore, čijih nekoliko poslednjih verzija krasi previsok nivo „eksperimentalnosti” i vrlo kratak životni vek za ukus autora ovih redova, openSUSE je i dalje vrlo upotrebljiv i pouzdan kao distribucija za posao i svakodnevno korišćenje.

Nakon organizacionih problema između izlazaka verzija 12.2 i 12.3, kada je dalji razvoj distribucije ozbiljno doveden u pitanje zbog naraslih problema s kvalitetom i manjkom kadra, zajednica se konsolidovala i dovela u red, nakon čega se pojavilo dobro primljeno izdanje 12.3. Možemo reći da je 13.1 nastavio taj put, jer smo pozitivno iznenađeni nivoom ispoliranosti. Naravno, potpuno smo svesni da ovo nije CentOS ili Debian, gde je stabilnost apsolutni prioritet nauštrb svežine softvera, pa se povremeno može desiti da promakne dašak „beta” kvaliteta. Ipak, za jednu „community-driven” distribuciju punu najnovijeg softvera, sve je ispalo iznenađujuće dobro.

Nova verzija krcata je svežim softverom. Tu su Linux kernel 3.11.6, grafički server X.Org 1.14.3, desktop okruženja KDE 4.11.2 (uz eksperimentalnu podršku za podsistem Wayland), GNOME 3.10 i Xfce 4.10, zatim paket LibreOffice 4.1.2, kompajleri GCC 4.8 i LLVM 3.3, grafički alat GIMP 2.8.6, web browseri Firefox 25 i Chromium 31, plejer Amarok 2.8 i drugo. One koji bi da se bave virtuelizacijom i serverskim poslovima zanimaće KVM+QEMU (zajedno sa paketom libvirt) i Xen, u najnovijim verzijama, donoseći još bolje performanse. Uzevši u obzir spektar paketa koji dolaze na instalacionom mediju, zaključujemo da openSUSE može biti vrlo dobar izbor za serverske poslove (doduše manjeg nivoa „kritičnosti” zbog prirode distribucije), jer ta funkcionalnost ni malo nije zanemarena naročito kada su u pitanju paketi za baze podataka, web i „cloud”.

OpenSUSE-ov sistem iscrtavanja fontova, koji je na mnogim monitorima uvek bio na ivici podnošljivosti, napokon je poboljšan nadogradnjom na podsistem Freetype 2.5, pa slova izgledaju daleko prijatnije. Za razliku od mnogih drugih distribucija koje praktikuju isporuku grafičkih okruženja uz minimum izmena (često se samo promeni ekranska pozadina), kod SUSE-a to nije slučaj. Već se po prvom podizanju sistema može uočiti crno-zelena kombinacija koja ostavlja snažan utisak. Vizuelna ispeglanost oseća se na svakom koraku, a to naročito važi za KDE okruženje, što ne čudi uzevši u obzir tesnu saradnju između zemljaka iz SUSE-a i KDE projekta.

Jako je zanimljivo što openSUSE kao ravnopravan izbor nudi sistem datoteka btrfs (izgovara se kao „Butter FS”), koji je ovde proglašen dovoljno stabilnim i pogodnim za svakodnevnu upotrebu. Doduše, ext4 je i dalje podrazumevani izbor za one koji bi da instaliraju operativni sistem u što manje klikova. Ipak, naprednijim korisnicima može biti korisna funkcionalnost koju btrfs nudi: mogućnost čuvanja ranijih stanja datoteka i jednostavno „premotavanje” unazad, ugrađena kompresija (nevidljiva za korisnika) i računanje/provera kontrolnih suma, uz generalno veću robustnost i otpornost na otkaze u poređenju sa starom ext generacijom. Takvima savetujemo da isprobaju btrfs kao glavni sistem datoteka, pošto će biti prijatno iznenađeni.

Onima koji nisu striktno orijentisani ka PC računarima zanimaće bolji status koji je dobila ARM arhitektura. Tu je preliminarna podrška za predstojeće 64-bitne ARM procesore, a vlasnike 32-bitnog Raspberry Pi-ja obradovaće specijalna verzija openSUSE-a 13.1 za ovaj minijaturni računar niske potrošnje.

Da ne bude sve tako glatko tokom testiranja, pobrinuli su se sitni propusti. Instalacija audio i video-kodeka za vlasničke formate bila je iznenađujuće problematična, jer se svodila na jurnjavu po raznim repozitorijumima umesto da sve bude na „one click away”. Srećom, nismo iskusili probleme sa nestabilnošću sistema, a sav hardver bio je uspešno prepoznat zahvaljujući testiranju na prilično običnom računaru bez egzotičnih periferija. S druge strane, vlasnici Nvidia grafičkih adaptera koji su požurili sa isprobavanjem nove verzije openSUSE-a bili su neprijatno iznenađeni izostankom vlasničkog drajvera iz zvaničnog repozitorijuma, koji nije bio spreman sve do početka decembra. Oni su morali da koriste otvoreni Nouveau drajver koji nije na sjajnom glasu, ili da instaliraju paket sa Nvidijinog sajta na sopstvenu odgovornost. Probleme su prijavljivali i vlasnici ploča sa UEFI BIOS-om kod kojih nisu bili isključeni „secure boot” mehanizmi, ali se nadamo da će ovi problemi biti brzo rešeni ispravkom bootloadera.

Zvanična politika roka trajanja verzija openSUSE-a, u pogledu softverskog osvežavanja i podrške na forumu i mejling listi, jesu dva sledeća sistema izdanja plus dva meseca. Kako nove verzije izlaze otprilike na osam meseci, to znači da bi openSUSE 13.1 trebalo da bude podržan do proleća 2015. Ipak, pojedina izdanja bivaju prekomandovana u „Evergreen” kategoriju i podržavana nešto duže, što je slučaj sa verzijom 13.1. Softverske zakrpe izlaziće tri godine bez diranja „glavnih” verzija paketa, što nije mala stvar. Ljubiteljima „rolling” distribucija ovaj podatak neće puno značiti, ali onima koji planiraju bilo kakav dugoročniji posao na Linuxu (naročito razvoj softvera) takva osobina predstavlja bitan kriterijum pri izboru.

Ono što je još bitnije jeste da je zajednica vrlo aktivna u ispravljanju problema. Štaviše, samo dan nakon izlaska bilo je dostupno preko dvadeset „zakrpa” za razne pakete, što govori o posvećenosti i naporu da se openSUSE učini operativnim sistemom visokog nivoa upotrebljivosti. Zato je naša preporuka da ga isprobate (makar u virtuelnoj mašini), jer ovo može postati vaša nova omiljena „podloga” za korišćenje računara.