Pre tačno šest godina, „Svet kompjutera” pisao je o operativnom sistemu ReactOS 0.3.3 koji poseduje potencijal da postane besplatna i široko prihvaćena alternativa Windowsu. Kao što možete primetiti, za sve to vreme pojavilo se samo 12 novih (pod)verzija, što je zaista skromno. Jedan od razloga tome je da glavni vođa projekta i čovek koji je najodgovorniji za projektovanje kernela, Aleksej Bragin, učestvuje u razvoju kao hobista nakon svojih dnevnih obaveza na poslu. Slična je situacija i sa drugim članovima razvojnog tima. Prema rečima Bragina, projekat obuhvata 30-50 aktivnih programera koji rade bez ikakve finansijske nadoknade. Ilustracije radi, na razvoju Windowsa 7 Microsoft je angažovao preko hiljadu profesionalaca podeljenih u 25 različitih ekipa. Za razliku od Microsoftovih programera koji pred sobom imaju milione linija već gotovog koda iz prethodnih verzija, ljudi okupljeni oko projekta ReactOS moraju paziti da kod ni slučajno ne bude sličan onom od Microsofta pošto bi u tom slučaju lako mogli da završe na sudu. Bilo kako bilo, ukoliko ovaj projekat jednog dana zaživi i počne da stiče popularnost, Microsoft će im na sve moguće načine zagorčavati život.

Ruski predsednici Putin i Medvedev su se svojevremeno interesovali za projekat i postojala je nada da će ga finansijski podržati Ruska država, ali se ništa značajno nije desilo. I onda je usledilo ono što je trebalo da usledi mnogo ranije - ReactOS tim je odlučio da zatraži pomoć preko donacija i na taj način dođe do sredstava kojima bi se platili profesionalni programeri da obave neke od najsloženijih intervencija na kernelu i da se omogući masovnija podrška hardverskih uređaja. Predviđeno je da se sakupi 300.000 dolara, što i nije tako mnogo. Uskoro se očekuje da projekat pređe iz takozvane Alpha faze u Betu, što bi značilo da bi postao dovoljno upotrebljiv za svakodnevnu upotrebu.

Pogled iznutra

Aktuelna verzija ovog operativnog sistema sagrađena je oko kernela verzije NT 5.2, što znači da je funkcionalno kompatibilna sa Windowsom 2003 i 64-bitnim verzijama Windowsa XP. To opet znači da nisu podržane sve nove funkcije koje dolaze sa Vistom i potonjim verzijama Windowsa. Iako to u ovom trenutku nije veliko ograničenje, očekuje se da u skoroj budućnosti Microsoft prestane podržavati sve što je starije od Viste, pa bi tako ReactOS (kao i Windows XP koji uskoro gubi podršku Microsofta) bio uskraćen za deo novih naslova. Međutim, pri konstrukciji takozvanog korisničkog moda (u teoriji OS, sloj iznad slojeva kernela i drajvera gde se izvršavaju korisničke aplikacije), programeri ReactOS-a su se vodili implementacijom API funkcija iz Windowsa 8, što bi trebalo da obezbedi glatko izvođenje najvećeg dela budućih programa.

Iako je primarni cilj ReactOS-a obezbeđenje što veće sličnosti sa Windowsom, on nije zamišljen da bude tipičan klon. Zbog toga ne treba da iznenadi činjenica da on u sebi poseduje i dobar deo koda koji je karakterističan za Linux. Unutar razvojnog tima radi dosta ljudi koji su prethodno radili na projektu Wine, dobro znanom svim korisnicima Linuxa. U pitanju je program koji omogućava da iz Linux okruženja pokrenete pojedine Windows aplikacije. Upravo iz njega je preuzet najveći deo koda za biblioteke API poziva koje su glavni gradivni elementi operativnog sistema. Pošto je DirectX zaštićen od strane Microsofta, programeri su morali da se dovijaju na različite načine kako bi kompatibilnost grafičkog sistema održali na visokom nivou. Tako je došlo do razvoja ReactX podsistema koji podržava sve 2D funkcije DirectX-a, dok su 3D funkcije preusmerene na izvršenje preko slobodne biblioteke OpenGL. Na ovaj način se gubi deo performansi prilikom obraćanja hardveru, ali se očekuje da će vremenom doći do pisanja koda koji će optimizovati komunikaciju sa hardverom. I ostatak sistema je projektovan implementacijom rešenja koja obavljaju svoj posao, ali nisu vezana za Microsoft. To se prvenstveno odnosi na podršku hardverskim uređajima. Tako je podrška SATA diskova ostvarena preko UniATA drajvera čija je polazna namena bila da se omogući priključivanje uređaja koje nisu podržali strani proizvođači na računare sa instaliranim Windowsima.

Pogled spolja

Prvo što biste pomislili kada vidite ekran računara sa instaliranim ReactOS-om jeste da je pred vama neki stariji sistem sa Windowsom 2000. I stvarno, uz minorne razlike, desktop izgleda vrlo slično. Sve je isto osim što ovde imamo mogućnost za upravljanje sa dva virtuelna dekstopa. Ikonice na desktopu se za sada ne mogu slobodno pomerati već se raspoređuju na jedan od 11 mogućih načina. I ostali elementi upravljanja su vrlo slični originalu. U slučaju da izaberete Properties iz kontekstnog menija desktopa, uverićete se da su svi tabovi skoro preslikani. Iako u Control Panelu postoji mesto gde možete zadati prikazivanje „uobičajenih zadataka” (Common Tasks) sa leve strane prozora Explorera, to za sada ne funkcioniše i rad mnogo podseća na Windows 95. Ne funkcioniše ni opcija Manage iz kontekstnog menija ikonice My Computer. S druge strane, iste te opcije (Device Manager, Service Manager, Event Viewer, System Configuration) su dostupne preko Control Panel/Administrative Tools. Očito je da je fokus programera više bio na rešavanju ozbiljnih problema nego na šminkanju interfejsa. Ono što je za sada najveća razlika u odnosu na Windows jeste da programe instaliramo preko sekcije koja se zove Application Manager i koja podseća na Package Managere sa Linux sistema. To je učinjeno kako bi mogli da se instaliraju samo oni programi koji ne prave probleme. Svaki pokušaj da se instalira program mimo Application Managera biće onemogućen.

Podizanje i isključivanje sistema odvija se začuđujuće brzo. Još ne znamo kako će situacija izgledati kada OS bude završen u potpunosti i kada budu instalirani drajveri za svakojake uređaje, ali za sada ono iznosi desetak sekundi. Među Windows korisnicima su još veoma brojni XP fanovi. Vrlo lako bi moglo da se desi da sa prekidom podrške Microsofta za XP na scenu stupi ReactOS koji bi praktično počeo njegov drugi život.