Već dugo je preporuka za svakoga ko tek ulazi u svet Linuxa da proba Ubuntu ili neki od njegovih derivata. Međutim, povlačenjem pogrešnih poteza Ubuntu-a u poslednje vreme, korisnici se sve više okreću i distribucijama koje nemaju isti kao osnovu. Nijedna od njih, međutim, nije dovoljno user frendly za početnike. Jedna od distribucija koja je bauk za nove korisnike je Arch Linux, kojoj, i pored hvalospeva korisnika o brzini i drugim prednostima, instalacija i podešavanje nisu user frendly i zahtevaju određena znanja i iskustvo. Manjaro se ovde javio sa savršenim tajmingom i pružio korisnicima priliku da „prečicom” dođu do Archa.

Manjaro je već podešeni Arch, koji uz dodatak nekoliko postojećih alata ima i GUI installer, kao i veoma lep artwork. Tako da sada početnici, a i oni koji jednostavno žele OTB distribuciju imaju novog igrača. Manjaro dolazi u 3 zvanična izdanja - XFCE, openbox i netinstall, a svaka od ovih ima 32bit i 64bit verziju. Pored njih tu su izdanja zajednice (community editions) koja dolaze s grafičkim okruženjima Cinnamon (plus GNOME) i KDE. U ovoj recenziji baziraćemo se na XFCE izdanje jer je ono najpopularnije i najprilagođenije za većinu korisnika.

Gore navedena izdanja možete naći na oficijalnom sajtu koji je lepo uređen i uvek ažuran. U blog sekciji možete pročitati najnovije vesti oko ovedistribucije. Nakon skidanja ISO fajla, možete ga narezati na DVD ili ga prebaciti na USB fleš. Ako želite da koristite Manjaro preko fleš memorije, za to će vam biti potreban Win32 Disk Imager (ako koristite Windows OS) ili Image Writer (ako koristite neku Linux distribuciju), pošto Manjaro nije kompatibilan s programom Unetbootin kojeg većina koristi. Nakon pokretanja live diska, na desktopu će vas dočekati jedna zanimljiva stvar koja se retko sreće, a to je uputstvo za korišćenje u pdf formatu. Preporuka svakom korisniku je da ga makar prelista pre instalacije, sigurno će mu biti od pomoći. GUI installer je proizvod tima koji stoji iza Linux Mint Debian Edition distribucije i veoma je jednostavan i za početnike. Nakon završetka instalacije i restartovanja računara, dobićete obaveštenje o dostupnim nadogradnjama i potrebnim dodatnim paketima potrebnih za završetak lokalizacije. Za ove dve radnje zaduženi su alati tima Manjaro. Pored njih, u podešavanjima sistema možete da vidite posebnu kategoriju Manjaro Settings Manager gde se nalaze podešavanja rasporeda tastature, gorepomenute opcije za lokalizaciju kao i alat za upravljanje korisničkim nalozima. Po ovome se vidi da se tim iza ove distribucije veoma potrudio da početnicima što više olakša upotrebu i prilagođavanje sistema.

Instalacija dodatnih drajvera olakšana je još jednim njihovim alatom za koji trenutno nema GUI frontend, tako da se instalacija svodi na kucanje komande u terminalu nakon čega će sve automatski biti odrađeno. Više o ovome možete da pročitate u njihovom uputstvu.

Ono po čemu je Arch veoma poznat jeste i velik broj paketa u oficijalnom repozitorijumu. Manjaro koristi Arch repozitorijum s tim što se, za razliku od Archa, novi paketi ne osvežavaju svaki dan, nego u određenim vremenskim periodima kada prođu izvestan period testiranja. Pamac je GUI frontend za menadžer paketa pacman i preko njega se instaliraju novi paketi i izvršavaju nadogradnje postojećih. Iako je veoma mlad, prilično je stabilan i zgodan za rukovanje. S leve strane su paketi podeljeni u kategorije, a s desne vidite spisak paketa koji odgovaraju vašoj pretrazi. Instalacija je jednostavna, dovoljno je da obeležite šta želite da instalirate i kliknete na „Apply”. Međutim, pravi dragulj i ono što izdvaja Arch iznad ostalih distribucija je AUR (Arch User Repository), u kojem se nalazi skoro svaki program napisan za Linux koji vam padne na pamet. S obzirom na to da je osnova Manjara Arch, svi ovi paketi su dostupni i za korisnike Manjaro Linuxa. AUR vam je dostupan preko alata (AUR helpera) kao što je yaourt koji nema GUI frontend (trenutno se radi na njemu), tako da ćete ga koristiti kroz terminal. Ali nemojte da vas to uplaši, rad sa yaourtom veoma je jednostavan čak i za početnike.

Što se izbora programa tiče, tu su proverena i stabilna rešenja kao Firefox, Pidgin, VLC, Thunderbird, Xfburn, a prijatno iznenađenje je i već instalirani Steam klijent, tako da gejmeri mogu odmah da uživaju. Od office paketa tu je, naravno, LibreOffice. Flash player, Java kao i multimedijalni kodeci su već instalirani, tako da je nakon instalacije sve spremno za rad.

XFCE okruženje je oduvek važilo za veoma brzo i lagano okruženje koje radi dobro i na računarima s ograničenim resursima. Vremenom je postao malo zahtevniji, ali je i dalje veoma brzo i lagano na resursima, posebno ako ga uporedimo s velikim igračima kao što su GNOME i KDE. Zaštitna boja ove distribucije je zelena, tako da u kombinaciji s tamno braon i sivom čini savršenu kombinaciju zadate teme nakon instalacije. Pogađate, boja ikonica takođe je zelena. Raspored stavki u gornjem panelu nije mnogo promenjen u odnosu na uobičajene postavke XFCE okruženja, a dole se nalazi Plank dock. Onima koji nisu navikli na upotrebu dokova, trebaće malo vremena da se naviknu, ali će videti da je ovo veoma funkcionalno rešenje za postavljanje prečica do programa kao i brz pregled već aktivnih programa. U sledećoj stabilnoj verziji, korisnici mogu očekivati malo drugačiji raspored - izbačen dock, panel spušten dole, a Manjaro tim kreirao je sopstveni meni pod imenom Whisker Menu. Kao svako moderno desktop okruženje i XFCE ima mogućnost upotrebe raznih efekata i animacija tako da ljubitelji ovakvih stvari neće biti uskraćeni.

Manjaro tim pokazao je da mu je u centru pažnje korisnik i njegovo što udobnije korišćenje ove zanimljive distribucije. Iako relativno mlada, ova distribucija pokazala je zavidan napredak u poslednjih nekoliko verzija i neumoljivo grabi ka vrhu. Već sada može stati rame uz rame s najpopularnijim user frendly distribucijama i predviđamo joj veoma svetlu budućnost. Ako vam je trenutna distribucija previše spora, dosadna ili samo želite da probate nešto novo, Manjaro je ono što tražite.