Preview forma pokazuje kako će izgledati HDR fotografija

High Dynamic Range Imaging (HDRI) jeste skup tehnika koje obezbeđuju da se na fotografijama prikaže mnogo veći dinamički opseg, odnosno raspon između svetlih i tamnih delova scene, u odnosu na klasične tehnike dobijanja fotografija. Ljudsko oko sposobno je da razazna oko četiri puta veći dinamički opseg u odnosu na digitalne kamere, te tako fotografije nikad ne ispadaju isto kao što scenu vidimo u prirodi. To je naročito uočljivo tamo gde na sceni koja se fotografiše postoje i tamni i svetli delovi. Uostalom, to je i jedan od glavnih razloga što postoje podeskponirani i preeksponirani kadrovi. U prvom slučaju vidljivi su detalji na svetlim delovima fotografije, dok na tamnim delovima fotografije teško može da se razazna bilo šta. U slučaju preeksponirane fotografije videće se detalji u tamnom delu, dok će svetli delovi slike biti „sprženi” (potpuno svetli ili čak beli, bez ikakvih detalja). Za razliku od fotoaparata, ljudsko oko sposobno je istovremeno da vidi detalje i u tamnim i u svetlim delovima scene. HDR fotografija je pokušaj da se uz pomoć tehnike i tehnologije oponaša ta sposobnost ljudskog oka.

Pošto hardver nije u stanju da samostalno obavi taj posao na zadovoljavajući način, u pomoć priskaču softverske tehnike. Dobijanje HDR fotografija moguće je na nekoliko načina. Korišćenjem profesionalnih digitalnih fotoaparata moguće je napraviti RAW fotografiju, koja nosi mnogo više informacija od klasičnih JPEG fotografija. Međutim, dobijanje kvalitetnih HDR rezultata iz takvih fotografija zahteva dosta znanja od strane korisnika. S druge strane, jedan od često korišćenih načina kreiranja HDR fotografija je slikanje iste scene sa promenama ekspozicije, od potpuno podeksponirane do potpuno preeksponirane. Zatim se te fotografije provlače kroz softver koji, najkraće rečeno, iz svake fotke „izvlači” deo u kojem se prikazuje najviše detalja i onda sve to komponuje u jednu HDR fotografiju. Jedna od mana ovakvog načina rada je to što za dobre rezultate zahteva rad sa stalkom i statičnost scene. Konačno, treći način je kreiranje HDR fotografije od jedne obične fotke (najčešće JPEG fotografije) korišćenjem Pseudo Tone Mappinga - neke vrste simulacije obrade fotografije na isti način kao što bi se to radilo kod RAW fotografije. Međutim, pošto je ovde u pitanju fotografija u JPEG formatu, sa daleko manjom količinom informacija u odnosu na RAW, rezultujuća HDR fotografija tu će takođe biti lošijeg kvaliteta.

Odabir Tone Mapping algoritma

Dynamic PhotoHDR je program koji obezbeđuje sva tri načina dobijanja HDR fotografija, pri čemu je prilagođen „običnim” korisnicima. Ipak, moramo da naglasimo da on nudi i mnogo više od toga. Na primer, sadrži i (eksperimentalnu) opciju pretvaranja video zapisa u HDR video, kao i veliki broj algoritama za generisanje HDR fotografija. Pomenuli smo i da kod kreiranja HDR fotografije iz većeg broja različito eksponiranih JPEG-ova postoji problem vezan za pomeranje fotoaparata, ali i samih objekata na sceni. U okviru ovog programa postoje alatke kojima možete fino da pozicionirate fotke tako da se uklapaju, kako bi se izbeglo zamućenje. Kada se fotografiše priroda, postoji mogućnost da se pojedine tačke ni tada ne uklope. Recimo, ako duva vetar, grane sigurno neće biti na istom mestu ma koliko vi pokušavali da uklopite fotografije. Za takva fina podešavanja postoji opcija Align Pin, uz pomoć koje se vrši deformacija određenog dela fotografije (u okolini odabrane tačke) kako bi se ostvarilo što bolje uklapanje. Za slučajeve kada na fotografijama postoje drastičnije razlike (recimo, automobil koji se kreće), postoji opcija maskiranja, koja će izvršiti uklanjanje svih „duhova” na HDR fotografiji.

Nakon završene pripreme, dolazi se do trenutka kada se obavlja konverzija u HDR. Tako dobijena fotografija još nije spremna za prikazivanje, pošto je neophodno da se izvrši tzv. Tone Mapping. Taj proces predstavlja pripremu fotografije za prikaz na monitorima, za štampu, ili za bilo koji drugi prikaz koji ima limitiran dinamički opseg. Drugim rečima, Tone Mapping predstavlja konverziju HDR fotografije u upotrebljivu i vidljivu formu. Postoji veliki broj Tone Mapping algoritama, a u ovom programu iskorišćeno je sedam, koji daju različite finalne rezultate. Još jedna interesantna opcija vezana za Tone Mapping odnosi se na uklapanje boja. Vašoj HDR fotografiji vrlo lako možete dodati koloritet odabirom neke fotografije čije će se boje uzeti kao osnova. HDR fotografija koja sama po sebi deluje drugačije od obične, još više može da dobije na „dramatičnosti” potenciranjem nekih nerealnih boja.

Problemi koji se javljaju sa uklapanjem fotografija - pomeren fokus, drveće koje se pomera itd.

Sve ovo što smo pomenuli predstavlja samo jedan mali deo mogućnosti koje nam donosi Dynamic PhotoHDR. Mnoge opcije su na prvi pogled skrivene, te možemo reći da je ovo idealan program za sve one koji vole da eksperimentišu. Uz to, preporučujemo da pročitate i PDF uputstvo koje stiže uz program - osim što će vas upoznati sa načinom funkcionisanja svih opcija u programu, iz njega ćete saznati i mnogo korisnih i interesantnih stvari vezanih za HDR fotografije uopšte.