Čitavih devet meseci bilo je potrebno Intelu da predstavi procesore Core i3 generacije Ivy Bridge, koja je zvanično ugledala svetlost dana početkom godine. Polako su se ređali K modeli, te brojni predstavnici porodice Core i5 i Core i7, sve to kao uvod za modele za koje se očekuje da će biti najpopularniji deo ponude. Dok se generacija 2xxx polako zaboravlja i lageri lagano čiste, Ivy Bridge, treća iteracija Core procesora, popunila je redove Core i3 modelima, koje od sada možete da očekujete u ponudi kod lokalnih prodavaca. Testirali smo Core i3 3220, jedan od pet modela predstavljenih u prvom talasu. Pored verzije Core i3 3220T sa znatno manjim TDP-om i nižim radnim taktom, tu su i model 3225 sa snažnijom grafikom HD4000, kao i nešto jači 3240 i 3240T.

Naš predstavnik nosi sve klasne karakteristike generacije kojoj pripada - 22 nm, niska potrošnja (maksimalno 55 W), podrška za brži RAM, te unapređena verzija integrisane grafike. Jedini predstavnik koji je opremljen jačom, HD4000 verzijom grafike, a da pripada porodici Core i3, jeste pomenuti 3225, dok svi ostali modeli imaju osetno slabiji HD2500. O svemu ovome već smo pisali, pa se nećemo preterano zadržavati na pojedinostima. Integrisana grafika je slabija od onih koje ćete naći u jačim modelima Core i5 i Core i7 i kao takva u stanju je za pokretanje samo ograničenog broja igara, dok će njena najveća prednost biti moćni multimedijalni endžin, koji će na svoja pleća preuzeti najveći deo tereta sa procesora. U prevodu, ne nadajte se da će uz ovaj procesor doći iGPU sa kojim ćete moći da igrate novije naslove.

Radni takt najslabije punokrvne verzije procesora Core i3 generacije Ivy Bridge je 3,3 GHz (ne računajući T modele), što je prilično visok takt. Da bi se dodatno distancirali od modela Core i5, Core i3 procesori ostali su uskraćeni i za tehnologiju Turbo Boost, ali je i dalje prisutna popularna tehnologija Hyperthreading. Zbog nedostatka dva fizička jezgra, L3 keš memorija je redukovana, pa je ovde ima svega 3 MB u paketu sa po 256 KB L2 keša po fizičkom jezgru. Bili smo prijatno iznenađeni prilično visokim radnim taktom ovog procesora, čime se pristojno nadoknađuje nedostatak dva jezgra i tehnologije Turbo Boost. Ono za šta Core i3 nije ostao uskraćen jeste tehnologija Turbo kod iGPU, pa će prema potrebi radni takt sa 650 MHz skočiti i do prilično visokih 1,05 GHz.

Na papiru sve to zvuči lepo, ali silna unapređenja koja je Intel najavio u odnosu na prethodnu generaciju ne znače mnogo ukoliko se ne pokažu u realnom radu - na testovima. Za vas smo provrteli veliki broj testova kako bismo stekli što realniju sliku o performansama. Poređenja radi, nabavili smo Core i3 2100 prethodne generacije i bliskog radnog takta (3,1 GHz), kao i nešto jači Core i5 3450 (3,1 GHz) kako bismo kvantitativno prikazali razliku u odnosu na zlatnu sredinu ponude Core i5.

Već u Futuremark aplikacijama na nivou sistema pomalja se prednost u odnosu na prethodnu generaciju. Razlike nisu velike i kreću se od 5 do 10 odsto, dok je prednost koju ima Core i5 sa svoja četiri fizička jezgra evidentna i kreće se oko 20 odsto.

Direktnim poređenjem CPU performansi u različitim aplikacijama slika iz prethodnih testova se ponavlja. Razlika postoji, ali je minimalna i slobodno se može pripisati nešto višem taktu koji ima Core i3 3220 (3,3 naspram 3,1 GHz kod Core i3 2100). Core i5 je mnogo ozbiljniji i u svim testovima pokazuje nadmoć fizičkih jezgara nad logičkim, te i opravdava višu cenovnu kategoriju u koju spada.

Kod testova koji mere rad sa memorijom, zbog integrisanog memorijskog kontrolera koji se nije drastično menjao sa smenom generacija rezultati ne daju preveliku prednost nijednom modelu.

Kod sintetičkih testova koji mere rad sa grafikom jedina prednost postoji u OpenGL testu, gde se vidi pomak kod Ivy Bridge modela.

Najzanimljiviji deo namerno je ostavljen za kraj - igre. Već nekoliko puta ispričana priča ponavlja se i ovde. Osim procesorski zahtevnih naslova poput Resident Evila 5 i Metroa 2033, razlike među ova tri modela su zanemarljive. Već je neko vreme Core i3, u kombinaciji sa bilo kojom grafikom srednje, pa čak i više klase, više nego dovoljan za igranje najzahtevnijih naslova. Jedino u situacijama kada planirate kupovinu grafike poput Radeona HD7970 (najavljenog Radeona HD7990) ili GeForcea GTX680/690 treba razmisliti o ozbiljnijem (čitaj: skupljem) procesoru. Za sve ostalo, bilo koji Core i3 model nove ili prethodne generacije zadovoljiće vaše igračke apetite.

Kao i kod prvih Ivy Bridge modela, predstavljanje Core i3 ima smisla jedino radi popunjavanja nižeg cenovnog segmenta. U svim ostalim slučajevima nema nijednog pametnog razloga da zamenite svoj procesor modelom nove generacije. Razlike su jedva prisutne ili ne postoje, a jedini pravi pomak je donekle unapređena integrisana grafika. S druge strane, kako se nećete preterano naigrati s njom, i ova prednost gubi smisao. HD2500 GPU moći ćete da iskoristite jedino ako često konvertujete video materijal tako ćete sebi uštedeti nekoliko minuta vremena (mesečno).

Pomak u odnosu na prethodnu generaciju može se uočiti pre svega u sitnijem proizvodnom procesu koji je smanjio maksimalni TDP i grejanje, pa je novi Core i3 prilično hladan CPU, bez obzira na relativno visok radni takt. Tu je i podrška za rad sa memorijom viših frekvencija, što je uvek dobrodošlo, posebno za one koji vole da se igraju overkloka.

Ako pitate nas, upgrade sa prethodne generacije nema apsolutno nikakvog smisla, jer su Sandy Bridge Core i3 procesori i dalje odlični i konkurentni. To nikako ne znači da su novi Core i3 modeli loši. Naprotiv, radi se o modelima koji se manje greju, manje troše, imaju unapređenu grafiku i podršku za rad s bržom memorijom. Ono što se takođe nije promenilo u odnosu na prethodnu generaciju jesu dobre performanse, koje su više nego dovoljne za srce jedne ozbiljne pristupačne igračke mašine, gde ih najviše i možemo očekivati.