Ah ti „super-ekstra-kul” naslovi koji u isto vreme predstavljaju „genijalnu” igru reči i pokazuju kako su autori igre carevi dok izokola publici ukazuju o čemu se u igri, zapravo, radi. Količina usiljenosti kod developerskih timova koji jure takve polušaljive naslove postaje alarmantna. Verujem da će mnogima od vas, kao što je i meni, Hamsterdam kao fantastično kreativna asocijacija na hrčke i Amsterdam, takođe trenutno rezultovati glasnim facepalm momentom.

Ne znam koliko su običnom življu hrčci direktna asocijacija na Amsterdam, ali su momci i devojke iz Muse Gamesa u njima dvoma videli savršen spoj koji su pretočili u jednu fino zanimljivu arkadu. Igra je u suštini tabačina nalik na evergreen klasike sa vašarskih aparata (Final Fight ili Cadillacs and Dinosaurus, u narodu ustoličen kao legendarni Mustafa), sa malim twistom u izvedbi jer se ovde ne radi o side scrolleru, već ćete se u Hamsterdamu batinati tablu po tablu po nivoima koji nemaju okolinu i objekte koje ćete moći da koristite tokom prebijanja protivnika.

Pored standardnih direkt-kroše-aperkat udaraca, igra u mnogo većoj meri akcenat baca na pravovremeni tajming prilikom kontriranja udaraca protivnika ili zadavanja udaraca u seriji, što rezultira punjenjem svojevrsne rage skale. Tu energiju trošite da zadate devastating blow (narodski – specijalka) kojim ćete dokusuriti slabije, odnosno prodrmati jače protivnike. Kroz igru se provlači pet različitih vrsta protivnika i svaki ima karakterističan obrazac udaraca i kretanja po mapi. Dok male zeke munjevito udaraju s leđa i zahtevaju od vas da dosta brzo reagujete na njihovu kontru, sa druge strane ih je veoma lako ispeglati ako ih „uhvatite u mašinu”. Slično, veliki medvedi su izuzetno čvrsti protivnici, udaraju jako, ali je njihov napad veoma lako predvideti i animacija udarca traje dovoljno dugo da može pravovremeno da se odreaguje.

Kako igračka motorika podrazumeva dosta swipeovanja po ekranu, logično je pretpostaviti da je igra prvovremeno zamišljena kao naslov za mobilne telefone i tablete, ali je na kraju ipak portovana i na desktop. Činjenica da sve udarce i blokove izvodite swipeovanjem i jurenjem određenih hotspotova po ekranu implicira da će svi sa nešto slabijom koordinacijom pokreta i onih koji su na ovaj ili onaj način u „svađi sa mišem” imati realnih problema da završe igru. Korišćenje gamepada, koji igra toplo preporučuje, ovde nažalost takođe nije od velike pomoći jer je zaista najprirodnije igranje ovog naslova upravo na nekom mobilnom uređaju sa touchscreenom.

Grafička rešenja i animacije u igri su stavka koja će bezrezervno dobiti najveći plus, jer su urađene odlično i veoma su glatke. Upravo ta glatkoća animacije najviše doprinosi atmosferi jer na veoma efektivan način pospešuje dinamiku i tok borbe.

Ana KRSTIĆ