Nikon D850

Asocijacije na ime Herkul su snaga, legendarnih dvanaest avantura i mnoga druga (epska) dela. Nije neshvatljivo zašto Nikon želi da poistoveti novi D850 sa tim junakom koji uspešno rešava svaku misiju koja je stavljena pred njega. Ideja koju propagiraju treba da, u vašim mislima, izjednači novi foto-aparat sa polubogom iz rimske mitologije(?). Da, toliko su samouvereni u njegove sposobnosti i snagu, a na nama je da stavimo nemoguće misije ispred njega i da vidimo kako će se pokazati. Nećemo ga terati da odseče devet Hidrinih glava ili da uhvati Kerbera, čudovišnog troglavog psa, neko drugi je već to obavio, ali zadaci i očekivanja koja se stavljaju pred njega nisu mala.

Nikon je u razvoj aparata sa oznakom D850 uložio mnogo napora i znanja, o čemu govori njegova impozantna lista specifikacija na kojoj se nalaze neke nikada ranije viđene mogućnosti za foto-aparate ovog ili nekog drugog proizvođača. Ali to ne treba da vas čudi, pogotovo ako u obzir uzmemo da konkurencija nadire sa svih strana, pokušavajući po svaku cenu da im otme deo tržišnog kolača. Dakle, ako žele da D850 bude uspešan, moraju da štikliraju sve (prave) kućice kako bi privukli pažnju tržišta, što su i uradili, a zatim da ispune ta obećanja, koja su upravo sada na proveri.

Unapređenja koja je senzor dobio su drastična u odnosu na sve prethodno proizvedene. Po prvi put u Nikonovom aparatu susrećemo se sa BSI (BackSide Illuminated) CMOS senzorom, koji obećava daleko bolje performanse u uslovima sa slabim osvetljenjem. Tehnologija iza ovakvog dizajna omogućava da se elementi senzora koji prikupljaju svetlost postave bliže površini čipa sa ciljem da prihvate veću količinu svetla (svetlo prelazi kraći put i na istim ISO vrednostima trebalo bi da rezultuje boljim performansama). Stoga je nativni ISO opseg uvećan za jednu blendu, sa maksimalnih ISO12800 kod D810 na ISO25600 kod D850, a pritom je bazna vrednost ISO64 ostala nepromenjena, pružajući vrhunski dinamički opseg (u rangu aparata srednjeg formata). Ništa od ovoga ne bi bilo impresivno da istovremeno nisu povećali količinu megapiksela na senzoru, pa je sada maksimalna rezolucija 8256 × 5504 piksela, tj. 45,7 megapiksela (oko 25 odsto više od onog u D810). Još jedan Nikonov prvenac, a sve to, naravno, bez AA filtera.

Celokupni autofokusni sistem, procesor i RGB senzor za merenje svetla od 180.000 piksela preuzeti su iz modela D5/D500, stavljajući nam do znanja da sa D850 nema šale, baš kao ni sa Herkulom. Multi-CAM 20K AF modul nudi mogućnost fokusiranja sa 153 tačke (99 krstastog tipa), a uparen sa Expeed5 procesorom dozvoljava da D850 neometano puca rafal od sedam sličica u sekundi (ili čak 9 sa gripom i baterijom iz D5). Ne zvuči impresivno, kao ni bafer od 51 fotografije u maksimalnom kvalitetu, pogotovo kada se uporedi sa onim kod D500 (10 fps i bafer od 200 fotografija). Ipak, ako uzmemo u obzir da D850 kroz svoju magistralu svake sekunde progura količinu podataka koja je za 50 odsto veća nego kod D5/D500... Daleko jači utisak, zar ne? Samim tim nas ne čudi ni odbacivanje CF-a i izbor XQD i UHS-II (za SD kartice) slotova, koji su potrebni da se ta količina podataka prebaci na kartice velikom brzinom. Poređenja radi, bafer kod D810 (36 megapiksela) se puni brzinom od pet fps i u njega staje 28 sličica, odnosno 47 kada se kvalitet smanji na 12-bit loseless compressed, a tada D850 skladišti 170 fotografija. Impresionirani? Ni mi...

Dalje izmene su opipljivije. Rukohvat je redizajniran u potpunosti. Dublji je, mnogo bolje profilisan nego ranije (podseća na D500) i odlično skriva težinu aparata. Najočiglednije je kada koristite tele-objektiv (sa ili bez tele-konvertera), jer je zbog daleko boljeg balansa rad sa njima višestruko komforniji. Bilo da fotografišete ili nosite taj „teg” od 2,5+ kilograma, umaranje ruke je manje, a sve to bez dodatnog battery-gripa - do skoro nezamislivo u Nikonovom taboru. Čak je bolje rešen od nekih konkurentskih ostvarenja, koji su Nikonu zadavali domaći zadatak po pitanju ergonomije.

Kućište pentaprizme takođe je doživelo veće izmene. Blic je u potpunosti odbačen (sa njim i AF-assist lampa). Tim potezom D850 postaje domaćin velikog i svetlog OLED optičkog tražila sa najvećim faktorom uvećanja među Nikonovim modelima, od čak 0,75x.

U poređenju sa D810, kontrole su dobile novi raspored i svetle u mraku. Preslikane su sa modela D5/D500, pošto ova tri aparata međusobno treba da budu komplementarna. Nestao je AE-L/AF-L taster pored tražila i taj prostor sada popunjava usamljeni AF-ON „gumb”. Ispod njega je nova „sisica” (džojstik) za brže prebacivanje fokusnih tačaka. Obe komande su na dohvat palca. Nepomični ekran zamenjen je „tiltabilnim” visoke rezolucije i osetljivim na dodir (2,359 miliona piksela raspoređeno na 3,2 inča dijagonale), pa je skrolovanje kroz fotke ili zumiranje podjednako jednostavno kao na mobilnom telefonu. Moguće je čak vršiti i navigaciju kroz meni i menjati postavke pomoću prsta, samo nemojte da zaboravite da kliknete ’OK’ kada napravite izmene, jer će D850 u suprotnom ignorisati vaše zahteve. Raspored kontrola sa leve strane ekrana je klasičan, s tim da je na dnu dodat ’Fn2’ taster. Gledajući aparat sa visine, vidimo da su usledile promene i na gornjem panelu, gde su ’Record’, ’ISO’ i ’Exposure Compensation’ tasteri zauzeli red iza „oroza”. ’Mode’ taster je prebačen levo među ’Quality’, ’White Balance’ i ’Light Metering’, a tu mu je i mesto.

Nevidljiva unapređenja ogledaju se u načinu funkcionisanja aparata i tu je napravljen nemerljiv napredak u pozitivnom smeru. Mogućnost kastomizacije tastera (’Fn1’, ’Fn2’ i ’Pv’) u većoj meri (jedan klik, ili klik u kombinaciji sa okretanjem točkića), sa redizajniranim rasporedom ostalih tastera, višestruko ubrzava i olakšava korišćenje ovog uređaja, čak do te mere da je teško vratiti se na neki od prethodnih modela, jer su vam sve (vaše) najbitnije funkcije mapirane pod prstima desne ruke, čineći levu ruku redundantnom. Još ako u jednačinu dodamo visoko responzivni i pokretni ekran sa Pinpoint AF funkcijom (preciznije fokusiranje u LiveView modu), što je novina samo za D850, drugi aparati blede u sećanju. Dok ne probamo najnovije konkurente modele, ocena je da mu nema ravnog.

Sa godinama smo stekli utisak da Nikon ima sudbinu da traži način na koji će reprodukovati boje. Pravi Sizifov posao i ne baš pohvalna činjenica. Ne zato što je render kolora drugačiji od, recimo, „zamišljenog”, već zato što se razlikuje od modela do modela. D850 tu nije izuzetak, ali ako se pravi kvantitativan korak u napred, to je za pohvalu. U ovom slučaju, ta razlika je najviše napravljena funkcionisanjem Auto White Balancea. On je sada podeljen na tri tipa merenja balansa bele – Auto 0, najvernija reprodukcija bele u svim svetlosnim uslovima; Auto 1, održava balans između boje subjekta i ambijentalnog osvetljenja; Auto 2, renderuje boje sa prirodnim osećajem toplote, zadržavajući kolor veštačkog svetla. Postoji i četvrto setovanje, Natural Light Auto, koje koristite samo kada je izvor svetla prirodan (bilo da je sunčano ili oblačno). U praksi postoji i „peto” setovanje. Kada aparat detektuje kožu (npr. lice) na fokusnoj tački, on usklađuje WB za što bolju reprodukciju kolorita kože (pozitivno), ali se može desiti da vam dve uzastopno napravljene fotke imaju različiti WB, u skladu sa time da li se u kadru nalazila osoba ili ne (negativno). Uvek postoji opcija da manuelno podesite balans bele, a i RAW fajl sve trpi.

RAW fajlovi u punoj rezoluciji (45,7 Mpx) su kolosalni – sedamdeset megabajta (i više) „žive vage”. Biće vam potrebne nove, veće kartice, veći diskovi, a verovatno i novi kompjuter koji će moći da „sažvaće” toliko informacija... Ili ne? Očigledno je Minerva, boginja mudrosti, sarađivala sa Nikonovim inženjerima, jer smo pored klasičnog RAW fajla pune rezolucije, po prvi put dobili još dve mogućnosti – M RAW i S RAW. Medium RAW smanjuje rezoluciju na 25,6 megapiksela, dok small pravi četiri puta manje fotografije od samo 11,4 megapiksela. Moramo napomenuti da D810 ima sličnu opciju umanjivanja fajla, ali to nije pravi RAW fajl koji možete da editujete koliko i kako želite. U slučaju D850, za koju god veličinu da se odlučite, M ili S, mogućnost editovanja fajla identična je mogućnosti koju imate sa RAW fajlom pune veličine.

Nikon već duže vreme predvodi „kolo” na polju dinamičkog opsega i mogućnosti rada u uslovima slabije osvetljenosti uz uspešno očuvanje detalja. To je polje na kome su briljirali, a sa D850 su možda dosegli i nove visine. Pri povećanju broja megapiksela, javlja se problem. Dizajner senzora mora da odluči da li se ide na veći dinamički opseg, nasuprot lošijim performansama na visokim ISO vrednostima ili obratno. Jedan od primera je D5, kod koga je žrtvovan dinamički opseg na nižim ISO vrednostima zarad boljih performansi na višim. Upotrebom BSI tehnologije u izradi senzora za D850 uspeli su oba. Neverovatno je da je dinamički opseg novog, većeg senzora bolji (mala razlika, ali postoji), a ISO performanse neznatno lošije u poređenju sa D810.

Očekivano je da senzor od 45,7 miliona piksela razlučuje veoma visok nivo detalja i da to radi pri niskim ISO vrednostima. Impresivno je što je taj opseg rastegnut do ISO3200, gde je šum vidljiv, ali odlično kontrolisan i ne uništava detalje. Na ISO6400 šum je više naglašen i fini detalji počinju da se gube, s tim da se nedostaci lako otklanjaju u programima za obradu. Blendu više, na ISO12800 slika izgleda mekše, ali tek na ISO25600 je možemo okarakterisati kao neupotrebljivu za većinu slučajeva.

Funkcionisanje autofokusnog sistema je skoro identično onom u D5/D500. Ima nekoliko načina fokusiranja – Single, Dynamic Area (9, 25, 72, 153), Group AF ili 3D tracking, uz podešavanje brzine odziva AF sistema i to kako reaguje kada naiđe na prepreku. U Dynamic Area načinu fokusiranja određujete glavnu tačku fokusiranja i tek kada ona izgubi fokus, aparat pomoću okolnih tačaka (9-25-72-153) proverava praćenje subjekta. Novina je D9 mod, jer kod D5/D500 nije moguće odabrati manje od 25 tačaka. Group Area AF radi po principu dodeljivanja četiri dodatne tačke centralnoj, ali sve imaju istu vrednost pri odlučivanju pravilne fokusne tačke i konstantno se preračunava i koristi ona kojoj je subjekat najbliži. Kod 3D trackinga potrebno je da inicijalno zaključate fokus na subjektu koji želite da fotografišete, a logika aparata će pokušati da taj subjekat, ma kako se kretao, isprati fokusom, bez potrebe da premeštate tačke fokusa.

Fokusne tačke su odlično raspoređene preko full frame kadra, čak i ako možete da odaberete samo 55 od ukupno 153 tačke. Kada D850 prebacite u DX Crop mode (na veličinu APS-C senzora), deo tražila koji nije u funkciji se zatamnjuje, pa je verovatnoća da pogrešno kadrirate svedena na nulu. Rezolucija tada opada na respektabilnih 19,4 megapiksela (D500 je 20,9 megapiksela), ali zauzvrat dobijate 50 odsto više dometa sa objektivom koji je trenutno zakačen na telo.

Brzina fokusa je za svaku pohvalu, kao i njegova preciznost, a mora biti precizan, jer senzor ove veličine ne prašta greške. Ne čudi odluka da koriste trenutno najnapredniji AF sistem koji imaju. Naglasićemo da ma koliko D850 dobro i brzo fokusirao, kada subjekat krene brzo da se kreće preko kadra ili ka aparatu... D500 daje više upotrebljivih fotografija. Procentualno razlika nije toliko velika, ali ako snimate akciju, D5/D500 će vam dati pouzdanije rezultate iznova i iznova. D850 se tokom testiranja u nekoliko situacija zbunio tokom praćenja i izgubio fokus (nije bilo prepreke), zatim ga je ponovo uhvatio i nastavio da prati (sa vrlo brzim objektivom 70-200 milimetara F2.8 VR2). U vrlo sličnim uslovima D500 nije imao tih problema. Da li to znači da je D850 loš za akcionu fotografiju? Zapravo ne, samo je osetljiviji i ne može se sa njim jurišati u boj, već treba dobro odmeriti metu. Još bitnije je da kalibrišete objektive pomoću automatske procedure za fine-tuning, koju D850 (i D500) ima integrisanu. Ne možemo dovoljno naglasiti da je dobro kalibrisan objektiv od krucijalne važnosti pri upotrebi ovog aparata.

Live View i fokusiranje su uvek bili Ahilova peta za Nikon, naročito pri snimanju videa. Dosta toga je poboljšano, pa sada imamo focus peaking, koji bojom obeležava šta je u fokusu, Pinpoint AF, koji drastično olakšava fokusiranje pri makrofotografiji jer koristi četvrtinu veličine standardne fokusne tačke da bi zaključao pravilan fokus, ali... Pri snimanju video-materijala, kvalitet fokusiranja, iako znatno poboljšan naspram prethodnih generacija, nije dovoljno dobar. Praćenje lica je nova opcija, koja funkcioniše dobro, ali kako u njoj, tako i pri snimanju statičnih kadrova može da se desi da fokus preskoči, pa se vrati (ako je podešen na automatsko fokusiranje). Takođe, pri pomeranju fokusa sa jedne na drugu tačku, tranziciju ne možemo nazvati baš glatkom. D850 koristi celu horizontalnu površinu senzora za snimanje 4K materijala. Pojednostavljeno – svaki objektiv ima svoju naznačenu žižnu daljinu, ne morate da je množite sa određenim faktorom, pa širokougaoni objektivi ostaju širokougaoni. Ako vam nedostaje malo dometa, možete se prebaciti u crop mode (žižna daljina puta 1,5) i nastaviti da snimate u 4K rezoluciji. Video-zapis se beleži u maksimalnih 4K (3840 × 2160 piksela) pri 30 fps, odnosno u Full HD-u (1920 × 1080 piksela) sa 60 fps ili slow motion videu u 120 fps. U D850 je ugrađen elektronski sistem uklanjanja vibracija i funkcioniše samo pri snimanju videa u 1080p. Njegova svrha je da pomogne u stabilizaciji slike kod objektiva koji nemaju VR (Vibration Reduction) funkciju. Još jedan nedostatak pri snimanju videa sa D850 jeste rolling-shutter efekat, koji se javlja kod brze tranzicije objekata kroz kadar, pa stubovi koji stoje pravo izgledaju nakrivljeno.

Pored klasične mehaničke zavesice, D850 ima i elektronsku zavesicu koja ima više upotrebnih vrednosti. Osnovna je da, kada se aparat prebaci u Quiet mod, omogućava bešumno pravljenje fotografija. Nema zvuka zavesice koja pada i podiže se, pa izgleda kao da gledate nemi film. Da stvar bude interesantnija, brzina aparata u ovom modu iznosi 6 fps ili 30 fps, ako ga prebacite u DX mod, sa veličinom fajla od 8,6 megapiksela. Nedostatak je isti onaj koji smo pomenuli u video odeljku – rolling shutter, pa ovu opciju treba koristiti pažljivo kako ne bi došlo do deformacija slike. U slučaju da volite da kreirate time-lapse filmove, volećete i Nikon D850. Omogućeno mu je da snima fotografije za ovaj tip filmova u rezoluciji 8K (7680 × 4320 piksela), i to uz korišćenje elektronske zavesice. Ne samo da ovo omogućava pravljenje fotografija bez ikakvog potresa usled udara zavesice, već štedi mehaničku zavesicu od desetine hiljada aktivacija koje su generalno potrebne za takav tip snimanja.

Napomenuli bismo još nekoliko stvari pred kraj. Zaptivenost aparata je na nivou D5, što nijedan FX aparat, osim jednocifrene serije, nije do sada imao još od Nikona D700 (2009. godina). Po specifikaciji, vek baterije je duži oko 50 odsto naspram one u D810 što nije tačno. Vek trajanja baterije se meri po CIPA (Camera & Imaging Products Association) standardu, koji kaže da se polovina aktivacija radi bez korišćenja blica, a druga polovina sa uključenim blicem. Kako D850 nema blic ni AF lampu, lako je postići veće cifre „na papiru”. U realnosti, vek trajanja baterije je vrlo sličan. Opcija Flicker Reduction radi odlično i nema razlike u balansu bele ili ekspoziciji kada se slika pod veštačkim svetlom koje osciluje pri radu. Ako nemate stakla iz liste preporučenih objektiva za D850, koja se nalazi na Nikonovom sajtu, morate uračunati i taj trošak. Snapbridge... Valjda će ga unaprediti da radi pouzdano. Ako je senzor iz D810 „jeo objektive za doručak”, D850 ih „proždire”, što smo i uvideli pri testiranju sa nekoliko objektiva koji nisu preporučeni. Mislite o tome.

O, Herkule, da li si uspeo da se izboriš sa zadacima koji su stavljeni pred tebe?

Od D850 se očekivalo mnogo i on pruža mnogo. Ovo je svestran aparat za sve prilike. Neće biti najbolji ni u jednoj kategoriji, ali nema tog zadatka koji pred njega možete staviti, a da ga on ne izvrši efikasno i bez ustezanja. Nikon D850 je sveobuhvatan i dobro zaokružen proizvod u svakom pogledu, pa im opraštamo sve ove godine koje smo ga čekali. On predstavlja proizvod koji ćete koristiti narednih nekoliko godina ne osećajući potrebu da ga zamenite. Ostaje samo jedno pitanje za kraj: da li Nikon D850 označava kraj ere dSLR aparata, jer njegova zamena mora da bude prokleto neverovatna kako bi ga nadmašila.

Vojislav VUJANIĆ