INTERNET<>
112017<><>

Bezgotovinski, digitalni sistem u Indiji

E-moja-upravo

Pokušaji indijske vlade da ograniče gotov novac i centralizuju identifikaciona dokumenta stvaraju ekstremne rizike za privatnost građana te zemlje

Možda se sećate da smo u tekstu „Iščezavanje gotovine” (SK 3/2017) naveli nekoliko primera država koje se već uveliko trude da izbace keš iz upotrebe. Između ostalih, pomenuli smo i Indiju, gde je povlačenjem pojedinih apoena počela agresivna kampanja tamošnje vlade za bezgotovinsko društvo, sa proklamovanim ciljem suzbijanja korupcije. Zamena i izbacivanje novčanica nije jedini postupak koji je indijska vlada preduzela sa ciljem prelaska na bezgotovinsku ekonomiju, već se vrši i otvaranje besplatnih bankovnih računa građanima, medijska kampanja popularizacije korišćenja bankarskih usluga, prvenstveno mobilnog bankarstva i e-bankinga, kao i ubrzan razvoj i agresivna implementacija, pre nekoliko godina započetog enormnog projekta, dodeljivanja identifikacionog broja (Aadhaar program) svim građanima Indije, baziranog na biometriji, koji u budućnosti treba da se potpuno integriše u finansijski sistem, čime bi se olakšao prelazak na bezgotovinsku ekonomiju. Iako se na prvi pogled može činiti da program postepenog izbacivanja gotovine iz opticaja i program uvođenja novog univerzalnog metoda identifikacije nisu usko povezani, sam indijski premijer je nagovestio da će novi identifikacioni broj igrati značajnu ulogu u konačnim fazama ukidanja gotovine.

Plan digitalizacije

Glavno pokriće indijske vlade za agresivnu politiku sveopšte digitalizacije jeste korupcija i enormne količine „crnog” ili tamnog, tj. nekontrolisanog i neoporezovanog novca koji je produkt korupcije i sive ekonomije. Takav keš kola indijskim ekonomijom izvan vladine kontrole i njime se kupuje sve, od garderobe do superautomobila, i finansira sve, od proslava, preko izgradnje kuća, do rada političkih partija, koje su, kao i u nekim drugim zemljama, magnet i idealno odredište za dilove ispod žita. Većina građana, svedočeći po brojnim anketama i reportažama, zaista uviđa problem sa crnim novcem, te ih ekstremno iritira kad komšija na socijalnoj pomoći jednog dana doveze novi mercedes ili nepoznata partija oblepi ceo grad plakatima i zakupi sve termine na televiziji. Dok keš ne pita ko je ko i šta će mu novci, elektronski finansijski sistemi ne funkcionišu tako, što dovodi do još jednog problema koji se isprečio indijskoj vladi, tj. 300 miliona ljudi bez identifikacionog dokumenta koji bi im mogao omogućiti pristup bankarskom sistemu, kao i konfuzni pačvork raznih legitimacija koje izdaje čitav niz federalnih institucija, lokalne institucije, savezne države, autonomne oblasti i oblasti(„više od autonomnih”), koje su predmet sporova sa Pakistanom i Kinom. Pošto su krajnje skeptične prema arunačalpradeškim zdravstvenim knjižicama, privatne banke imaju rigorozne zahteve za otvaranje računa, što je ukomponovano sa naviknutošću naroda na gotovinu i slabom bankarskom infrastrukturom u ruralnim predelima, rezultiralo stanjem stvari u kom velika većina građana Indije nije posedovalo bankovni račun. Zbog toga je uveden Aadhaar (znači fondacija, temelj na hindi jeziku), program identifikacionih brojeva koji su povezani sa ličnim podacima, slikama i biometrijskim podacima, to jest, otiscima prstiju i skenovima dužice oka građana, koji se nakon uzimanja deponuju u centralni registar, na osnovu kog se izdaje Aadhaar kartica i druga dokumenta. Paralelno sa tim procesom, vršena je i podela besplatnih računa kod državnih banki velikom broju građana, prvenstveno siromašnih. Planirano je da se svi administrativni poslovi sa federalnom i državnom upravom mogu objavljivati putem Aadhaar kartica, kao i imovinski poslovi, preuzimanje državnih socijalnih davanja, subvencija i drugih isplata iz kase državnih organa, kako bi se sprečile zloupotrebe državnih davanja i krađa identiteta. Iako načelno dobrovoljan, Aadhaar bi bio neophodan za sve one koji uzimaju novac od države. Sistem sadrži dvostruku proveru koja uključuje očitavanje biometrijskih podataka sa kartice, proveru u bazi podataka i proveru biometrijskih podataka osobe na licu mesta putem skenera u upravnim i finansijskim institucijama. Agresivna ulaganja vlade u Aadhaar program i bankarsku infrastrukturu kao cilj imaju povezivanje svih modernizatorskih programa u digitalni sistem finansija i administracije, koji će prednjačiti u odnosu na sisteme elektronske uprave u drugim zemljama, suzbiti korupciju, prevare, krađe i zamene identiteta, pomoći uređenju tržišta rada, edukovati građane o novim tehnologijama i mnogostruko im olakšati život i administrativno-bankarske poslove.

Kamenje spoticanja

Međutim, stvari su krenule drugačijim tokom od onog koji su vlasti planirale, što je čest slučaj, ne samo u Indiji. Kako je tokom prethodnih godinu dana projekat eliminacije gotovine i centralizacije administracije i finansija putem uvođenja centralizovanog identifikacijskog sistema napredovao, veliki broj stručnjaka iz Indije i ostatka sveta ukazivao je na negativne posledice koje ovaj projekat nosi, kao i pogrešnost ovako radikalnog pristupa u tehnološkoj promeni celokupnog finansijskog i administrativnog sektora. Program zaista od početka ima širok dijapazon ogromnih problema, koji obesmišljavaju značajan deo ovog skupa inicijativa. Da bi ilustrovali razmere disrupcije društva, pojedini zapadni komentatori su digitalizacione napore Indije poredili sa ranim talasom industrijalizacije Sovjetskog Saveza, što potvrđuje tezu da je jedan deo zapadnih analitičara vrlo problematičnih sposobnosti. I sama činjenica da neko, ma koliko nesposoban, posegne za ovom paralelom, ukazuje na postojanje ozbiljnih problema.

Posledice šoka koji je prošle godine proizvelo povlačenje pojedinih apoena (koji su činili 86% keša u opticaju u Indiji u tom trenutku), i dalje se osećaju. Pošto se regularni tokovi cirkulacije gotovine još nisu vratili u normalu, veliki broj indijskih građana je bio prinuđen da iznenada promeni životne navike iz korena kako bi se izborio sa nestašicama gotovine koju je ovo povlačenje apoena iz opticaja prouzrokovalo. Bankarske ekspoziture su dugo nakon vladine odluke bile preplavljene građanima koji su pokušali da zamene ukinute novčanice, a mnogi su zbog nedostatka gotovine bili prinuđeni da otvore račun u banci, pošto je novac postojao samo u nematerijalnom obliku kada je ogromna vrednost u apoenima iznenada obezvređena. Prvobitni problemi su ubrzo doveli do panične jurnjave da se novac podigne i naprave zalihe namirnica. Akutni nedostatak gotovog novca je u celim regijama u unutrašnjosti zemlje doveo do stanja u kome su građani pribegli trampi, robnoj razmeni kao metodu obavljanja transakcija. Stanje se s vremenom i uvođenjem novih novčanica stabilizovalo, ali su se neki trendovi nastavili i u narednim mesecima. Kako je keš sporije kružio, građani su masovno počeli da koriste elektronske platne metode. Mobilni telefoni su postali znatno raširenije sredstvo plaćanja, ali su siromašniji građani, u nemogućnosti da kupe smartfon (a takvih je nekoliko stotina miliona), ostali isključeni iz ovog trenda osavremenjavanja. Takođe, zbog lošeg mobilnog signala, stanovništvo ogromnih predela zemlje nije u mogućnosti da se efikasno služi mobilnim telefonom kao sredstvom plaćanja. I e-bankarstvo je doživelo renesansu, iako opet uglavnom kod mlađe populacije iz viših društvenih slojeva, pošto pored novčane, postoji i barijera znanja i iskustva, jer ogroman broj starijih stanovnika Indije ne zna da koristi računare ili je skeptično prema tom metodu poslovanja. Korisnici novih tehnologija nikako nisu prošli glatko u prvih nekoliko meseci krize (koja traje i danas). Zbog slabe infrastrukture internet mreže građani u mnogim mestima nisu bili u mogućnosti da koriste usluge elektronskog bankarstva (samo trećina stanovništva Indije ima ikakav pristup internetu), dok su i oni u razvijenijim sredinama iskusili ogromne probleme sa konekcijama i transakcijama zbog iznenadnog preopterećenja ili zagušenja mreže (kako bi jedna naučnica indijskog porekla simpatično rekla, Indija jednostavno ne poseduje dovoljno internet kabla za prelazak na bezgotovinsku privredu). Bitno je da je Bil Gejts (Bill Gates) pohvalio projekat indijske vlade, verovatno zato što on nije morao da čeka nekoliko sati u redu da svoje, sad obezvređene pare za sutrašnji hleb deci prebaci na račun koji na kraju nije mogao da otvori, jer ne poseduje odgovarajuću ličnu ispravu.

Banke i tvorci platnih aplikacija su naravno namirisali priliku za dranje građana koji su neuki, neiskusni ili u stisci, pa su za podizanje para, bankovne transfere i mobilne/internet transakcije uveli vrtoglave provizije koje su išle i do 20%. Banke ipak nisu prošle neokrznute, jer njihovi sistemi nisu projektovani za toliki obim posla. Računarski sistemi su redovno padali, dodatno pojačavajući krizu, dok su deficiti banaka na svim poljima, od ljudstva, preko raspoložive propusne moći mrežne infrastrukture, do broja ATM-ova (kojih Indija u poređenju sa slično razvijenim zemljama ima veoma malo po glavi stanovnika) i dalje prisutni.

Sa druge strane, osladili su se hakeri, lopovi i prevaranti, koji su takođe videli mogućnost za zaradu u milionima novih korisnika bankarskih usluga koji su mahom neupućeni, i preopterećenim sistemima banaka koji su zbog obima posla izgubili na sigurnosti. Prošle godine samo u oktobru je prijavljena krađa podataka sa 3,2 miliona platnih kartica.

Klimava fondacija

Ni Aadhaar program nije zablistao kada je u pitanju bezbednost, što je svakako prilično zabrinjavajuće za milijardu i kusur njegovih korisnika. Benigni propusti vladinih službenika učestalo se razvijaju u ogromne probleme. Vlada jedne savezne države je prilikom slanja podataka u centralnu bazu, zbog kvara opreme nepovratno izgubila podatke o 300.000 ljudi. Često se i na stranicama zapadnih medija mogu pročitati reportaže o zamenjenim identitetima i ispovesti osoba kojima su državni organi pobrkali podatke, recimo greškom im dodelili biometrijske podatke ili finansijske obaveze drugih ljudi sa istim imenom. Slučajevi ovakvih ili još gorih zabuna državnih organa nisu ništa u poređenju sa akcijama zlonamernih pojedinaca. Sistem, kojem zbog obima i prirode posla, pristup ima veoma širok i šarolik spektar službenika sa svih administrativnih nivoa (kao i privatnih kompanije koje sarađuju na programu ili su dobile pristup od vlade zarad lakšeg obavljanja svoje delatnosti) i koji je pritom po navodima indijskih IT eksperata nedovoljno dobro obezbeđen, na jednom mestu sadrži gigantski broj podataka koje neovlašćeno lice može da zloupotrebi ili da se njima okoristi krađom identiteta neke osobe.

Ako se implementacija nastavi planiranim tempom, preko milijardu ljudi koji variraju po društvenom položaju, od onih sličnih protagonisti iz „Slumdog Millionaire”, do onih sličnih njegovom suparniku za naklonost voljene devojke, od nepismenih seljaka sa oboda Himalaja, preko ljubaznih „Jackova” i „Mikeova” iz call centra, do bolivudskih zvezda, multimilijardera i vodećih političara, biće u jednoj bazi podataka koja će sadržati njihove lične podatke, biometrijske podatke, imovinske karte, listing finansijske aktivnosti i šta sve ne. Treba imati na umu da je to zemlja koja ima mali budžet za cyber bezbednost, raširenu korupciju i nedovoljno razvijenu internet infrastrukturu. Nije ni čudo što građani Indije nisu ubeđeni da sistem može da obezbedi sigurnost njihovih podataka. Do takvog zaključka su došli i mnogi indijski i strani stručnjaci, te je Aadhaar program kritikovalo šaroliko mnoštvo ljudi, među kojima je i sadašnji indijski premijer Narendra Modi. Iako je Modi glavni inicijator cele digitalne bezgotovinske revolucije, sadašnji premijer je 2014, kada je prethodna vlada započela uvođenje Aadhaar programa, bio veoma kritičan prema njemu, u prvom redu ukazujući na nemogućnost da se podaci adekvatno obezbede.

People vs...

Kao skeptičan prema Aadhaar programu se pokazao i Vrhovni sud Indije, koji je u brzoj sukcesiji doneo dve odluke koje su znatno uzdrmale vladu u njenim inovatorskim naporima. Prvo je Vrhovni sud odbacio vladinu uredbu koja diktira da svi korisnici socijalnih davanja moraju biti u Aadhaar sistemu, zabranivši vladi da ikom ukine davanja zato što nije deo programa. Nedugo zatim, Vrhovni sud je privatnost proglasio za neotuđivo ljudsko pravo i sastavni deo Ustava Indije. Ova odluka će po rečima pripadnika nevladnih organizacija koji su ovaj predlog podneli Vrhovnom sudu, znatno ograničiti sposobnost vlade da nameće Aadhaar program, uvodi dodatna ograničenja ili nasilno prikuplja biometrijske podatke građana. Ponašanje Vrhovnog suda Indije je za svaku pohvalu i šalje blistav primer nezavisnosti pravosuđa kao treće grane vlasti, koji treba da posrami i razvijene zapadne zemlje, da ne govorimo o kojekakvim tranzicionim poludemokratijama.

Znamo šta ste kupili prošlog leta

Svakako, pored stalnog insistiranja indijske vlade da će digitalizacija i centralizacija finansijskog i administrativnog sistema uvesti Indiju u 21. vek, olakšati život građanima, suzbiti korupciju i sivu ekonomiju, jasno je da će dotična vlada na kraju ovog skupa projekata, ako se oni u potpunosti implementiraju, na raspolaganju imati ekstremno efikasan i opsežan sistem za potpuni nadzor građana i skoro kompletnu kontrolu nad njihovim ličnih finansijama, čime će Indiju preobraziti iz zemlje „Male neveste” u zemlju „Velikog brata”. Vlasti obično ne mare za sve teškoće koje će snaći građane, kao ni za sve zloupotrebe koje će iz sistema neumitno proizići, dokle god imaju novu igračku na raspolaganju u državnom aparatu moći, po mogućnosti bez izbornih posledica. Ovo nije slučaj samo u Indiji, ali su kod njih problemi daleko izraženiji i ozbiljniji, a pride je na udaru neuporedivo veća populacija.

Dok većina zapadnih medija konstantno vidi totalitarne tendencije u svakom potezu kineske vlade, čak i mali broj onih koji prenose kritičke članke indijskih novinara i stručnjaka u vezi sa projektom digitalizacije u Indiji, zapostavljaju najvažniju stvar koju treba reći po ovom pitanju. Glavni problem nije indijska vlada ili manjkavosti projekata koje uvode, nije problem loša infrastruktura, nespremno stanovništvo, bezbednosni rizici, korupcija, hakeri. Sam koncept centralizacije i digitalizacije kompletnog administrativnog i finansijskog sistema predstavlja glavni problem. Taj projekat se na žalost odvija svuda po svetu, ali mu nije pridavano pažnje jer se u zapadnim zemljama uvođenje novina odvija glatko, bez trzavica i problema specifičnih za Indiju. Dati u ruke državi ovako moćan nadzorni i kontrolni alat nad sveukupnim fondom finansijskih sredstava, neumitno vodi zloupotrebama od strane te države. U vreme kada je informacija najveća vrednost i izvor moći, nadzor nad svim ličnim i finansijskim informacijama predstavlja apsolutnu moć koja, kao što bi baron Akton rekao, apsolutno kvari. Put do totalitarizma u budućnosti garantovano je popločan svežnjevima banknota povučenih iz upotrebe.

Srđan BRDAR

 
Bezgotovinski, digitalni sistem u Indiji
Šta mislite o ovom tekstu?
Bezbednost
Tromeđa odnosa politike, psihologije i zabave
WWW vodič
Home / Novi brojArhiva • Opšte temeInternetTest driveTest runPD kutakCeDetekaWWW vodič • Svet igara
Svet kompjutera Copyright © 1984-2018. Politika a.d. • RedakcijaKontaktSaradnjaOglasiPretplata • Help • English
SKWeb 2.54
Opšte teme
Internet
Test Drive
Test Run
PD kutak
CeDeteka
WWW vodič
Svet igara



Naslovna stranaPrethodni brojeviOpšte informacijeKontaktOglašavanjePomoćInfo in English

Svet kompjutera