Kada govorimo o Arduinu, pod pojmom šild (shield) se podrazumevaju štampane ploč(ic)e (PCB, printed circuit board) koje se na Arduino naprosto „nabadaju”. Na taj način se, u zavisnosti od šilda, osnovne mogućnosti Arduina povećavaju, a mnogi projekti znatno olakšavaju. Šildovi mogu imati takozvane prolazne pinove, pa je moguće dodavati više njih jedan na drugi. Neki nemaju takvu mogućnost iz tehničkih razloga, bilo da iskorišćavaju skoro sve pinove, pa je eventualni šild iznad bespredmetan, bilo da za prolazne pinove jednostavno nema mesta. Šildova ima mnogo, neki su specifični za određeni Arduino, neki su jednostavno varijacija na temu, a mi ćemo proći kroz najbitnije i najčešće. Seriju šildova otvaramo sa Proto(type) šildom.

Namena Proto šilda je da se određeni projekat prvo razradi, a potom da se na njega zaleme senzori, moduli i druge elektronske komponente. Na taj način se dobija „stand alone” projekat koji može da započne samostalan život. Proto šild koji ćemo vam predstaviti jeste kineska kopija Adafruit šilda verzije pet, a uz njega se dobija i mini breadboard ploča. Oblika i dimenzija je Ardoino Una i najpodesniji je za rad sa njim, mada se može koristiti i za: Leonardo, Mega, NG, Duemilanove i druge. Najveći deo šilda zauzimaju sitni otvori obloženi sa obe strane ploče, tako da se komponente ili žice mogu lemiti sa obe strane. Iz praktičnih razloga, komponente se najčešće postavljaju sa gornje strane, dok se sa donje strane obično prave „mostovi” od kalaja. Otvori su 0,1 × 0,1 inč razmaka i odgovaraju onima na breadboard pločama, a samim tim i modulima. Primećujemo već pripremljene, definisane i obeležene vodove za GND i 5V u po dva reda. Ovi vodovi se protežu po sredini i krajevima površine namenjene za rad. Tu je deo predviđen za postavljanje DIP (dual in line) integralnog kola do 20 pinova. U pitanju su čipovi sa nožicama koji prolaze kroz ploču. Nasuprot tome, ostavljeno je i mesto sa 14 pinova za SOIC (small outline IC), a u pitanju su čipovi koji se na ploču leme sa gornje strane. U samom uglu je predviđeno mesto za ICSP hedere, ako se za njima ukaže potreba.

Na šildu primećujemo dva „button” prekidača, od kojih je jedan reset samog Arduina, dok se drugi može programirati po potrebi. Ovaj drugi prekidač nema prateći otpornik (pull-up/pull-down), koji se prilikom izrade projekta mora dodati ili se uključiti onaj ugrađen u Arduinu (INPUT_PULLUP). Takođe, tu su i dve LED (obe crvene) sa pratećim otpornicima koje se takođe mogu programirati. Svi pinovi na Arduinu imaju svoje ženske pin hedere na šildu koji su uvučeni unutra, tako da je dalja nadogradnja šildova nemoguća. Nedostaje samo veza sa SCL i SDA pinovima. Dodat je još po jedan red ženskih hedera za GND i 5V i vidi se da je na šildu stavljen akcenat na 5V. Na kraju, tu su predviđena mesta za opcione kondenzatore od po 0,1 mikrofarad za povećanje stabilnosti napona.

Napravili smo jedan skeč gde ćemo prekidačem na ploči upaliti jednu od LE dioda.

const int buttonPin = 2;

const int ledPin = 8;

int buttonState = 0;

void setup() {

pinMode(ledPin, OUTPUT);

pinMode (ledPin, INPUT);

digitalWrite (ledPin, LOW);

}

void loop() {

buttonState = digitalRead(buttonPin);

if (buttonState == LOW){

digitalWrite(ledPin, HIGH);

} else {

digitalWrite(ledPin,LOW);

}

}

U suštini, u pitanju je blago prepravljeni blink skeč, kome smo dodali mogućnost uključivanja putem prekidača. Skeč je postavljen klasično, dok se sve dešava u loop funkciji, gde čekamo stanje prekidača i, u zavisnosti od očitavanja, „palimo” LED. Povezivanje ide prema fritzing šemi (slika gore), gde smo dodali jedan otpornik od 10K i povezali ga na 5V (pull-up) da bismo eliminisali „plivajući” input i dozvolili ispravno očitavanje logičke nule i jedinice.

Proto šild je prilično jednostavan za ugradnju i pravljenje projekata, i sa njim neće imati problema ni oni manje iskusni. Mi nastavljamo seriju šildova u sledećem broju, a oni koje smo vam spremili u narednom periodu neće biti ovako lagani.

Dejan PETROVIĆ