Apple iOS 10

Pad prodaje je očigledno uzdrmao kompaniju Apple. Jubilarna deseta verzija njihovog operativnog sistema za prenosne uređaje donosi malo noviteta u broju, ali veoma značajnih jer otvaraju put u otvorenije i slobodnije.

Analiza novih verzija operativnih sistema pametnih prenosnika danas izgleda znatno drugačije nego u nekim prethodnim godinama. Ako ni zbog čega drugog, sada se izmene tiču stotina miliona korisnika čije apetite ne mogu zadovoljiti samo redovna osveženja hardvera poprilično velike grupe proizvođača. Moraju ih pratiti i napredak softvera. Dodatno, kako je broj korisnika svih preživelih platformi toliko veliki, čak i male softverske izmene mogu imati veliki odjek u načinu korišćenja uređaja u rukama raznolikog svetskog stanovništva.

Kada u takvom kontekstu govorimo o desetoj verziji jednog od viđenijih takmaca ove neobične igre na bodove ekonomske moći, stiče se utisak da se zaokružuju neke od priča koje smo naslućivali godinama. Poslednja verzija mobilnog operativnog sistema kompanije Apple sa sobom donosi više nego ikada, i to ne toliko u smislu funkcionalnosti ili izmena u dizajnu, koliko u svojevrsnom obrtu do sada nebrojeno puta potvrđenog pogleda na načine korišćenja popularnih uređaja čije imena počinju malim slovom „i”.

Malo istorije

Prvu verziju svog mobilnog operativnog sistema, Apple je promovisao prilikom predstavljanja originalne verzije iPhone uređaja, 2007. godine. U to vreme, ovo parče softvera je nosilo ime iPhone OS i u naredne tri godine, gotovo u pravilnim razmacima, predstavljane su nove verzije. No, 2010. godine, pola godine nakon što je Stiv Džobs predstavio iPad, operativni sistem je dobio današnje ime. Već krajem iste godine, ovaj operativni sistem je koristilo preko polovine svih pametnih telefona i tableta na svetu. Do danas je u svetu prodato preko milijardu uređaja sa iOS-om na sebi. Takvu bazu ne treba potcenjivati, čak i u poređenju sa Androidom čiji OEM partneri prodaju više od milijardu uređaja u dobroj godini (npr. 2014.).

Iako je u hardverskom smislu kompanija Apple uvek bila sinonim za dobar dizajn, a takvu reputaciju je stekla čestim revolucijama i redefinisanjima poznatog, u domenu dizajna grafičkog korisničkog interfejsa iOS-a igrala se nešto konzervativnija igra. Prvih šest verzija iOS-a su imale veoma sličan dizajn korisničkog interfejsa, poprilično konzistentan i minimalno menjan. Sedma verzija je, pak, donela veliki broj vizuelnih izmena i na izvestan način osvežila čitavu gamu proizvoda najbogatije svetske korporacije (bar prema nekim karakteristikama). Jedan od ključnih elemenata izmene tada je bio potez „izvlačenja” informacija iz aplikacija, koje su do tada nekako ljubomorno čuvale podatke unutar svog konteksta i njihov prikaz u Notifications Centre sekciji. Takođe, uveden je i Control Center, pomoću kog se jednostavnije upravljalo uređajem. Neke od funkcija koje je u to vreme imao i Android i Windows Phone, Apple je uvodio sporije. No, tada se, uprkos početnoj euforiji, brzo videlo da se radilo o poprilično ubrzanoj realizaciji novog OS-a, te se ipak čekalo na buduća osveženja. Naredne dve verzije, osma i deveta, rafinisale su revoluciju započetu u sedmoj verziji i na izvestan način zaokružile sliku, koliko u oblasti dizajna, toliko i u domenu funkcionalnosti.

Dizajn u centru

Korisnici Android telefona često ne vide razlike između više različitih verzija iOS operativnog sistema i obratno. Ipak, dugogodišnji korisnici Apple ekosistema će primetiti i najsitnije razlike u vizuelnom identitetu osnovnog interfejsa, ali i aplikacija koje su instalirane. U desetoj verziji se u domenu vizuelnog vraćaju veoma distinktivni oblici „kartica” u vidu zaobljenih pravouganoika koji uokviruju srodne funkcije i funkcionalnosti. Tako iOS sada mnogo jednostavnije organizuje pakovanje funkcija nego ranije. Na izvestan način, može se povući paralela između ovakvog pakovanja i Google opcije Now, koja interesantne informacije slaže u kartice – čiji oblik opet nije zaobljen. Dovoljno slično, dovoljno različito!

Zvezda prethodnih generacija, Control Center, pretrpeo je izvesna unapređenja vredna pažnje. Sada je i to „kartica” koja se poziva na isti način kao i ranije – iz donjeg dela ekrana nagore. Opcije su bolje organizovane, a upravljanje multimedijom je dobilo više prostora i lakše se koristi. Promenjen je i način indikacije pritisnute opcije – sada se belom bojom označava selektovana opcija, a crnom bojom (unutrašnje ikonice „dugmeta” ili opcije) neaktivna ili isključena opcija.

Navedeni način distinkcije je prenet i na čitav interfejs telefona – nekada nestali tragovi senki (iz nekih od prethodnih serija) su rafinisani, a krunisana je providnost koja logično nastavlja nit koju je 2013. donela sedma iteracija. Takođe, čini se da su i gradijenti, „proterani” iz ranijih dizajna, dobili novu šansu pa čitav interfejs deluje svetlije i jasnije nego ranije. Ipak, dosta se korisnika žali u poslednje vreme da pokušaj stavljanja čisto bele slike kao pozadine rezultira u posivljenju i gradijentu primenjenom „bez pitanja”.

Posebnu pažnju u novoj verziji čini se da su dobili vidžeti. Kao što je poznato, u ranijim verzijama iOS-a, ovi mali softverski dodaci nisu bili podrazumevani. Štaviše, Apple kao da se trudio da ih ne uključi. U pomenutoj sedmoj verziji sistema, dodati su rudimentarni vidžeti, ali je njihovo rafinisanje usledilo tek u naredne dve verzije iOS-a gde je Apple otvorio vidžete programerima partnerima. Nakon početnih problema, koji su očekivano prisutni u Apple ekosistemu, nekako se stiče utisak da je taj odnos poprilično ispeglan. Za razliku od pristupa u Androidu gde programeri imaju previše slobode, što često rezultira potpuno neuređenom iskustvu, Apple je strogim pravilima vizuelnog slaganja uspeo da izdejstvuje bolje uklapanje vidžeta sa ostatkom interfejsa.

U novom iOS-u, vidžete je moguće dodati na naslovnoj stranici, Notifications Centeru i ekranu zaključanog telefona. Čini se, pak, da je samo vidžet za vreme savršeno uklopljen u dizajn. Neki korisnici hvale i Activity vidžet koji omogućava da se postave ciljevi i prati status postavljenih zadataka. Ranije su korisnici Androida optuživali Apple za nefleksibilnost. Dodavanje nekoliko korisnih vidžeta, i kvalitetna podrška za programere u postavljanju novih, verovatno će umanjiti pritiske korisnika Google ekosistema, iako je jasno da iOS nikada neće imati ni broj ni raznovrsnost dodataka ovog tipa kao Android.

Kada je Apple prošle godine uveo 3D touch opciju na iPhone 6s uređaju, korisnici su je smatrali interesantnom opcijom koja ipak više deluje kao kuriozitet nego kao jasno oblikovana funkcija. No, tako to biva u svetu iOS-a, gde se funkcije pojavljuju u rudimentarnom obliku, bez adekvatnog API-ja za spoljne programere, a koje u kasnijim verzijama sistema evoluiraju ili nestaju bez traga. 3D touch će dugogodišnjim korisnicima personalnih računara zaličiti na desni klik, kojim se unutar aplikacija otvarao nekakav brzi meni, kontekstualno vezan za tu aplikaciju. Takav meni bi obično nudio neka brza podešavanja ili opcije unutar konteksta izabranog ekrana aplikacije. Slično funkcioniše i 3D touch, s tim da se to sve odvija u dobro dizajniranom ruhu iOS ekosistema. U novoj verziji operativnog sistema, ova opcija je sveprisutna i ukoliko posedujete najnoviji uređaj iz game pametnih telefona, umećete da uživate u novim menijima i dostupnim modifikacijama korisničkog iskustva. Vlasnici starijih telefona, posebno onih manjih i manje modernih od iPhone 6s, imaće za čime da žude.

Dugo je podrazumevana čet aplikacija unutar iOS-a bila lakmus-papir konzervativnosti operativnog sistema. Neki će reći predugo. Dok su Google i Microsoft svoje aplikacije sređivali redovno, Apple je napredak u ovom domenu sveo na pitanje prikaza, a ne funkcionalnosti. Ipak, sve se to menja u novoj verziji gde jednu od glavnih uloga, a na zadovoljstvo velike publike, igra upravo nova i poprilično drugačija aplikacija za čet i poruke.

Iako bi prvi pogled na samu aplikaciju ukazao da se ništa posebno nije promenilo, već nakon ulaska u konverzaciju sa kontaktima u iMessage aplikaciji, shvatili biste da na raspolaganju imate poznate funkcionalnosti iz savremenih čet-aplikacija poput Vibera, Snapchata ili WhatsAppa. Aplikacija je (napokon) proširiva dodacima, a to otvara put programerima da obogate i suštinski promene ovu, najkorišćeniju aplikaciju na Apple uređajima. Programeri će prepoznati opciju komentarisanja postova svojih sagovornika stavljanjem Thumbs Up ili Down znaka, kao što to radi, na primer, Slack. Tu su i stikeri i emotikoni i sve što vam je potrebno za jedan slikovit i interesantan razgovor. Pri tom, pravi dodaci tek dolaze.

Diferencijalno, nego kako

Kada se pojavio Windows 10 operativni sistem, jedan od najbitnijih aspekata bilo je pitanje bezbednosti informacija koje operativni sistem nadgleda. Ako pogledamo poslednjih nekoliko verzija Android operativnog sistema, videćemo da se i kod njih dosta ulagalo na povećanje bezbednosti podataka koje „delite” sa aplikacijama koje su već instalirane ili ih kroz odgovarajuću prodavnicu naknadno na svoj uređaj postavljate. No, uprkos uveravanjima iz Microsofta ili kompanije Google, jasno je svima da je doba u kom živimo oivičeno skupljanjem korisničkih informacija i korišćenjem naprednih tehnika mašinskog učenja koje za cilj imaju da za vas pripreme takozvano personalizovano iskustvo.

Pomalo odmetnički nastrojeni, vodeći ljudi kompanije Apple nisu učestvovali u ovakvom načinu i sve vreme svog bivstvovanja na sceni pametnih prenosnika su zapravo tražili način na koji bi vaše informacije koristili (jednako kako i drugi), ali uz izvesnu dozu depersonalizacije, odnosno uklanjanja identiteta posmatranog korisnika. Jednostavnije rečeno, Apple se trudio da pronađe način da vas ne posmatra kao osobu sa imenom i prezimenom, nalogom za taj i taj servis ili softver (društvenu mrežu, na primer), već kao osobu sa tim i tim karakteristikama. Dakle, njima je zapravo bitno da znaju šta i kako radite na webu, a ne ko ste vi zapravo. Apple ovo zove diferencijalnom privatnošću.

Da se razumemo, bolje obaveštenim i kuriozitetima nahranjenim pojedincima, ovaj pojam nije stran ili nov. Istraživanja na temu uzorkovanja podataka o korisnicima bez uključivanja informacija o identitetu, te njihovog namernog odstranjivanja iz skupa relevantnih podataka su aktuelna već decenijama. Akademske institucije zapadnoga sveta na ovu temu žamore dovoljno dugo, da je kompaniji Apple bilo dovoljno jednostavno da ne „izmišlja toplu vodu”, već u praksi primeni jedan sasvim solidno oblikovan i osmišljen koncept. Suštinski, skupovi podataka o „ponašanju” korisnika prolaze kroz sisteme heširanja, izvlačenja minimalnih skupova povezanih informacija i unošenja „soli” ili šuma. Heširanjem se podaci „maskiraju”, izvlačenjem minimalnih skupova se iz skupova podataka uklanjaju tačno određene klase informacija, dok se unošenjem šuma na izvestan način određeni aspekti podataka „kvare” u cilju nemogućnosti vraćanja u prvobitan oblik.

Ovakav pristup zaštiti osetljivih podataka za Apple nije novost i prisutan je gotovo sve vreme postojanja ovog brenda. Poznati su i događaji u nedalekoj prošlosti kada je Apple svojim potezima dokazivao odanost zaštiti podataka o ličnosti svojih korisnika, uprkos pritisku snažnih i moćnih institucija SAD. Ako se ijedna relativno objektivna karakteristika može pripisati ovoj kompaniji kao vrhunska, to je upravo zaštita osetljivih podataka. Način na koji iOS 10 implementira diferencijalnu privatnost je takav da obezbeđuje da se podaci pre slanja na servere sa uređaja podvrgavaju nizu algoritama koji nasumice mešaju njihov raspored i primenjuju gore opisane tehnike uklanjanja i maskiranja osetljivih informacija.

Treba biti svestan da svi procesi pomenutih tehnika koji se primenjuju nad podacima otežavaju rad sistemima za mašinsko učenje. No, kako ova oblast napreduje krupnim koracima, svakoga dana je sve lakše pretraživati depersonalizovane podatke, bilo da su na jediničnom ili agregiranom nivou (skupljeni, odnosno grupisani po nekom merljivom kriterijumu). Takođe, u svetu startapa, diferencijalna privatnost igra ključnu ulogu u diferencijaciji od velikih, etabliranih preduzeća koje su u prošlosti zloupotrebljavala identitet korisnika ili to, pak, još uvek čine. Tako združena, kolektivna snaga računarskog metoda analize bez osetljivih podataka može pobediti u trci sa trenutno vladajućim skupom neosvešćenih korporacija i pojedinaca.

• • •

Deseta verzija popularnog operativnog sistema je sama po sebi vrednost, posebno ako se u kontekstu nađu misli o brojnosti uređaja, te relativno ravnomernoj frekvenci izdavanja verzija. Apple je ovim softverom pokazao nekoliko važnih osobina. Pre svega, možemo reći da je zid kojim je ova kompanija do sada branila svoj ekosistem od „proširenja” koje su donosili programeri konačno pao! Ovo je veoma značajan aspekt, jer omogućava ne samo iOS-u da postane bolji i otvoreniji sistem, koji lakše prihvata veći broj različitih grupa i niša ljudi, već i pojačava pritisak na konkurente da iznedre nešto novo i bolje. Naime, kako je do sada Android u disciplini otvorenosti zauzimao dominantnu poziciju, u tom se aspektu u kompaniji Google nije previše menjalo kroz godine. Ukoliko želi da zadrži tu lidersku poziciju u domenu proširivosti i otvorenosti, Android će sada morati da otvori stare beležnice i revalorizuje stare i skuje nove ideje.

Aspekt očuvanja privatnosti korisnika i dalje je pivotalno ugrađen u srž Apple ekosistema. Ipak, kada obogatite takav sistem pojmom otvorenosti i proširivosti, morate pokazati da se vaše vrednosti zaštite neće urušiti kao kula od karata. To je prvi zadatak kompanije koja već duže vreme poprilično sigurnim koracima utvrđuje svoju poziciju, uprkos zabeleženom padu prodaje iOS uređaja. Ne treba zaboraviti da je Apple nedavno omogućio da njihov programski jezik Swift postane dostupniji široj publici, te da je u poslednjih nekoliko meseci lansiran nemali broj olakšavajućih alatki i tehnologija koje će obezbediti „svežu krv” u svetu programerske zajednice. Sve to zaokružuje jednu razvojnu strategiju sa velikim planom opstanka i razvitka.

Negde na pola puta između inovativnosti i bezbednosti, plesali bi mnogi. Da ih percipiraju naprednima, a opet bezbednima. No, ako su nam latinske sentence ikakav putokaz u ovom, od stvarnosti često otuđenom dobu, do zvezda je put od trnja. Može li Apple da ispravi krivu svog prodajnog pada i dokaže svoju „plavu krv” ili je paket novog iOS-a i iPhonea (7) samo deo labudove pesme prenosnika koji već devet godina vladaju našim životima, pokazaće narednih nekoliko kvartala. U međuvremenu, očekujte još puno zanimljivih peckanja iz suprotnih tabora.

Momir ĐEKIĆ