SoftBank preuzima ARM Holdings

Dok Britanija pronalazi način izlaska iz turbulencija izazvanih najavom napuštanja Evropske Unije, moćne kompanije sa Istoka koriste situaciju u svoju korist i najavljuju „otuđenje” simbola britanske tehnološke stvarnosti.

U osvit zore tehnološke revolucije globalno povezanih uređaja, akvizicije su očekivana stvar. Među njima se neretko pojavi ona koja neke od nas, koji dešavanja u svetu tehnologije pratimo duže, natera da porazmislimo o prolasku vremena i iznenađenjima koje ono nosi. Poslednje u nizu onih koja će pomutiti razum nacionalnog, zatvorenog i tradicionalnog razmišljanja jeste najavljeno preuzimanje kompanije ARM Holdings od strane japanskog telekomunikacionog giganta. Igra politike ili najava kapitulacije zapadnog sveta i predavanje štafete Istoku? Ili pomalo od oba...

Pitanje časti

Nedavno održani referendum u Ujedinjenom kraljevstvu je u političkom smislu nedvosmisleno bio događaj broj jedan u žiži elektronskih medija. Ekonomska strana ovog događaja je bila istraživana na krajnje zanimljiv način i pre samog događaja. Zagovornici ostanka Kraljevstva u Evropskoj uniji su pokušavali da zaplaše narod najavama turobne ekonomske stvarnosti u toku izlaska, dok su njihovi protivnici najavljivali blagostanje izazvano zadržavanjem viška novca koji je navodno išao u ruke bahatih Evropljana. Kao što danas znamo, nijedna od te dve računice nije bila na čvrstim nogama. Ipak, odmah nakon što je bilo jasno da su se građani Ostrva odlučili za napuštanje zajednice, privreda je reagovala.

Berza je prva osetila turbulencije, a za njom je ubrzo krenula i britanska funta. Nisu se početni trzaji ni stišali, a ekonomisti širom sveta su počeli da ispredaju sopstvene teorije o kratkoročnim i dugoročnim efektima ovog političkog događaja. Poslednje procene Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ipak nisu svetle. Procena rasta za tekuću godinu je smanjena sa 1,7 na 1,5 odsto, dok je prognoza rasta za sledeću snižena sa 2,2 na 1,3 odsto. MMF je procenio da će svetske ekonomije pretrpeti pad procenjenog rasta i to sa 3,5 na 3,4 odsto. Ključna reč iza ovih procena je – neizvesnost!

Ipak, u svetu informacionih tehnologija, koje u poslednjih nekoliko decenija poznaju samo vrtoglavi rast, mesta za neizvesnost nema. U ovom domenu, UK je među svetskim liderima. Dobro je poznato da je samo u svetu finansijskih tehnologija, Ujedinjeno kraljevstvo razvijeno (u smislu vrednosti tržišta) koliko gotovo čitav ostatak Evrope (uključujući i Nemačku). Ipak, ARM Holdings, kompanija koja je u svom poslu ime za respekt širom planete, ponos britanske nauke i tehnike, piše svoju poslednju priču u bojama zastave države čija je sudbina neizvesnija no ikad. Trenutak u kom se najava promene vlasnika dešava nije mogao biti složeniji za prosečnog Britanca. Radi se o kompaniji koja je sinonim za Britaniju i njihov doprinos informacionim tehnologijama na kraju dvadesetog i početku ovog stoleća.

Malo istorije

Davne 1985. godine, kompanija Acorn Computer Group je razvila prvi komercijalni RISC procesor. Samo pet godina kasnije, Advanced RISC Machines (ARM) nastaje kao kćerka-kompanija Acorna i, u dogovoru sa kompanijom Apple Computer, stvara novi standard u svetu računarstva. ARM tehnologija će biti prvi put licencirana, i to od strane tehnološkog lidera tog vremena, kompanije VLSI Technology. U narednim godinama veliki broj renomiranih kompanija kupuje licence za proizvodnju ARM komponenti. Britanska kompanija sarađuje sa svim velikim imenima u industriji u godinama koje slede. Konačno, 2002. godine, milijarditi procesor baziran na ARM tehnologiji biva isporučen. U narednih deceniju i po, ARM u potpunosti dominira RISC svetom, beskompromisno vladajući u domenu prenosnih uređaja (ne uključujući laptopove).

U ovom trenutku, u gotovo svakom uređaju na tržištu tabličnih računara i pametnih telefona, ali i u ruterima, svičevima, NAS uređajima, dronovima i drugim proizvodima, nalazi se procesor zasnovan na ARM tehnologiji a kog potpisuju proizvođači sa svih meridijana, od SAD do Kine. Samo u prošloj godini, svet je konzumirao veći broj proizvedenih procesora zasnovanih na ARM tehnologiji, no što je Intel proizveo u istoriji svog poslovanja! To je podatak vredan svakog poštovanja.

Sa druge strane Pacifika, u Japanu, tri i po decenije postoji kompanija po imenu SoftBank. Ova japanska kompanija sa sedištem u Tokiju se, prema podacima sa Forbes liste, kotira u prvih 70 kompanija na svetskom nivou, uzimajući u obzir imovinu, prodaju, tržišnu vrednost i količinu profita. Originalno fokusirana na tržište telekomunikacija, kompanija SoftBank je, što akvizicijama, što investicijama, prisutna u mnogim oblastima poput finansija, medija i prodaje.

Korak napred kroz šumu politike

Leto 2016. godine, Masajoši (Masayoshi) Son je dočekao nervozno. Ovaj Japanac, zvanično drugi po bogatstvu u ostrvskoj državi, osnivač i izvršni direktor kompanije SoftBank, konačno je povukao potez koji mu je već dugo bio u mislima. Javnosti je saopštena količina novca koju SoftBank namerava da utroši na akviziciju ponosa britanske nacije. U pitanju je iznos od 32 milijarde američkih dolara. U biznisu je često najbitniji trenutak u kom se neki potez povlači. Da je ovaj bio povučen, recimo, prošle godine u isto vreme, ista količina novca u jenima (japanskoj valuti) bi bila bar za trećinu veća. Pad funte je nedvosmisleno bio argument u čitavom procesu.

Drugi argument je svakako stanje na svetskim tržištima. Globalno povezani uređaji su nam bliži nego ikada, a prodaja pametnih telefona je značajno usporila svoj rast. Traži se sledeći talas i SoftBank (ali i mnogi drugi) tu vide upravo uvek povezane kućne uređaje, pametne automobile i druge proizvode o kojima se već neko vreme govori.

Komentara na najavljenu akviziciju je mnogo. Izvršni direktor kompanije ARM je istakao kako se vizije budućnosti ove dve kompanije poklapaju. Ipak, nije propustio da doda kako sada, kada je ponuda za kupovinu u domenu javne rasprave, neko drugi može ponuditi čak i veću sumu novca i time Japancima preoteti „mladu”. Britanske javne ličnosti i političari nisu štedeli ovu vest komentara. Dok su je jedni osuđivali, poput osnivača ARM-a Hermana Hausera, drugi su je odobravali, poput Filipa Hamonda, novog ministra finansija. Hamond je ponudu komentarisao i kao potvrdu da je Britanija i dalje „jedna od najatraktivnijih svetskih odredišta za investicije”. Uprkos komentarima karakterističnim za britanske uslove, važno je reći da kompanija ARM ima jako malo prihoda iz rada svojih partnera iz Evrope, gde se (zajedno sa domaćim prihodima) generiše svega jedna desetina ukupnih prihoda. Kompanija dominantno zarađuje u Aziji (52 odsto ukupnih prihoda) i Americi.

Sam izvršni direktor SoftBanka, gospodin Son, na konferenciji za novinare je istakao da „veruje u Ujedinjeno kraljevstvo”, a da je ova ponuda nastala u cilju zadovoljenja želje kompanije da se posveti revoluciji globalno povezanih uređaja. „Prvo je bio internet, pa prenosni internet. Sada je tu internet stvari, koji će biti najveća promena paradigme u ljudskoj istoriji. Ovu investiciju činimo na početku te promene”, ponosno je izneo Son i dodao da mu je želja da zadrži rukovodstvo u Kembridžu i da duplira broj radnih mesta u narednih pet godina. Ovom planu, idealno naštimovanom za uši britanskih novinara, Son je dodao i obećanje da je svoje navode spreman da stavi na papir, u skladu sa britanskim zakonima.

SoftBank je do sada imao puno iskustva u akvizicijama, ali ne toliko u kompanije namenjene intelektualnoj svojini ili proizvodnji hardvera, već dominantno na polju usluga. Od većih, karakteristične su investicije u kompanije Yahoo, Alibaba i Sprint (američki telekomunikacioni operater). U poslednjim finansijskim dokumentima, iznos duga ove kompanije je iznosio nezanemarljivih 106 milijardi američkih dolara. Iznos potreban za kupovinu ARM-a će dodatno otežati ovu brojku.

Bitno je istaći da je Son svoju poziciju izvršnog direktora osnažio nedavnom odlukom da na toj poziciji ostane još bar pet do deset godina, uprkos inicijalnom planu koji je podrazumevao prepuštanje kontrole za to pripremanom menadžeru. Ipak, kandidat kome je fotelja bila namenjena, Nikeš (Nikesh) Arora (deset godina rada na visokim pozicijama u kompaniji Google), napustio je kompaniju nakon samo dve godine rada na mestu izvršnog direktora za operacije (COO) i to mesec dana pre najave akvizicije.

• • •

Ukoliko do najavljene kupovine dođe, puno toga će biti na ispitu. Pre svega, Japanci će morati da pokažu doslednost u svojim planovima koji uključuju očuvanje nezavisnosti ARM-a. Naime, ARM je kompanija čija je uloga u globalnom ekosistemu postavljena tako da ne utiče previše na odluke ko će i gde proizvoditi same čipove, ali ni kako će se oni koristiti u konačnim uređajima. To omogućava svima da, nakon kupovine licence, gotovo slobodno koriste tehnologiju ARM-a u svojim proizvodima. Nakon što japanska kompanija eventualno preuzme upravljanje ARM-om, tenzije između njihove i kineske vlade bi mogle da destabilizuju ovu ravnotežu. Tada bi se, gotovo sigurno, kineska vlada postarala za promenu strategije i okretanje domaćim proizvođačima intelektualne svojine, što bi dovelo do interesantnog razvoja situacije.

Završetak pregovora i akvizicije bi trebalo očekivati u novembru tekuće godine. Do tada je dovoljno vremena za nove političke obrte. Tehnoloških ovde jako malo ima.

Momir ĐEKIĆ