Sledeći LTS mogao bi konačno doći u Miru

Grafička okruženja Mir i Unity 8 još nisu spremna. Vreme i verzije brzo prolaze, ali čekanje traje. Od Ubuntua budućnosti opet ništa, i to jezikom LTS izdanja. Ako vratite film, prelistate SK 6/2014 ili na našem sajtu pronađete tekst o 14.04, videćete da smo i tada konstatovali isto što i sada – Unity 8, neki drugi put. Da pređemo sa onoga što nije tu na ono što jeste. LTS izdanje posebno je i zbog toga što se uvek može gledati iz dve perspektive. Ako redovno pratite šestomesečna osveženja verovatno ste već navikli na blage novine, inkrementalna poboljšanja i ukupno posmatrano malo „velikih vesti”.

Sa druge strane, 16.04 kao novi LTS donosi bitne novine, naročito ako Ubuntu koristite u okruženjima u kojima je pouzdanost glavni kriterijum. U tom kontekstu, svaka nova verzija je velika vest, što je i ovog puta slučaj. Za početak, ako koristite Ubuntu 14.04, koristite i Upstart. Ova verzija prvo je LTS izdanje koje će koristiti systemd kao init sistem umesto Upstarta. Ova promena inače nije novost budući da je tu već nekoliko „ne-LTS” izdanja, a preporuka za konsultovanje dokumentacije pri ažuriranju 14.04 na 16.04 svakako stoji.

Xenial pogoni Linux 4.4 koji generalno donosi bolju podršku za moderan hardver i za LTS izdanja. Kada je hardverska podrška u pitanju važno je istaći da kod 16.04 prestaje podrška za AMD-ov vlasnički drajver (fglrx). Ako koristite 14.04 i imate AMD (ATI) grafički karticu pre svega proverite status i performanse vašeg hardvera sa slobodnim drajverima pre nego što instalirate 16.04, budući da su jedino oni dostupni. Novi kernel trebalo bi da obezbedi bolju podršku za Intel Skylake čipove.

Još jedna „velika vest” koja prati Xenial Xerus je ugrađena podrška za ZFS fajl sistem. U pitanju je, naravno, novina koja će naročito zanimati poslovna okruženja (serveri), a primarni kontekst u kom Canonical želi da plasira novu mogućnost su kontejneri. ZFS je integrisan u Ubunutov kontejner menadžment, pa je prilikom kreiranja kontejnera moguće odabrati ZFS kao fajl sistem koji će servirati kontejnerske fajl sisteme. Kada su sami kontejneri u pitanju, 16.04 donosi LXD u verziji 2.0. Novi LXD malim, ali sigurnim, koracima preuzima upravljanje kontejnerima na Ubuntuu od alatki oko LXC-a, te ako se bavite ovom tematikom LXD je pravac u kom gotovo jedino ima smisla gledati kada je Ubuntu u pitanju.

Iako je LTS, Xenial Xerus donosi još zanimljivih novih verzija softvera i servisa. Jedno od najvećih osveženja je PHP7, a rame uz rame za njim tu je Python 3 pored koga više nema podrazumevano instaliranog Pythona 2. Kada smo kod softvera i upravljanja njime, dve novine su na listi važnih. Ako koristite i volite grafički interfejs za upravljanje paketima i softverom uopšte, 16.04 izdanje je koje ste verovatno dugo čekali. Zapostavljeni Ubunutov softver menadžer u Xenialu menja GNOME Software, što znači bolji interfejs, ali i izvesnost u razvoju i održavanju ovog dela sistema. Ako vas pak zanimaju koncepti upravljanja i distribucije softvera na GNU/Linuxima, Ubuntu 16.04 krije pravu poslasticu za vas. Iako je još uvek daleko od podrazumevanog statusa i primene u kritičnim okruženjima, Ubuntu Snappy stigao je na desktop i možete ga probati odmah.

Ubuntu Snap paketi nastavak su iskustva koje je Canonical stekao portujući Ubuntu na pametne telefone i tablete, odnosno sisteme na kojima tradicionalni menadžment paketa nije dovoljno dobro primenjiv i efikasan. Za razliku od uobičajenih paketa na koje ste navikli, Snap paketi sadrže sve što je aplikaciji koju instalirate potrebno za funkcionisanje. Drugim rečima, Snap paket sadrži sve što mu treba, za razliku od tradicionalnih koji zavise od drugih paketa. Ovakav način „pakovanja” softvera suštinski je drugačiji od onoga na šta smo navikli, bilo da je Ubuntu ili neka druga distribucija koja ima pristojan paket menadžment u pitanju. Izolacija (ovde smo u određenom smislu opet na terenu kontejnera) omogućava nezavisnost kada su verzije softvera u pitanju, pa možete imati stabilan i siguran sistem poput LTS izdanja i vrlo svežu verziju nekog softvera „odozgo”, bez uplitanja u stabilnu bazu. U standardnoj postavci najnovija verzija nekog softvera „povukla” bi sve nove verzije softvera od kog zavisi, što Snap paketi ne rade.

Snap paketi omogućavaju brzu i laku instalaciju novih verzija, ali i vraćanje na prethodne, što je tehnologija koju Canonical razvija primarno za IoT uređaje. Iako je ponikla iz „novog” sveta, Snap filozofija najverovatnije će u nekom momentu postati podrazumevana i na varijantama Ubuntua za radne stanice i servere.

Tranzicija će izvesno trajati dugo, a apt za sada ne ide nigde. Zanimljivo je da je Canonical (ponovo) odabrao put „sopstvenog standarda”, pa ćemo videti da li će Snap zaživeti van Ubuntua. Komanda koja vam treba ako želite se ovo da probate je snap, spisak dostupnih aplikacija za sada je oskudan i služi isključivo pokazivanju koncepta.

Novi Ubuntu ne bi bio to što jeste da sve u njemu nije novo ili vrlo blizu toga. Svi programi sveži su i zadovoljavajuće stabilni, a stiče se utisak da je Ubuntu u sadašnjoj koncepciji na vrhuncu stabilnosti i dostupnosti novih mogućnosti i verzija programa. Unity 7 koji, ironično, svoj zenit dostiže u vreme iščekivanja potpuno nove i sa njim ne puno povezane verzije stabilan je na LTS nivou. Skrivena u dconf-editoru je i mogućnost pomeranja launchera na dno ekrana, što je jedna od najtraženijih do sada neomogućenih funkcija u Unityju (com > canonical > unity > launcher > launcher-position).

Ubuntuov put ka konvergenciji po svoj prilici nije ni blizu kraja. Sledeća verzija (16.10) imaće Unity 8 i Mir, ali će „default” i dalje ostati na Unityju 7. Sledeće LTS izdanje trebalo bi da stigne sa novim okruženjem, no isto to smo očekivali i pre dve godine kada je izašao 14.04. Dok sledeće ne stigne, sa ili bez Unityja 8 i Mira, 16.04 ostaje „rock-solid” kao i logika na kojoj stoji. Nove stvari često su teške za izvesti, ali teške i za razumeti. Namera i istrajnost su važni, a bez njih Ubuntu ne može utrti put slobodnim ekosistemima u novom dobu.

Ivan JELIĆ