Sophos Home

Iz poznate kompanije Sophos stiže najnovije rešenje za odbranu od malicioznog sadržaja. Šta nas je privuklo? Ovaj paket do sada je korišćen isključivo u poslovnim okruženjima i omogućava da sa jedne radne konzole vršite zaštitu i nadgledanje velikog broja računara. Po rečima autora, Sophos Home može da nadgleda 10 računara u kućnoj mreži, a pored PC-ja to mogu da budu i Macovi (nažalost, ne i tableti i mobilni telefoni). Dalje, program štiti od klasičnih virusa, malvera, ali i PUPs-a, a ima i ugrađenu zaštitu od sajtova koji sadrže neprimeren sadržaj.

Upravljačka konzola je svedena i baš je jednostavnost upotrebe karta na koju su autori programa igrali. Zapravo, jedinu stvar koju odavde možete da obavite je da pokrenete skeniranje čitavog sistema. Nudi vam se uvid i u to koje su vrste zaštita aktivne, kao i lista izuzetaka koji se neće „pregledati” tokom procesa skeniranja. Podešavanja su smeštena „u oblaku” i možete da im pristupite iz bilo kog internet pregledača, pod pretpostavkom da ste prethodno kreirali besplatan nalog na Sophos serveru. Čak i ovde ne postoji pregršt funkcija, ali korisnik može da dodaje i uklanja računare iz Sophos Home domena, da pogleda da li je u prethodnom periodu bilo nekakvih „napada”, odnosno da (de)aktivira module zaštite. Preko jednostavne radne forme obavlja se definisanje izuzetaka koji su podeljeni u tri oblasti: antivirus, aplikacije i web adrese. Kad smo već kod www sadržaja, valja istaći da Sophos Home traži od korisnika definisanje dozvoljenih sadržaja za svaki priključen računar. Postoji 28 generalizovanih kategorija kojima može da se dozvoli ili onemogući pristup ili jednostavno pošalje upozorenje da je pokušano sa pristupom sadržaju koji nije primeren.

Upravljačko okruženje je i u ovom slučaju svedeno i krajnje razumljivo, pa ga može koristiti i običan korisnik, početnik koji ne poseduje predznanje u ovoj oblasti. Nažalost, premeštanje sadržaja „u oblak” donosi i neke negativne stvari koje se tiču dostupnosti servisa kada niste u mogućnosti da ostvarite vezu (bilo sa internetom ili sa Sophos serverima). Ukoliko iz bilo kog razloga ne možete da se konektujete sa računarima „u mreži” nećete biti u prilici da pokrenete skeniranje sistema, mada će se ono obaviti naknadno (automatski), prvi put kada ciljana mašina bude online.

Svedenost programa ma koliko je dobra za manje iskusne korisnike, toliko onim naprednim ne daje puno manevarskog prostora. Recimo, kada pokrenete skeniranje gotovo da nemate nikakav uvid u to šta se dešava „iza zavese”. Vidite da je program počeo sa „pretresanjem” memorije, registar baze i slično, ali ni traga ni glasa nema o fajlovima i itemima koji se skeniraju, o pronađenim pretnjama, broju procesiranih datoteka i tako dalje. Na raspolaganju je samo statusna linija koja ne donosi nikakvo obaveštenje o tome koliko započeti proces traje i kada bi mogao da se završi i ispod koje „trče” datoteke koje u tom momentu prolaze kroz zaštitno sito. Sledeća važna stvar je što Sophos Home ne dozvoljava korisniku da način skeniranja prilagodi svojim potrebama. Sem baratanja sa izuzecima, ništa drugo nije moguće podesiti – veličinu datoteka, tip skeniranja, koja će se akcija preuzeti po detektovanju malicioznog sadržaja... Skeniranje ne može ni da se zakaže, pa se sve svodi na to ili ćeš program koristiti u as is formatu ili ga nećeš koristiti uopšte. Inače, proces skeniranja je toliko dugačak da slobodno možete da odete na trening, vratite se, istuširate i stignete na sam kraj. U našem slučaju akcija je trajala preko tri sata i za to vreme pronađeno je svega 15 potencijalnih problema. Na svu sreću, program ne vrši automatsko odstranjivanje uočenih pretnji (jer dosta problema spada u false positive kategoriju), osim u izuzetnim slučajevima. Po defaultu, svi pronađeni itemi smeštaju se na spisak i korisniku se daje mogućnost da preduzme odgovarajuću akciju (čitaj: da ih obriše).

Kao krajnje automatizovano i svedeno radno okruženje, Sophos Home može da dobije prelaznu ocenu. U prilog mu ide i to što ga je moguće instalirati na više računara u kućnoj mreži i potom koristiti/nadgledati sa jednog mesta. Cloud je već mač sa dve oštrice i tu je šansa fifty-fifty da zglajznete tamo gde ne treba. Slična situacija je i sa dostupnim opcijama koje će nekome da „rade posao”, a one druge će da nerviraju što im ne dozvoljavaju da se razmašu. Ipak, Sophos Home je besplatan i predstavlja dobru polaznu tačku za upoznavanje sa antivirusnim zaštitama i modelima za njenu primenu.

Vladimir PISODOROV