Xojo 2015r4

Nekada davno se kvalitet kompjuterskih časopisa merio po količini informacija namenjenih programerima i programiranju. Ta vremena su daleko za nama i danas je retkost pročitati tekst na tu temu. Odlučili smo da razbijemo diskriminaciju prema programerima i rezultat je tekst o jednoj zanimljivoj programerskoj platformi koja je široj publici relativno nepoznata.

Priča o Xojou seže dvadesetak godina unazad. Prva inkarnacija programskog jezika na kome je ovo radno okruženje zasnovano se nazivala CrossBasic, ali je uskoro iz pravnih razloga promenjena u REALbasic. Taj dijalekt programskog jezika BASIC je još od ranih dana imao zanimljivu karakteristiku. Naime, omogućavao je kompajliranje kôda za Mac OS i za JVM (Java Virtual Machine). REALbasic je bio pokušaj stvaranja Mac OS pandana svojevremeno izuzetno popularnom programskom jeziku VisualBasic za platformu Windows. Autori nikada nisu težili ka stopostotnoj kompatibilnosti izvornog kôda, ali je svakome ko je poznavao VB bilo relativno jednostavno da izvrši tranziciju na novi dijalekt bejzika. REALbasic je svakako bio (i ostao) jedan od najjednostavnijih načina da napišete aplikaciju za Mac OS. Da stvar bude još lepša, postoji i nezavisna aplikacija pod nazivom VB Migration Assistant koja pomaže prilikom konverzije VB kôda u novo radno okruženje. Pre nekoliko godina, REALbasic je iz marketinških razloga prekršten u Xojo...

Pošto je autor teksta pre desetak godina imao priliku da radi sa REALbasicom, prilikom prvog susreta sa Xojom skoro da nije mogao da poveruje da se radi o istoj platformi. Dosta je toga ispremeštano, mnogo toga nedostaje, ali je i mnogo toga novog. Ukratko, sa leve strane se nalazi panel koji u sebi sadrži sekcije Contents i Build Settings. Contents je vrlo važna stavka koja prikazuje sve elemente unutar projekta. Programeri koji koriste Visual Studio to nazivaju Solution Explorerom. Međutim, tu se krije jedna vrlo bitna karakteristika Xojoa. Umesto prikaza formi sa upravljačkim elementima i pratećim kôdom, ovde se prikazuju objekti koji su prisutni na formama, kao i globalne promenjive i metode koje nisu vezane za neki pojedinačni objekt. Nema više hiljada linija kôda unutar stotina procedura i funkcija kao što je to slučaj u VB-u. Ovde se iza svakog objekta krije kôd koji taj objekat obavlja. Sigurno da mnogima koji su navikli na klasični način rada ovo na početku neće prijati, ali se ipak posle nekog vremena stiče predstava o mudrosti ovakvog pristupa. Ono što mnogo više iritira je činjenica da, nakon svakog ulaska u kôd za obradu događaja nekog objekta, morate da se vraćate nazad klikom na male strelice pri vrhu panela ili na dva velika Back/Forward dugmeta u gornjem levom delu prozora. Pored tih tastera se nalazi i jedan sa nazivom Insert. Preko njega u projekat dodajemo sve potrebne stvari, a spisak ponuđenih opcija je zaista dugačak. Počevši od elementarnih stvari vezanih za programiranje, kao što su strukture, konstante, enumeracije, metode, preko klasa i modula, pa sve do podrške za rad sa bazama podataka. Kada smo već kod baza podataka, treba istaći da Xojo izvorno podržava sve najvažnije tipove baza. Počevši od Oraclea i MS SQL Servera, zatim preko My SQL i Postrgree SQL, pa do ODBC baza i SQLite. Šta drugo reći, nego: „svaka čast!”

Spomenuli smo i odeljak Build Settings. To je zapravo mesto gde određujemo pojedinosti o platformi za koju nameravamo da kompajliramo program. Xojo podržava kompajliranje za Windows, Linux i Mac OS X, kao i razvoj web aplikacija. Za razvoj iOS aplikacija će vam biti potreban neki Mac računar, pošto jedino oni imaju podršku za emulaciju Appleovih uređaja. Najnovija verzija programa će obradovati ljubitelje računarčića Raspberry Pi (i sličnih modela drugih proizvođača), zato što je od sada moguće kompajlirati kôd i na ARM platformi za Linux. Jedan te isti program možete istovremeno kompajlirati za više različitih uređaja. Pod nedostatak se može staviti podatak da Xojo ne podržava razvoj Android aplikacija, što bi od ovog razvojnog okruženja stvorilo najuniverzalniji programerski instrument na svetu.

Novajlije na ovom radnom okruženju će se svakako zapitati gde se nalaze raznorazni tekst-boksovi, kombo-boksovi, ček-boksovi, dugmići i ostale kontrole neophodne za razvoj GUI aplikacija. Za njihov prikaz potrebno je kliknuti na taster u gornjem desnom uglu pod nazivom Library. Podržano je nepunih 70 osnovnih kontrola, ali je osnovnu biblioteku moguće proširiti i kontrolama drugih proizvođača ili prilagođavati postojeće svojim potrebama. Obavezna stavka kod grafičkih radnih okruženja je i postojanje panela za menjanje svojstava elementima interfejsa. Da bi se on prikazao, potrebno je kliknuti na taster Inspector koji se nalazi odmah pored pomenute opcije Library.

Već smo rekli da je ovde primenjen princip upisivanja kôda unutar sâme kontrole i tako je izvršeno njegovo razdvajanje u segmente. Plus je to što programer može da se usredsredi na obradu događaja vezanih samo za tu kontrolu, ali imamo minus kod štampanja listinga. Što se samog programskog jezika tiče, nećemo mnogo trošiti reči. U pitanju je OO verzija Basica sa svim svojim vrlinama i manama. Međutim, ne može da ne fascinira to što je sjajne rezultate moguće postići sa neverovatno malo kôda.

Glavna karakteristika ovog razvojnog okruženja je ta da postiže mnogo uz malo kodiranja. Što je još važnije, i to malo je prilično jednostavno u odnosu na konkurenciju. Ta jednostavnost naročito ostavlja bez teksta prilikom izrade veb-aplikacija.

• • •

Rad u Xojou teče bez ograničenja sve do trenutka kada poželite da finalizujete svoju aplikaciju. Tada saznajete da je za mogućnost stvaranja izvršne verzije potrebno kupiti licencu. Ona se kreće od 99 dolara za svaku pojedinačnu desktop platformu, preko 299 dolara za razvoj iOS i veb-aplikacija, pa do 699 dolara za verziju koja podržava sve platforme. Sve bi to donekle bilo OK, da licenca ne važi samo za jednu godinu. Summa summarum, Xojo je vrlo zanimljiv i upotrebljiv proizvod koji će na žalost ostati u senci zbog dosta loše politike plaćanja koju forsira njegov proizvođač.

Igor S. RUŽIĆ