Steps To Reproduce

U neku ruku, možemo reći da se radi o programu za „čupanje” screenshotova. Glavni glumci u filmu su korisnik i njegov desktop, što će reći da Steps To Reproduce nije namenjen „vađenju” slika iz igara (mada, možete da probate). Po rečima autora, radi se o alatki koja je namenjena „edukatorima” – ljudima koji pišu tutorijale, izigravaju dobre vile i pomažu drugim korisnicima koji negde zapnu, ali i za pripremu štampanog materijala. Kako se to postiže?

Pre svega treba reći da Steps To Reproduce ne nudi manevarski prostor koji smo navikli da viđamo u ostvarenjima iz klase. Njegov domen primene je nešto uži i svodi se na aktivne prozore, određene segmente desktopa ili čitav ekran. Povrh svega, akcija pretakanja sadržaja desktopa u grafičku formu obavlja se jednostavnim klikom miša, a slike se automatski postavljaju na radnu listu. Na taj način, izrađuje se serija sličica koja sadrži korake neke instalacije, postupak rada u naročitom programu, podešavanje parametara operativnog sistema i tome slično. Korisnik može da odabere koliko će se (poslednje načinjenih) koraka čuvati u memoriji – minimalno je 10, a maksimalno 200. Tokom perioda snimanja u svakom momentu može da se redefiniše veličina regije u okviru koje se akcija beleži, može da se pređe na „hvatanje” čitavog ekrana ili aktivnog prostora, a sve može i da se zaustavi. Kontrola se obavlja preko naročite plutajuće palete alatki koja se kao nekakav kameleon kamuflira na desktopu i postaje vidljiva tek kada se pokazivač miša parkira iznad nje.

Kada se snimanje prekine program pokreće ugrađeni editor odakle je moguće obrađivati uhvaćenje screenshotove. Slikama se automatski omekšavaju ivice i dodaju okviri, pozicija miša se markira, a korisniku na raspolaganje stavlja sijaset opcija za manipulaciju prikazom. Mogu da se „vuku” linije, ucrtavaju osnovni geometrijski oblici, postavljaju kote, tekst podvlači markerom, dozvoljeno je i „bacanje” senki, upisivanje teksta i tako dalje. Posebno nam se svidela opcija za automatsko obeležavanje koraka brojevima koja će naročito biti korisna prilikom izrade tutorijala. Svakoj slici može da se dodeli naslov i kratak opis, a zanimljivo je da je na raspolaganju i blurovanje željenih segmenata na slici. U bilo kom momentu, korisnik može da izađe iz editora i vrati se na desktop kako bi načinio još koji snimak ekrana, bez potrebe za pohranjivanjem već obrađenog materijala i bez bilo kakve bojazni da će doći do gubitka podataka.

Obrađene slike mogu da se proslede u clipboard ili da se pojedinačno snimaju u PNG formatu. Omogućeno je i njihovo slanje na servis ImageShack ili „kačenje” u elektronsku poruku. Ipak, to ne znači da Steps To Reproduce ne nudi i nešto za korisnike kojima je potrebno više stavki na meniju. Sličice se mogu pretočiti u PDF formu, uz mogućnost skaliranja njihove veličine, odnosno odabira izlaznog kvaliteta preko četiri predefinisana šablona: Best, High, Average i Low. Konačno, opet uz odabir kvaliteta i podešavanje veličine slika, sve može automatski da se prosledi do odredišnog direktorijuma kao sekvenca slika (u JPG formatu), označena brojevima koji prate redosled na radnoj listi. Inače, u sekciji sa podešavanjima ne nalazi se mnogo toga, pa se osim podešavanja broja koraka koji će se čuvati u memoriji još mogu definisati „vrući tasteri” za pozivanje osnovnih funkcija programa, odrediti da li će se izvršiti automatsko označavanje pozicije kursora, koja će biti veličina fonta kojim se ispisuje naziv i opis slika i tako dalje.

Steps To Reproduce se izuzetno lako koristi i ne treba puno vremena da ovladate njegovim mogućnostima. Ipak, ostaje žal što autori nisu malo bolje dokumentovali mogućnosti programa i barem program isporučili sa tekstualnim helpom, ako već nisu hteli da se petljaju sa izradom interaktivnih tutorijala. Steps To Reproduce će raditi na bilo kojoj mašini koja ima dva gigabajta radne memorije, a pokreće je minimalno Windows Vista. Logično, reč je o 32-bitnom ostvarenju za koje korisnik ne treba da izdvoji ni prebijene pare.

Vladimir PISODOROV